Свјетска банка: Суморни изгледи за раст животног стандарда у БиХ

 

Економска ситуација у БиХ оптерећена је сиромаштвом, слабо образованом популацијом, међународним неизвјесностима и домаћим политичким свађама, неки су од навода у најновијем извјештају Свјетске банке о стању западнобалканских економија, у дијелу који се односи на БиХ, пишу Независне.

Како би испунила економске критерије, БиХ мора истовремено радити на три велике групе реформи. БиХ мора, како је наглашено, паралелно постићи напредак у интеграцији унутрашњег тржишта, јачати државни надзор и регулаторне институције, као и смањити претјерано велики јавни сектор.

„БиХ је имала користи од макроекономске стабилности током протекле деценије кроз три кључне политике: валутни одбор везан за евро, наплату индиректних пореза у цијелој земљи и перспективу учлањења у ЕУ“, наглашено је.

Напомене ради, валутни одбор је конвертибилност бх. марке, односно фиксни курс према евру. Свјетска банка, наиме, сматра да је ова политика учврстила повјерење у монетарни систем у БиХ и да је то погодовало економском расту.

Другу важну чињеницу за економску стабилност Свјетска банка види у конзервативној фискалној политици у периоду од 2015. до 2019. године, када су фискални суфицити, односно вишкови у буџетима, како је наглашено, износили један до три одсто бруто домаћег производа. Иако се фискална дисциплина погоршала у доба пандемије корона вируса, истичу да је јавни дуг ипак остао релативно низак, на 34 одсто бруто домаћег производа.

„Упркос постизању реалног раста прихода од три одсто годишње од 2015. године, БДП по глави становника и даље је на само трећини просјека 27 чланица ЕУ“, истакли су.

Упозоравају да је БиХ и даље изложена знатној рањивости на економске шокове, с обзиром на то да је чак 40 одсто становништва изјавило да не може саставити крај с крајем у року од мјесец дана ако би остали без прихода.

„Висока стопа сиромаштва повезана је са слабом партиципацијом на тржишту рада и нижом образованошћу становништва, а међу најрањивијима су старија домаћинства и домаћинства с двоје и више дјеце или члановима с инвалидитетом“, стоји у овом извјештају.

Једна од најважнијих порука извјештаја је да низак ниво инвестиција и економски модел темељен на слабој домаћој потрошњи отежава шансе за сустизање европског просјека.

Без убрзавања структуралних реформи, које би укључивале реформу и контролу јавних предузећа, побољшање пословног амбијента, смањење трошкова рада и транзиције с економије засноване на угљу на зелену енергију, у Свјетској банци, практично, упозоравају да овај циљ нећемо моћи достићи.

Економски параметри у земљи, према њиховој анализи, не изгледају добро, с обзиром на то да упозоравају да је индустријска производња наставила да опада, коју није могао да надомјести раст плата који је само довео до јачања инфлације.

Иако на позитивној страни виде раст бруто домаћег производа на 2,7 одсто у овој и на 3,1 у наредној години, ипак очекују раст инфлације због наведених структуралних проблема, али и глобалне економске несигурности.

Осим ових разлога, индиректно критикују и одлуке домаћих власти да повећају плате и повећавање давања за бенефиције.

Свјетска банка оцјењује да ће већи дио енергије бити потрошен на европске интеграције, а да за ове економске мјере које би ријешиле структуралне проблеме неће бити капацитета. Ризици за погоршање ситуације су, како је наглашено, знатни.

„Потенцијална ескалација глобалне економске несигурности и домаћих политичких сукоба могли би довести до мање инвестиција и кашњења у спровођењу кључних економских структурних реформи. Сукоби у Украјини и на Блиском истоку такође би могли обуздати европску економију, што би даље могло утицати на извоз, директна страна улагања и дознаке из иностранства“, закључују они своју суморну прогнозу.

(Извор: Независне)