Посјета о којој се ћути: Шта је директор ЦИА поручио предсједнику Српске

Посјета Балкану директора ЦИА Вилијама Бернса протекла је уз упадљиву тишину званичника Бањалуке и Београда, пише Српскаинфо.
Амерички дипломата и обавјештајац међутим, имао је шта да пренесе и поручи. Бернс је преко Жељке Цвијановић упутио Милораду Додику јасну дипломатски уобличену поруку: “Додик и његово окружење добиће одређене гаранције Америке уколико спусти тензије и ублажи, по суду Вашингтона, опасну популистичку реторику о сецесији и изласку из БиХ.”
Бернс, који се сматра америчким тешкашем и кога тамошњи новинари описују “тајним дипломатским оружјем”, први је шеф ЦИА који долази послије 2016. године на ове просторе. Независно од дугог низа осам година, у тренутним околностима, његова посјета може се најкраће описати као превентивна и неопходна.
– Бернсов долазак је превентивна посјета Балкану са порукама за све стране, односно ентитете у БиХ, Србији и Приштини. Када је ријеч о БиХ, циљ је одржање стабилности и очување статуса кво у земљи и као посљедица тога у региону, а у складу са интересима САД – наводи један страни дипломата.

Током посјете директора ЦИА Сарајеву, представљен је каријерни дипломата Луис Кришок (одговоран за контролу над виталним дистриктом Брчко у БиХ) којем ће са позиције замјеника Високог представника убудуће припасти велики и одговорни дио рада САД у БиХ. Један страни дипломата, наводи да је посјета Бернса била темпирана како би се Милораду Додику послао сигнал уочи предстојећих октобарских избора у Републици Српској.Амерички дипломата и обавјештајац међутим, имао је шта да пренесе и поручи. Бернс је преко Жељке Цвијановић упутио Милораду Додику јасну дипломатски уобличену поруку: “Додик и његово окружење добиће одређене гаранције Америке уколико спусти тензије и ублажи, по суду Вашингтона, опасну популистичку реторику о сецесији и изласку из БиХ.”
Бернс, који се сматра америчким тешкашем и кога тамошњи новинари описују “тајним дипломатским оружјем”, први је шеф ЦИА који долази послије 2016. године на ове просторе. Независно од дугог низа осам година, у тренутним околностима, његова посјета може се најкраће описати као превентивна и неопходна.
– Бернсов долазак је превентивна посјета Балкану са порукама за све стране, односно ентитете у БиХ, Србији и Приштини. Када је ријеч о БиХ, циљ је одржање стабилности и очување статуса кво у земљи и као посљедица тога у региону, а у складу са интересима САД – наводи један страни дипломата.
Током посјете директора ЦИА Сарајеву, представљен је каријерни дипломата Луис Кришок (одговоран за контролу над виталним дистриктом Брчко у БиХ) којем ће са позиције замјеника Високог представника убудуће припасти велики и одговорни дио рада САД у БиХ. Један страни дипломата, наводи да је посјета Бернса била темпирана како би се Милораду Додику послао сигнал уочи предстојећих октобарских избора у Републици Српској.

– Циљ је да се Додик умири и увјери у стабилност како би ублажио своју сецесионистичку реторику. Бернс је те поруке пренио на састанку са Жељком Цвијановић – каже један страни дипломата.
Иначе Цвијановићева, чланица Председништа из РС, је на црној америчкој листи, као и Милорад Додик, предсједник РС. Генерално посматрано, у америчкој администрацији расте забринутост да би Додик у ближој будућности могао да узрокује одређене проблеме, који би у контексту са дешавањима на Блиском Истоку могли да запале фитиљ са те стране Дрине. Основна бојазан је да би Република Српска, могла лако постати средство за стварање жаришта у Европи.
Један страни дипломата каже да по америчком суду свему томе доприноси Додикова политика, а да је и без запаљивих изјава и најава првог човјека РС, то подручје ионако ровито.
– Бојазан Вашингтона је да у оваквим околностима РС може бити марионета Москве. У случају Кремља, са којим Додик одржава тијесне везе, може одговарати конфликт у Европи и то онај у коме је укључен и муслимански свијет – прецизира један страни дипломата.
Бернсова посјета, бар ако је судити по незваничним изјавама у Бањалуци, када је ријеч о српској страни је ненајављена и непланирана. Током састанка који је трајао око четири часа, осим главних циљева – смиривање Милорада Додика и ублажавање напетости муслиманске заједнице, шефа ЦИА посебно је занимало питање државне имовине БиХ и тренутна питања везана за ову проблематику.

