Власт избјегла лица смјестила у „нове“ – мемљиве и прокисле станове у Бијељини – у Зворнику се још увијек чека на усељење
Агонија 12 породица из категорије избеглих и расељених који су у јуну након скоро 30 година од рата, добили кров над главом, још траје. У насељу Амајлије код Бијељине, уселили су се у нове станове. Међутим, ни слутили нису да ће само након неколико дана уследити проблеми, који још трају, пише БН ТВ.
Врпца пресјечена, свечаност може да почне. А кад се камере угасе, сав сјај нестаје. Тако је ове године у јуну изгледало свечано уручење кључева 12 станова за избјегла и расељена лица.
Кад су коначно дочекали остварење сна, сан је постао кошмар. Споља гладац, унутра јадац, тако изгледа зграда у коју су уселили. Једна киша била је довољна да на површину избаци све недостатке градње. Прокишњавање, влага, мем. Проблеми су почели и до данас нису сасвим престали.
“Кад сам дошао одмах након десетак дана почела влага. Касније почело све више и више, почело озбиљно”, каже Јадранко Ловре из Гламоча.
“Имам плочице попуцале у купатилу. Када се туширам вода истиче испод, по купатилу су рупе, иза шоље, нема гдје нема рупа, није урађено како треба. Тераса исто тако, није могла вода да одлази, отишла фасада”, каже Стана Тубин из Високог.
“Код мене некако ни врата не дихтују скроз. Онда сам ја направио неки примитивни праг, нашао дашчицу ставио, не можеш ноћу да спаваш, извлаче се мириси неугодни”, додаје Јадранко.
“Некад ми дође мука од тога, не знам шта ћу, толико се осјећа та септичка”, каже Стана.
Да подсјетимо Секретаријат за избјегла и расељена лица је финансирао изградњу зграде и провео комплетну јавну набавку. Град је обезбиједио локацију, грађевинску дозволу и прикључке за електро и водоводну мрежу.
“Од самог почетка могу слободно да кажем није то ишло неком динамиком коју је град очекивао, пробијени су рокови, а с друге стране као резултат смо добили заиста лоше изведене радове”, каже Љубиша Станишић, начелник Одјељења за друштвене дјелатности, Бијељина.
Оно чега смо се прибојавали то се и обистинило. Људи нам долазе на врата и траже помоћ, истиче Станишић.
“Више пута смо се обраћали Републичком секретеријату и наставићемо. Да не бисмо покренули банкарске гаранције извођач радова покушава да то санира, али заиста ови станови се налазе у тешкој ситуацији, превасходно мислим на квалитет изведених радова. Вјероватно ће они то крпити док не истекне гарантни рок, а онда ће град Бијељина морати, с обзиром да град после преузима управљање том имовином и ми имамо расписане јавне набавке за одржавање тих зграда, али док тече гарантни рок ми не можемо преузети никакве радње. На крају ће остати на јединици локалне самоуправе да санира”, каже Станишић.
Републичком секретаријату упит смо послали и ми. Да ли ће проблеми које пријављују станари бити отклоњени и када? Одговор до закључења прилога нисмо добили.
.
Пробијени сви рокови – у Зворнику се још увијек чека на усељење
Завршетком зграде из пројекта ЦЕБ II у Зворнику, 37 породица које живе у алтернативном смјештају, односно у „Инжињеринговим“ баракама у Каракају, требало је добити стални кров над главом. Изградња вишепородичног стамбеног објекта колективног становања у Каракају је почела крајем 2020. године, а станари још нису усељени.
Надлежни су наводили бројне разлоге због којих ове породице још увијек нису добили своје станове, а посљедњи је био везан за уградњу лифта.
Ове породице су прије двије године требале уселити у зграду која је саграђена у оквиру Републичког Пројекта затварања колективних центара и алтернативног смјештаја.
(БН, Инфо Бирач) Фото: БН