Догодило се на данашњи дан, 5. новембар

 

1879. – Умро шкотски физичар Џејмс Кларк Максвел, највећи теоријски физичар 19. вијека. У области електромагнетизма формулисао је тзв. „Максвелове једначине“, створио електромагнетску теорију свјетлости, дао теоријски основ радио-таласа и радио-технике, математички формулисао многе проналаске Мајкла Фарадеја, развио таласну теорију свјетлости и електромагнетску теорију етера.

1882. – Умро српски филолог Ђура Даничић, сарадник Вука Стефановића Караџића у борби за реформу српског језика и правописа. Послије студија у Пожуну (Братислава), Пешти и Бечу радио је као библиотекар Народне библиотеке у Београду, секретар Друштва српске словесности и професор Лицеја и Велике школе. У првом раду – „Рат за српски језик и правопис“ 1847, којим је допринио брзој побједи Вукових идеја, потписао се презименом Даничин, умјесто породичним Поповић. Вукове и сопствене погледе на језик је досљедно провео у преводима с латинског „Псалтира Давидовог“ и „Старог завјета“. Објавио је више дјела из старе спрске књижевности („Житије св. Саве“ – Теодосијево, „Житије св. Симеона и св. Саве“ – Доментијаново, „Животи краљева и архиепископа српских“ – Данило и његови ученици, „Никољско јеванђеље“). Издао је „Речник из књижевних старина српских“ и започео велики историјски „Речник хрватскога или српскога језика“. Помогао је Вуку да преведе „Нови завјет“. Остала дјела: „Мала српска граматика“, „Српска синтакса“, „Облици српског језика“, „Историја облика“, „Основе српскога или хрватскога језика“, „Корени“, „Српски акценти“.

1909. – Рођена Милена Павловић Барили, умјетник рафиниране културе, која је сликала у надреалистичком маниру, с посебним осјећањем за простор и поетичну атмосферу. Под утицајем ренесансних мајстора инсистирала је на прецизности, јасно артикулисаном цртежу, наглашеној линеарности. Живот је провела између два свијета – мајке Данице и оца Бруна Барилија, италијанског композитора и музичког критичара, односно између патријархалне Србије и великих културних центара Европе. Завршила је Умјетничку школу у Београду, студирала у Минхену, живјела у Риму и Паризу. У САД је отишла 1939, гдје је била илустратор модног часописа „Вог“ и сценограф и костимограф у њујоршким позориштима. Послије пада с коња умрла је у Њујорку у 36. години живота.

 

1911. – Италија анектирала отоманске покрајине у Либији Триполи и Киренаику и држала их до 1943, кад су њемачко-италијанске снаге у Другом свјетском рату потиснуте из Африке.

1912. – За предсједника САД изабран Вудро Вилсон, поставши једини предсједник у америчкој историји који је на једним изборима побиједио двојицу бивших шефова државе – Вилијама Хауарда Тафта и Теодора Розевелта.

1913. – Рођена британска позоришна и филмска глумица Вивијен Ли, која је стекла свјетску славу улогом Скарлет О’Харе у америчком филму „Прохујало с вихором“, за коју је награђена „Оскаром“. У позоришту је играла низ водећих улога у драмама Вилијама Шекспира, често с мужем Лоренсом Оливијеом, за којег је била удата од 1937. до 1960. Остали филмови: „Бура у чаши воде“, „Пожар над Енглеском“, „Цезар и Клеопатра“, „Ана Карењина“, „Леди Хамилтон“, „Трамвај звани чежња“ /награда „Оскар“/.

1914. – Под командом генерала Оскара Поћорека у Првом свјетском рату почела аустроугарска офанзива на Србију, окончана сломом аустроугарске војске и њеним бјекством преко Дрине половином децембра 1914. Побједе српске војске на Церу и Колубари први су велики успјеси савезника над Централним силама у Првом свјетском рату, а послије понижавајућег пораза Поћорек је пензионисан.

1914. – Француска и Велика Британија у Првом свјетском рату објавиле рат Турској.

