Zvorničanka Ljubica Radovanović razvija i promoviše revolucionarni koncept života i odmora – TINY HOMES, inovativna i održiva rešenja za savremeno stanovanje i turizam

Zvorničanka Ljubica Radovanović godinama gradi uspješnu karijeru u različitim oblastima, a poseta rodnom kraju inspirisala ju je da koncept ekološkog stanovanja, idealnog i za turističku primenu koji se idealno uklapa u ovu regiju, predstavi upravo u regiji iz koje potiče.

Iako je rođena u Zvorniku, Radovanovićeva se često identifikuje sa svojim korenima sa Majevice, planine koja oblikuje njen karakter osobinama i vrednostima – doslednost, hrabrost i altruizam.

Ona je osnivač i direktor kompanije Logera, diplomirani je inženjer saobraćaja i doktorand Saobraćajnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, gde se bavi interdisciplinarnim konceptom koji integriše duboku ekologiju, tehnologiju, održivu modularnu arhitekturu i logistiku. Više od jedanaest godina iskustva u logistici na rukovodećoj poziciji u kompaniji „dm drogeriemarkt“ deo su njenog karijernog puta. Osnivač je Asocijacije žena u logistici i potpredsednik Saveta za razvoj siti (City) logistike grada Beograda, gde svojim zalaganjem doprinosi unapređenju logističkih tokova u gradovima i promoviše ravnopravnost u logističkoj industriji.

Kako se i kada rodila ideja da se koncept TINY HOMES predstavi u Zvorniku?

Prošle godine, spletom okolnosti sam se na kratko vratila u Zvornik, grad mog detinjstva. Tokom tog boravka postalo mi je jasno da put promene može da bude dug i izazovan za one koji ovde zaista žele nešto da pokrenu i naprave bolje. U isto vreme bilo mi je jasno da upravo ovde, u Zvorniku, u Republici Srpskoj, u Bosni i Hercegovini leži ogroman potencijal. Kao neko ko oduvek teži nečemu novom, ko teži kontinuiranom rastu, razvoju i inovacijama, ali i kao neko ko čuva i neguje duboku povezanost sa svojim korenima, odlučila sam da preuzmem inicijativu i da TINY HOMES koncept na čijem razvoju radim već pet godina promovišem i implementiram na prostoru sa koga potičem. Naša regija, bogata prelepim krajolicima, predstavlja idealno mesto za implementaciju ovakvog koncepta i obrazložiću svoje uvide.

Sve veći trend napuštanja gradova i odlaska u prirodu direktno podržava razvoj TINY HOMES koncepta i potvrđuje moju ideju i viziju ovog koncepta kao rastućeg i od suštinskog značaja za održivu budućnost. Ljudi traže mir i jednostavniji način života, često birajući destinacije u prirodi, a koji su u blizini gradskih centara, što im omogućava brz i lak pristup gradu. Ovaj trend nam ukazuje na to da savremeni čovek traži balans između prirode i dostupnosti gradskih sadržaja.

U svetlu sve prisutnijeg pomenutog trenda napuštanja gradova (urban escape) i svesnog načina života (minfull living), misija kompanije LOGERA postaje još relevantnija. Godinama se već zalažemo za koncept duboke ekologije (deep ecology) i kontinuirano razvijamo inovativne, ekološki prihvatljive TINY HOMES za sve one koji žive u harmoniji s prirodom, bez odricanja od prednosti modernog načina života.

Šta je po definiciji u građevinarstvu TINY HOMES koncept?

TINY HOMES koncept se temelji na ideji optimizacije životnog prostora bez žrtvovanja udobnosti i komfora, uz korišćenje održivih materijala, energetski efikasnih i pametnih rešenja. Odnosi se na gradnju manjih kuća površine od 10 do nekoliko desetina kvadratnih metara, dizajniranih tako da se prostor maksimalno iskoristi. Karakteriše ih modularnost, mobilnost i jednostavna montaža, što omogućava lakšu gradnju, transport i postavljanje objekata na različitim lokacijama.

Na koji način TINY HOMES koncept podstiče razvoj turizma?

