„Допустили су да критеријуми високошколског образовања нагло падну“, погледајте ко су све били министри просвјете и културе, по чему их памте и шта им замјерају

 

Иако је кроз Министарство просвјете и културе Српске прошло много министара, мало ко се од тих људи, како кажу упућени у ову тему, памте по нечему добром, али зато сви скупа сносе велику кривицу што је образовање спало на веома низак ниво, пише Српскаинфо.

Према саставу Владе Републике Српске изабране у априлу 1992. године за министра образовања, науке, културе и вјера био је изабран проф. Љубомир Зуковић. Он је на том мјесту остао све до 1995. године. Његово мјесто у децембру 1995. године преузима Недељко Рашула. До промјене је дошло опет крајем 1996. године. Те зиме министар образовања, науке и културе постаје др Стеван Стевић. Стевић је на тој позицији био све до јануара 1998. године, када министар постаје др Живојин Ерић. Након само три године, министар науке и културе постаје у јануару 2001. године др Митар Новаковић.

Према саставу Владе Републике Српске изабране 17. јануара 2003. др Гојко Савановић постаје нови министар просвјете и културе. За његовог насљедника је у фебруару 2005. изабран др Милован Пецељ. Одмах идуће године на ову функцију долази Антон Касиповић и остаје све до 2013. године, када је за министра изабран Горан Мутабџија. Годину дана након тога у децембру 2014. године министар постаје Дане Малешевић. Малешевић на тој функцији остаје четири године. Његово мјесто у децембру 2018. године преузима Наталија Тривић. Након ње, први човјек на челу овог Министарства постаје Жељка Стојичић, која је и тренутни актуелни министар.​

Саговорници Српскаинфо су открили гдје су заказали наведени министри, које су грешке правили, те како гледају на то што у посљење вријеме све више пада интересовање младих за уписом на факултете.

Социолог и професор Иван Шијаковић каже да су министри у овом министарству обично били људи који нису компетентни за свој посао.

 – Нико ту није био неко озбиљно професорско и научно име. Допустили су да критеријуми високошколског образовања падну нагло. Осим тога, допустили су отварање приватних школа и факултета на све стране – рекао је Шијаковић.

Једно вријеме је Српска, како каже, била рекордер у Европи по броју приватних факултета у односу на број становника.

– Нису учинили ништа за реформу средњег образовања, а то је предуслов за добар успјех на факултету. Понављам, ту је било доста људи који су некомпетентни, као што је био Антон Касиповић, који је био обичан правник и није имао никакве везе са просвјетом и образовањем. Било их је још сличних, али скупа сносе велику кривицу у свему томе, а највише што је образовање дошло на тако низак ниво. Међутим, објективно гледајући, чак и да су министри заиста били најбољи професори, не можеш много да учиниш јер имаш тамо неког “тупана” за предсједника Владе – рекао је Шијаковић.

Осим тога, како објашњава, у Српској постоји и демографски проблем, јер нема народа.

– Нема демографског материјала. Млади су се одселили, а то је сада проблем осталих дијелова власти који нису припремили државу да буде привредно, социјално и економски јака – рекао је Шијаковић.

Да су власти сасвим сигурно у другом плану држале високо образовање, сагласан је и професор Петар Кунић.

 – Посебна деградација високог образовања јавила се појавом и могућности отварања приватних факултета. Они су оснивани без ваљаних претпоставки, а систем који је успостављен није био законски разрађен – рекао је Кунић.

Отворена је могућност да се, како каже, оснивају приватни факултети без одређеног броја наставника и професора у звањима у сталном радном односу.

 – Они су се базирали на спољним сарадницима, а у претходној држави да би основали факултет, био је услов да имате 12 магистара и 8 доктора наука – рекао је он.

На питање да ли проблеми крећу већ из средње школе, Кунић каже да је и тамо квалитет значајно опао.

– Систем генерално није довољно пажње посвећивао образовању, то је стављено у неки други план, без обзира што образовање и здравство чине полугу једног друштва – рекао је Кунић.

Кунић се дотакао и теме гдје су то све заказали бивши министри.

 – Министри просвјете, а поготово у овој власти, били су послушници власти. Нису они одлучивали о кључним стварима образовања. Странке су одлучивале, а министри који су били на челу су били послушници, јер нису имали снаге да се одупру неким стварима, које су очигледно биле веома погрешне – рекао је Кунић.

Свако је, како каже, могао основати приватни факултет.

– Могли сте да од неког прљавог новца оснујете приватни факултет и да изнајмите простор. То је сулудо било колико је либералан начин како су оснивани приватни факултети. Они су обично били усмјерени на друштвене науке, тачније правни факултети, економски, менаџмент јер у тим областима није потребна посебна пракса и инструменти за одвијање праксе – рекао је он.

Испричао је да је и сам био члан Савјета за високо образовање, за оцјену квалитета.

– Тада сам упутио два писма властима и упозорио на лоше ствари које се дешавају на приватним факултетима. Посебно код избора спољних сарадника. Они су бирани, а да нису имали одговарајућа знања у областима у којима предају – рекао је он.

То је, како објашњава, био либералан приступ, довољан је био докторат из друштвених наука и заузимали су та мјеста.

– Нисте могли очекивати да добијете квалитет, ако су факултети оснивани ради бизниса и ако је комерцијални аспект био у првом плану – закључио је Кунић.

Ријечи хвале се заобилазе и када се помене Министарство за научнотехнолошки развој и високо образовање.

Професор емеритус Бранко Докић каже да се временом буџет смањивао, а да је поменуто министарство постајало све безначајније, те је данас потпуно маргинализовано.

Све у посљедњих десетак година свело се, како прича, на форму иза које стоји хрпа докумената без суштинских резултата истраживања.

– Научноистраживачки пројекти су сведени на десетак хиљада КМ. Са тим средствима се не може ништа озбиљно направити. Ту нити има науке нити има истраживања. За то нису криви министри већ онај који о свему одлучује у Српској. А њему наука није потребна и зато бира министре који ће то да слиједе – рекао је Докић.

Затражили смо од Докића да нам каже како гледа на то што је у посљедњих неколико година све слабије интересовање омладине за уписом на факултет.

– Нисам сигуран да се баш тако губи интересовање. Губи се интересовање за наше факултете. Многи средњошколци уписују факултете у Србији у ЕУ. Што је то тако то је веома комплексно питање и превазилази оквире овог кратког разговора – закључио је Докић.

(Извор: Српскаинфо)