Данас је Преображење Господње – која су вјеровања

Преображење је посвећено Христовом преображењу на гори Тавор, када је најављено страдање и слава Сина Божијег. Једнога дана, треће године проповиједи на земљи, Исус ради молитве поведе апостоле Петра, Јакова и Јована на гору Тавор.

Док се молио, његово лице се измијени и засија као сунце, а одјећа постаде сјајна и бијела као снијег, каже Библија. Тако се он преобрази пред њима, чиме се први пут божанска природа Исусова учинила видљивом.

На икони Преображења представљен је Исус Христос на гори у бијелој одећи, окружен свјетлошћу, са Илијом и Мојсијем. Док их благосиља, из њега се шири свјетлост. На десном врху стоји Мојсије и држи таблице Закона, на лијевом пророк Илија. Испод планине леже тројица ученика, Петар, Јаков и Јован. 

Преображење Господње је у православљу познато и као љетње Богојављење, јер су се и тада отворила небеса и зачуо глас Бога Оца. Вјерује се да се, уочи празника, на небу отварају „Божија врата“ на којима се појављује сам Господ и испуњава жеље.

Посна трпеза и освештавање грожђа

Преображење увијек пада у вријеме Госпојинског поста. Зато је празнична трпеза увијек посна, обогаћена рибом и вином.

У црквама, на крају светих литургија, освештава се грожђе и дијели народу, у знак захвалности Богу на плодовима које даје земља, а у крајевима гдје нема грожђа, друго воће. 

Бројни су храмови посвећени овом празнику, у многим мјестима одржавају се вашари. 

 Према народном предању, почињу да се преображавају и гора и вода, најављујући скору јесен. У православљу се убраја у 12 великих Христових празника.

Везивање конца и жеље

У неким крајевима постојао је обичај да жене уочи Преображења вежу црвени или бијели конац око руке и замисле жељу. Вјеровало се да ће се жеља испунити ако се конац током дана не прекине.

Овај обичај припада народној традицији и вјеровањима која су се преносила с кољена на кољено.

Посљедњи дан за купање у ријекама

Сваки празник и његови обичаји везани су и за годишње доба. Зато се у народу обично каже да од Преображења углавном више нема великих врућина.

У народу се слави Преображење као прелаз из љетњег у зимски период, кад ваздух и вода постају хладнији, лишће почиње да жути и све у природи што је до тада бујало, полако вене.

Већ око Преображења пролазе несносне врућине и вријеме постаје хладније, нарочито ноћу. Због те промјене у природи настала је у народу изрека: „Преображење је, преображава се и гора и вода“.

Такође се некад вјеровало да је Преображење посљедњи дан за купање у ријекама.

Шта све не би требало да се ради

Према народном вјеровању, Преображење треба провести у миру и слози, без свађе, ружних речи и тешких послова.

Вјеровало се да на овај дан не треба спавати током дана, јер ће онај ко одспава бити дремљив током целе године. Такође, није добро ни плакати, јер се вјеровало да ће човјек плакати током цијеле године, као ни цијели дан провести у кафани, како му то не би прешло у навику и како не би постао расипник.

Дан за личну промјену

Преображење се, према народном вјеровању, сматра и погодним даном за личну промјену. Вјеровало се да треба започети нешто што човек већ дуго жели, а за шта до тада није налазио времена, са надом да ће му та промјена донијети добро у животу.

С друге стране, оно што се препоручује јесте да се тог дана први пут проба грожђе – као симбол благослова и новог почетка.

На овај дан се строго пости, а у шумадијским селима уобичајено је да се народ причешћује у цркви.

Црквени вашари с народним весељем одржавају се широм Србије.

Народна вјеровања о времену и љетини

За Преображење су везана и различита народна вјеровања о времену и љетини. Вјерује се да ако је на Преображење лијепо вријеме, наредне године неће бити добра љетина. Ако је дан облачан или кишовит – очекује се плодна година.

(Извор: РТС)