Ко може да тражи и каква вјештачења са биралишта у Српској

 

Захтјеви за вјештачење потписа постепено улазе на мала врата у изборни систем БиХ, а стручњаци упозоравају да је ријеч о веома озбиљном послу и да је познат тачан редослијед корака како би нечији рукопис дошао под лупу струке.

Тема да ли и ко може у БиХ вјештачити дио изборног материјала са бирачких мјеста је први пут озбиљније доспјела у јавност након локалних избора 2020, када су у фокусу били Добој и Сребреница, пише Глас Српске.

И тада је, због сумњи у малверзације на бирачким мјестима и крађу гласова, тражено вјештачење материјала на спорним адресама, дио посла је и урађен, а поједини стручњаци су и тада тврдили да анализу потписа не може да ради ни сваки вјештак.

Да ће и у овом изборном циклусу, односно након пријевремених избора за предсједника Републике Српске, бити перипетија, потврђено је током обраћања функционера СДС-а који се не мире са поразом на који указују прелиминарни, незванични и некомплетни резултати Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ.

Кандидат СНСД-а Синиша Каран, наиме, има око 8.500 гласова више од свог главног противкандидата Бранка Блануше из СДС-а, странке из које, између осталог, тврде да је власт поново прекројила стварну изборну вољу већине бирача у Српској.

Посебно прстом упиру у изборни материјал у Зворнику и Добоју. Због тога ће, како су медији пренијели, тражити од ЦИК-а БиХ да спроводе „графолошку анализу“ на 33 бирачка мјеста само у Зворнику. Сумњају да је ту дошло до злоупотребе идентитета грађана те је на већини биралишта Синиша Каран имао и по 250 одсто више гласова него што је 2022. имао Милорад Додик.

– Излазност је надувана и проценти гласова за Карана. Оправдано сумњамо да је дошло до крађе идентитета и тражимо графолошку анализу на 33 бирачка мјеста, а то је рађено и након ситуације у Добоју од прије неколико година – изјавила је у четвртак члан Предсједништва СДС-а Александра Пандуревић која је, најављујући да ће против чланова бирачких одбора у том граду поднијети кривичне пријаве, подвукла да опозиција има озбиљне сумње у исправност изборног процеса и у Добоју, Лакташима и Братунцу, а већ од 1. децембра иду рокови за жалбе.

Рокови за жалбе почињу да теку од наредне седмице, а стручњаци истичу да многи, међу којима и представници странака, са становишта струке, не знају ни шта траже.

Директор Форензичког центра за вјештачење докумената Бањалука Дане Бранковић тврди да ЦИК нема право да тражи вјештачење аутентичности неког документа или графичког елемента у документу, попут потписа, већ то може само институција каква је тужилаштво.

Упозорава опет да „графолошко вјештачење не постоји, већ графоскопско“.

– Да би се урадило вјештачење аутентичности спорних потписа у документу, наредбу за вјештачење даје искључиво тужилаштво. Може неко нешто да ради и у приватној режији, али то није легитимно нити за  јавну употребу. За један споран потпис потребно је обезбиједити најмање од три до пет неспорних потписа тог скриптора, у овом случају гласача – рекао је Бранковић.

За једно такво вјештачење, по спорном потпису, у идеалним условима је потребно од три до пет часова.

– Таква вјештачења могу да раде само одабрани, најстручнији дипломирани инжењери графичке технологије, а никако приучени педагози, психолози и други образовни профили – категоричан је Бранковић.

У питању је, како је нагласио, веома сложен посао.

– Јавност, односно политичари не знају уопште праве термине у овој области, како се и шта назива. Ако су избори прошли мирно и без јавних примједби на лицу мјеста, ту реалност треба прихватити – рекао је Бранковић.

Појаснио је и редослијед корака који претходе евентуалном вјештачењу.

– Ако неко сматра да је неко направио кривично дјело у вријеме гласања, мора кривичну пријаву са доказима доставити тужилаштву које на основу тога процјењује да ли да иде са истрагом. Уколико одговор буде „да“, тужилаштво од полиције тражи да то уради у смислу да им, у овом конкретном случају, са бирачких мјеста доставе записнике те да потом узму од сваког од гласача фотокопије од три до пет докумената са неспорним потписима и све то доставе тужиоцу који даје наредбу институцији за вјештачење или појединцу да се изврши вјештачење. Када стручни вјештак достави своје мишљење, тужилац утврђује да ли има елемената кривичног дјела или не. Ако има, подиже оптужницу тужилаштву, а коначан став о њој даје суд – изјавио је Бранковић.

Скраћени потпис

Дане Бранковић подвлачи да је легитиман потпис какав је  на личној карти.

 – Обавеза људи на бирачким мјестима била је да упозоре гласача да се мора потписати са изведбом као што је то урадио за добијање личне карте. Сваки скраћени потпис је неважећи, није легитиман и не може се користити за правну употребу. Гарантујем да има прилично велики проценат скраћених потписа од стране гласача у записницима и када би се радило по закону и правилима струке, сви такви изведени потписи би били неважећи. И шта ћемо са тим уколико дође тај оригинални списак гласача са бирачког мјеста – рекао је Бранковић.

(Извор: Глас Српске)