Танасковић: Цијену малине у Србији дефинише тржиште, све друго би било изнуђено и исхитрено
У супермаркетима у Србији килограм малине ових дана кошта од 500, 600 до чак 1.000 динара. Хладњачари су произвођачима понудили по 200 динара, највећи хладњачар 240 динара за килограм. Министарка пољопривреде Јелена Танасковић каже за РТС да откупну цијену малине дефинише тржиште и да би све друго било „изнуђено и исхитрено“. Навела је да се штета од јунских поплава још процјењује, као и да је 60 јединица локалне самоуправе претрпјело огромну штету. Поручује и да ће држава помоћи као и до сада.
Министарка Танасковић истиче да је много тога урађено до почетка бербе малине.
– Ово је прва сезона гдје се ми малином можда не бавимо сада у овом тренутку, већ смо све оно што је држава у међувремену урадила до овог јула, када је дошла берба малине, заправо услов тржишни да направимо све да би могли произвођачи из овог рода да извуку максимум – рекла је Танасковићева.
Подсјетила је да је у новембру послат захтјев Народној банци која је одобрила мораторијум кредита за претходну годину за неисплаћену малину, како би хладњачари могли умјесто да враћају кредите да плате произвођачима оно што су остали дужни.
– Након тога смо прије мјесец дана на Влади одобрили још две милијарде динара да они мали и средњи хладњачари који нису исплатили малину из претходног рода могу да узму кредит у залогу да дају малину, чију смо вриједност процијенили на 300 динара, и да исплате примарне произвођаче директно из тог кредита банке – објаснила је министарка.
Указује да су све то били „услови да бисмо могли да уђемо у нови род што растерећеније“.
Наводи да када је била у Ивањици и Ариљу 22, 23. јуна тек је почињала берба и тада је прва аконтна цијена била 200 динара, већ седам, осам дана касније највећи откупљивач малине је подигао цијену на 240 динара.
„Откупну цијену малине дефинише тржиште“
На питање може ли да се промијени откупна цијена малине, Танасковићева наводи да откупну цену малине дефинише тржиште.
– Ми од недјеље имамо највећег откупљивача на 240 динара. То је одличан импулс. Питање је шта је са осталима, како је могуће да највећег не прате? Данас је уторак, видјећемо. Јуче се поподне појавила још једна понуда, односно двије понуде до синоћ, хладњачара који су подигли цијену. То иде, то креће, то је просто тржиште и то баш тако треба да изгледа. Све друго не би било реално“, објашњава министарка.
Поручује да би све друго било „изнуђено и исхитрено“.
– Значи, они гледају, прате тржиште, преговарају паралелно са својим купцима. Не треба да заборавимо да је ова година врло специфична година на европском тржишту, да имамо потпуни поремећај цена, да се пољска, украјинска малина креће од 0,9 евро центи до 1,2, 1,3 и да просто они гледају где су ту, односно треба ту малину и продати – додаје Танасковићева.
На питање колика је могућност државе да утиче на хладњачаре, Танасковићева каже да „држава прави амбијент тиме што контролише квалитет, тиме што уређује систем, тиме што је претходне репове очистила, тиме што прати шта улази у земљу, под каквим квалитетом и на који начин“.
– То је амбијент који држава прави. Држава не може да одреди цијену, цијену одређује тржиште. Не можете ви рећи једном приватнику мораш да платиш толико, а продаћеш за толико. Просто он тражи свог купца и он уговара. Оно што је битно, битно је и уколико је ова година лоша, ниска је цијена у Европи, не може да се плати, треба цио ланац да поднесе то лоше на једнаке дијелове. Не можемо да дозволимо да се то свали на примарног произвођача и то је оно што је јако битно – поручује Танасковићева.
(Извор: РТС)