– То је још једна тачка која по мишљењу Американаца може бити значајан проблем. Сматра се да прерасподјела имовине између два ентитета БиХ може изазвати конфликт и овој теми је отуда посвећена посебна пажња – наводи један страни дипломата.
Међутим, поруке пренешене у Сарајеву нису биле само за директне саговорнике, представнике три народа.
– Увјеравањем да Вашингтон неће дозволити било какве сецесионистичке подухвате, Бернс је посредно пренио поруку блискоисточним менторима и спонзорима локалне муслиманске заједнице користећи њихове канале комуникације са кључним играчима на Блиском Истоку, укључујући Турску, Катар, Саудијску Арабију – каже један страни дипломата.
Бернс није постављао никакве ултиматуме, нити захтјеве. Све је остало на добро сроченој дипломатској поруци о гаранцијама за Додика и његово окружење, уколико примири реторику. Иначе, у марту ове године, Обавјештајна заједница САД у годишњем извјештају о пријетњама широм свијета посветила је дио БиХ гдје је истакнут Милорад Додик:
– Додик преузима провокативне кораке да би неутралисао међународно надгледање у Босни и Херцеговини и обезбједио де факто сецесију за Републику Српску – речено је у извјештају.
Сусрет на Андрићевом венцу
За разлику од званичног Сарајева гдје су фунцкионери давали изјаве о сусрету са директором ЦИА, званичници из Бањалуке нису пренијели ниједан утисак о сусрету. Дан након посјете Бернса, огласио се Додик на мрежи Икс и устврдио да “Република Српска никада није спорила суверенитет и територијални интегритет Босне и Херцеговине сходно Дејтонском споразуму и сецесија никада није била наша политика”. Додик се ‘дотакао’ Бернса утолико што је написао да је “борба против тероризма обавеза цјелокупног слободног свијета” и да је у том контексту значајна посјета директора ЦИА.Са Андрићевог венца међутим, нема ни поруке преко друштвених мрежа. Ако би се судило по тишини, директор ЦИА није ни био у Београду, нити имао разговор са предсједником Србије Александром Вучићем. Оно што се зна, то је да је Вучић одржао састанак са руским амбасадором Александром Боцан Харченком, а потом и са Милорадом Додиком који је допутовао у Београд.
Након састанка са руским амбасадором, на Инстаграм налогу Вучић је објавио да је посебна тема разговора била ситуација на Косову и могућност насилног отварања моста на Ибру.
– Отворен и искрен разговор са амбасадором Боцан-Харченком о свим темама од интереса за Србију и Руску Федерацију, као и о позицијама Србије у погледу актуелних глобалних геополитичких кретања – наводи се у објави на Инстаграму.
Вучић је још једном захвалио Русији на дослиједној дипломатској подршци Резолуцији 1244, као јединој међународној гаранцији за опстанак Срба на Косову.
Са састанка са Додиком, такође се ниједном ријечју не помиње шеф ЦИА. Како се наводи доминирале су економске теме:
– Али смо извршили заједничку анализу глобалних и регионалних прилика… Посебни пажњу предсједник Додик и ја посветили смо инфраструктуралном, путном и жељезничком повезивању Србије и Српске – наводи се у објави на Вучићевом Инстаграм налогу, пише НИН.

(Извор: Српскаинфо)