1916. – Централне силе у Првом свјетском рату прогласиле краљевину Пољску.

1928. – У Дрездену почео Четврти конгрес Комунистичке партије Југославије који је закључио да је вријеме за револуционарне преврате у Европи у оквиру којих треба извести балканску револуцију и створити балканску федерацију. Прихваћено је и гледиште о социјалдемократији као „близанцу фашизма“ с којом треба прекинути сваку сарадњу.

1930. – Умро холандски љекар Кристијан Ајкман, добитник Нобелове награде за медицину 1929, проналазач узрока болести „бери-бери“. Нобелову награду је добио за откриће витамина Б.

1943. – У Јајцу у Другом свјетском рату основана Телеграфска агенција нове Југославије – ТАЊУГ. Идеју је уочи Другог засједања АВНОЈ-а дао Моша Пијаде, а први директор је био Владислав Рибникар. Тањуг је до доласка у Београд крајем 1944, са скромном опремом, стално био у покрету и оглашавао се из Дрвара, са Виса, из Ваљева и Аранђеловца, одакле је 20. октобра 1944. јавио да је Београд ослобођен.

1944. – Умро француски хирург и биолог Алексис Карел, добитник Нобелове награде за медицину 1912. Значајан је по открићима о преносу (трансплантација) ткива и одржавању живог ткива ван организма. Такође је унаприједио хирургију крвних судова.

1955. – Умро француски сликар Морис Утрило, који је био самоук, изузимајући најнеопходнија упутства мајке – сликарке Сизан Валадон. Сликањем се бавио као терапијом између честих боравака на клиникама, гдје је лијечен од нервног растројства. Изградио је особен стил, мимо свих сликарских смјерова и струја.

 

1956. – Британски падобранци извели десант на Порт Саид током британско-француско-израелске агресије на Египат.

1960. – Умро амерички филмски режисер канадског поријекла Мак Сенет, један од најзначајнијих аутора бурлескних комедија у периоду нијемог филма. Промовисао је Чарлија Чаплина.

1968. – Републиканац Ричард Никсон на изборима за предсједника САД побиједио демократу Хјуберта Хамфрија.

1969. – САД лансирале први свемирски брод у правцу Марса, али је због техничких грешака мисија „Маринера 3“ претрпјела неуспјех.

1982. – Умро француски филмски режисер и глумац руског поријекла Жак Тати, поетични сатиричар. Филмови /режија и глума/: „Празнични дан“, „Одмор господина Илоа“, „Мој ујак“ /награда „Оскар“/, „Саобраћајна гужва“.

1982. – На ријеци Парана на бразилско-парагвајској граници пуштена у рад хидроелектрана Итаипу, највећа у свијету.

1989. – Умро амерички пијаниста, поријеклом руски Јеврејин – Владимир Хоровиц, један од највећих мајстора клавира свих времена. СССР је напустио 1925, а кад се први пут вратио 1986. одржао је тријумфалне концерте у Москви и Лењинграду.

1990. – У Њујорку убијен јеврејски рабин Меир Кахане, који се заузимао за избацивање свих Арапа из Израела.

1991. – Хрватска артиљерија гађала Шид, а сутрадан и Апатин, градове у Србији. У првом нападу на територију Србије у Шиду погинула су четири цивила и рањено 15.

1991. – Британски медијски магнат чешког поријекла Јан Роберт Максвел нађен мртав у водама код Канарских острва, гдје је крстарио јахтом.

1996. – Пакистански предсједник смијенио премијера Беназир Буто, под оптужбом да је њена влада огрезла у корупцији и непотизму и да није способна да управља земљом.

1996. – Кандидат Демократске странке Бил Клинтон поново изабран за предсједника САД, поразивши републиканца Боба Дола.

2006. – Свргнути ирачки предсједник Садам Хусеин осуђен пред ирачким специјалним судом на смрт вјешањем због злочина над шиитима 1982. године.

2014. – Умро Манитас де Плата /Рикардо Балијардо/, француски фламенко гитариста.

(Агенције)

На фотографији: Милена Павловић Барили