TINY HOMES koncept nosi značajan turistički potencijal, posebno kada se posmatra kroz prizmu zelenog turizma (green tourism). Glamping naselja i landscape hoteli zasnovani na konceptu održive modularne arhitekture postaju sve popularniji, ispunjavajući sofisticirane zahteve turista: boravak u prirodi uz moderan dizajn, ekonomičnost, funkcionalnost i održivost. Ovakav koncept ne samo da zadovoljava potrebe savremenih putnika, već predstavlja i atraktivnu investiciju za one koji traže mogućnosti u razvoju održivih i inovativnih turističkih kapaciteta, uz brz povrat investicije (ROI-Return on Investment) . U tom smislu, LOGERA oblikuje budućnost turizma, gde su održivost i ekonomska isplativost potpuno sinhronizovani.

Šta su „ekološki svesni turisti“? Kakav je potencijal ovog vida turizma i kako on podstiče privredu?

Odgovorni turizam i održivi turizam mnogi doživljavaju kao sinonime, ali postoji značajna razlika. Održivi turizam zasniva se na principima ekonomskog razvoja, socijalne odgovornosti i zaštite životne sredine, sa ciljem da smanji negativan uticaj na prirodne resurse i lokalne zajednice, dok istovremeno podržava njihov dugoročni razvoj. Odgovorni turizam, sa druge strane, podrazumeva aktivno učešće turista, turističkih organizacija i zajednica u smanjenju negativnih i povećanju pozitivnih uticaja, sa fokusom na svesne i etičke prakse. Održivi turizam je strateški pristup, dok odgovorni turizam ističe ličnu odgovornost svih učesnika. Eko-svesni turisti su pojedinci koji odgovorno, promišljeno i inteligentno biraju putovanja koja su u skladu sa principima održivog turizma, istovremeno doprinoseći razvoju lokalnih ekonomija i podstičući očuvanje umetničkog, kulturnog i tradicionalnog dobra i nasleđa.

Ova promena u ponašanju turista pruža snažan podsticaj za razvoj održivih praksi u turističkoj industriji, čime se promovišu ekološki prihvatljive opcije putovanja, smeštaja (TINY HOMES), održivi lanac snabdevanja kao i projekti očuvanja životne sredine. Prema statistici gobalno tržište održivog turizma procenjeno je na 172 milijarde dolara u 2022. godini, a očekuje se da će do 2028. dostići 374 milijarde dolara. Prema Izveštaju o održivom putovanju za 2023. godinu, 76% putnika želi da putuje na održiviji način, dok 74% očekuje od turističkih agencija da im ponude opcije koje zadovoljavaju ove zahteve. Ove brojke ukazuju na rastući interes za razvoj održivog turizma i njegov ogroman potencijal u budućnosti.

Održivi turizam značajno podstiče privredu na više načina. Ekološki prihvatljivi smeštajni kapaciteti koji primenjuju održive prakse (korišćenje obnovljivih izvora energije, efikasno upravljanje otpadom, upotreba lokalnih materijala) privlače sve više turista koji su spremni da plate više za boravak u prostoru sa manjim ekološkim otiskom. Time se podstiču investicije u „zelene“ građevinske projekte i razvoj održivih turističkih naselja, što doprinosi rastu građevinskog sektora i povećanju potražnje za ekološki prihvatljivim rešenjima. Osim toga, održivi turizam zahteva održivi lanac snabdevanja koji podržava ekološke standarde, od lokalnih proizvođača hrane do dobavljača eko-prijateljskih proizvoda i usluga, uz primenu održivih logističkih modela snabdevanja. Ovaj pristup jača lokalnu proizvodnju i podstiče lokalnu trgovinu, što jača ekonomski rast i smanjuje zavisnost od uvoza. Turisti koji traže održive opcije često biraju lokalne proizvode i usluge, čime direktno podržavaju lokalne preduzetnike, zanatlije, poljoprivrednike i male prodavnice. Ovo povećava prihod zajednica, stvara nova radna mesta i podstiče razvoj preduzetništva, naročito u ruralnim i manj e razvijenim regijama. Navedeni koncept otvara i nova „zelena“ radna mesta u sektorima kao što su obnovljiva energija, logistika, upravljanje otpadom, poljoprivreda, građevina i ugostiteljstvo.

Istakla bih da edukacija stanovništva o značaju održivosti takođe podstiče lokalnu ekonomiju jer ohrabruje inovacije i kreiranje novih, održivih usluga i proizvoda, čime se širi opseg privrednih aktivnosti i podstiče razvoj privrede na stabilan i dugoročan način.

