„Дијана и Нада-анђео и ђаво Јасеновца” – рад ученице власеничке основне школе Софије Мотика, међу осам награђених у конкуренцији 320 ученика

 

На литерарном конкурсу поводом сјећања на невино страдале жртве у концентрационом логору Јасеновац-Доња Градина 2025. који је расписао Републички педагошки завод, рад ученице деветог разреда ОШ „Вук Караџић“ Власеница Софије Мотика, је међу осам награђених од 320 ученика из 121 основне школе. Софијин рад на тему „Дијана и Нада – анђео и ђаво Јасеновца“ у категорији је похваљених радова и преносимо га у цјелости.

Дијана и Нада – анђео и ђаво Јасеновца

Јадан рат. Крвав рат.

Један логор. Логор смрти.

Двије жене. Анђео и ђаво.

Једна која је спасавала животе и друга која их је одузимала. Једна која је много дјеце отргла од сигурне смрти и друга која их је у њу слала.

Дијана и Нада. Будисављевић и Шакић.

Једна је носила бијели мантил и топломјер у џепу, а друга црну униформу и нож у чизми. Дијанине руке су чисте и прије умивања, а Надине прљаве и прије и послије прања. Дијана је руке користила да збуњену и уплашену дјецу загрли, а Нада да их њима удари. Племенита Дијана је дјецу и несрећне хранила хљебом, а сурова Нада батинама. Дијана је уплашену и уплакану дјецу миловала благим погледом и лијепим ријечима, а Нада их је умиривала, најчешће трајно, војничким чизмама, камом и пиштољем.

Дијана је уживала у дјечијој игри и осмјесима, а Нада у њиховом плачу и врисцима. Дијанино лице красио је осмијех, а Надино подсмијех. Дијана је међу невољницима ширила љубав, а Нада мржњу. Дијана је у срцу имала ружу, а Нада трн. У Дијанином срцу има мјеста за све, а у Надином само за у црна одијела униформисане. Дијана је учила дјецу да знају сва слова, а Нада да добро упамте само једно. Док је Дијана ноћима сањала како да помогне дјеци да даље живе, Нада је како што прије да остану без живота. И кад је било тмурно вријеме, Дијанино чело било је ведро, а Надино намргођено и када је сунце гријало Дијана је загледана у љепшу будућност, а Нада у племенску прошлост. За Дијану сви људи и сви народи имају право на живот, а за Наду једни на смрт, а други на живот. Дијана је срећна кад су они са којима ради и живи срећни, а Нада је срећна када су дјеца коју чува несрећна. У односима према другима Дијана је слушала свој разум, а Нада само свог неразумног шефа. Дијана је из невоље спасавала знане и незнане, а Нада само себе и своје. Док је Дијана вјеровала да у овоземаљском животу има мјеста за све, Нада није вјеровала ни да је то могуће у ванземаљском свијету. Дијана се одликовала ширином и људскошћу, а Нада дрскошћу и ускошћу. Дијана је сматрала да је свака вјера лични живот и приватна ствар, а Нада да је једна вјера у једној држави општа и једина добра ствар.

Будисављевић је будила наду несрећних у бољи свијет, са бољим људима, а Шакић је својим прљавим шакама недужним давила наду у било какву будућност.

Дијана Будисављевић и Нада Шакић су прошлост, али њихова дјела нису. И сада се уз многобројне Дијане нађе и покоја Нада, која баца сјенку на нашу будућност.

(Извор: Радио Меџик)