Раст промета у индустрији за шест мјесеци 14,1 одсто – инострано тржиште спас за домаћу производњу
Индустрија у Српској биљежи снажан замах јер је укупан промет у првих шест мјесеци ове године већи за 14,1 одсто у односу на исти период лани, а највећи подстицај стигао је са иностраних тржишта, гдје је забиљежен скок од чак 22,6 одсто, док упућени истичу да тај привредни раст носе метални и прехрамбени сектор, који остају стуб економије, пише Глас Српске.
Према подацима Републичког завода за статистику, укупан промет индустрије у јуну 2025. године био је већи за 11,8 одсто у односу на исти мјесец прошле године. На иностраним тржиштима забиљежен је раст од 18,7 одсто, док је промет на домаћем тржишту повећан за 2,8 одсто. Од јануара до јуна 2025. године укупни резултати индустрије показују раст од 14,1 одсто, уз повећање извоза од 22,6 одсто и скромнији раст на домаћем тржишту од 1,8 одсто.
Предсједник Подручне привредне коморе Добој Радован Пазуревић истакао је за „Глас“ да су пандемија вируса корона и ратни сукоби у свијету довели до кочења у готово свим областима индустрије, али да се ситуација сада постепено релаксира.
– Економија је као вода, увијек тражи и проналази путеве. Када имате низак ниво производње, сваки помак је значајан. Види се блага стабилизација економских кретања и постепени повратак у нормалнију ситуацију. Далеко је то од доброг, али боље је него прије четири или пет година – поручио је Пазуревић.
Он је нагласио да су посљедњих година цијене енергената задавале велике проблеме, али да се стање у том сегменту поправља.
– Након избијања ратног сукоба цијена нафте на нашем тржишту била је чак 3,5 КМ по литру, а данас је око 2,30 КМ. То показује да је дошло до повећања промета на глобалном нивоу, захваљујући релаксацији ситуације. Мјере које владе предузимају нису толико пресудне колико је од значаја глобални амбијент – нагласио је Пазуревић.
Према његовим ријечима даљи опоравак економије у великој мјери зависи од рјешења сукоба између Русије и Украјине, као и од стања у Њемачкој, која се већ суочава са падом потрошње.
– Њемачка, као највећа европска економија, посустаје због недостатка енергената. Рецимо, они су доскора били највећи купци обуће у Европи, по глави становника куповали су и по десет пари годишње, а сада тек три до четири. Људи више новца морају издвајати за енергенте и самим тим мање за друге производе. Стабилизацијом енергетског тржишта очекујем и глобално боље прилике – истакао је Пазуревић.
Он је нагласио да метална и прехрамбена индустрија и даље најбоље стоје, јер имају отворена тржишта у свијету и сталну потражњу, што је уједно и највише допринијело расту укупног промета.
Економиста Зоран Павловић упозорава на то да унутар домаће привреде и даље постоји велики проблем са ликвидношћу и недостатком средстава, што страни конкуренти немају.
– Ко год је могао да се окрене извозу и иностраном тржишту, на неки начин је преживио. Суштина је да је домаће тржиште све сиромашније, и када је ријеч о привреди и када је ријеч о потрошачима. С једне стране оријентација на извоз јесте позитивна, али је тужно што подстицаја за домаћу привреду готово да и нема. Фирме на иностраном тржишту су конкурентније и успјешније, док на свом терену једва опстају – казао је Павловић.
Он је додао да због царина које су уведене Европи значајно опадају поруџбине које су биле намијењене америчком тржишту, док потенцијала и даље има, када је ријеч о извозу у земље ЕУ.
Статистика
Подаци Завода за статистику РС показали су да је укупни десезонирани промет индустрије у Српској у јуну ове године, у поређењу са мајем, мањи за 0,7 одсто. Упоредивши промет на домаћем и иностраном тржишту у истом периоду на иностраном тржишту забиљежен је раст од 0,9 одсто, док је на домаћем забиљежен пад од 2,7 одсто. У јуну ове године, у поређењу са јуном лани, укупни календарски прилагођени промет индустрије у Српској биљежи раст од 10,6 одсто. Ако упоредимо промет на домаћем и иностраном тржишту у истом периоду, на иностраном тржишту остварен је раст од 16,6 одсто и на домаћем тржишту раст од 2,8 одсто.
(Извор: Глас Српске)