Koliko je koncept TINY HOMES okrenut ekologiji i kakva inovativna rešenja donosi u naš uobičajeni koncept stanovanja?

TINY HOMES koncept nadmašuje standardan ekološki pristup i ide korak „dublje“, što se može objasniti pojmom duboka ekologija (deep ecology): filozofija koja uzima u obzir fizičke, društvene, biološke, duhovne, moralne i etičke aspekte našeg odnosa prema prirodi, uključujići svest o dubljoj povezanosti sa prirodom, poštovanje svih živih bića i podršku održivim praksama koje podržavaju celokupan ekosistem, sa fokusom na razvoj pojedinca i zajednice u skladu sa ovim vrednostima.

U kontekstu TINY HOMES, to znači primenu principa održivosti i ekološke svesti kroz korišćenje ekološki prihvatljivih materijala, energetski efikasne tehnologije i arhitektonskih rešenja koja maksimizuju korišćenje prostora. Ovaj pristup smanjuje ekološki otisak i osnažuje zajednice da žive održivo, podstičući ih na preuzimanje ekoloških i društvenih odgovornosti.

Možete li nam objasniti kako podstičete zelenu tranziciju ovim konceptom?

TINY HOMES koncept ne samo da podstiče zelenu tranziciju, već direktno doprinosi ostvarivanju svih ciljeva održivog razvoja (SDG – Sustainable Development Goals) i zadovoljava društvene i ekonomske potrebe kroz korporativno društveno upravljanje (ESG – Environmental, Social, and Governance). Korišćenjem reciklabilnih materijala, energetski efikasnih tehnologija i inovativnih građevinskih rešenja, ovaj model smanjuje ekološki otisak i podržava održiv način života.

TINY HOMES konceptom se bavim i sa naučnog aspekta. Istraživanja za potrebe doktorske disertacije sam usmerila na analizu, planiranje i modeliranje performansi logističkih sistema u funkciji TINY naselja. Radi se o interdisciplinarnom konceptu koji integriše duboku ekologiju, tehnologiju, održivu modularnu arhitekturu i logistiku s ciljem razvijanja modela ekološki prihvatljiviog naselja, pre svega turističkog. Funkcionisanje TINY naselja oslanja se na efikasnu i održivu logistiku, koja omogućava optimalno korišćenje resursa, smanjenje otpada i unapređenje kvaliteta života njihovih stanovnika. Na taj način, dajem naučni doprinos razvoju inovativnih modela logističkih sistema koja ne samo da povećavaju funkcionalnost TINY naselja, već i postavljaju čvrste temelje za buduća istraživanja i primenu ovih koncepata kako u urbanim, tako i u ruralnim sredinama. Istraživanja koja sprovodim, u konačnici, imaju potencijal da utiču na kreiranje politika i regulativa, čime se otvaraju mogućnosti za širu primenu TINY HOMES rešenja kao održivog oblika stanovanja kao i za unapređenje poslovanja u sektorima turizma, nekretnina i drugih industrija.

Šta su najveći izazovi u razvoju ovakvog vida nekretnina?

Ključni izazovi u razvoju koncepta TINY HOMES leže u nejasnim regulativama koje definišu lokacije i uslove za postavljanje ovih objekata, što stvara značajne prepreke za investitore i vlasnike. Ova pravna neodređenost otežava pristup osnovnim infrastrukturnim priključcima jer mnoge lokalne samouprave nemaju jasno definisane smernice za integraciju TINY HOMES u postojeće sisteme.

Osim toga, u društvu su dominantno prisutni konzumerizam i nedostatak ekološke etike, što dodatno otežava prihvatanje ovog koncepta. Ipak, postoji sve veći interes i promena u svesti ljudi koji teže održivijem načinu života. U svetlu tih promena, TINY HOMES predstavljaju održivu alternativu tradicionalnom načinu života i odmora, podstičući razvoj zajednica koje su ekološki odgovorne i društveno orijentisane. Ovakva naselja mogu značajno doprineti održivoj urbanizaciji kao i održivom turizmu, ali je potrebno prevazići postojeće prepreke kako bi se ostvario njihov pun potencijal.

(Info Birač/Promo)