Радно вријеме од 7 до 7 – професорица Ана Крстић, у ишчекивању норме ради у двије школе као асистент дјеци са сметњама у развоју

 

У ишчекивању часова из Филозофије, Демократије и људских права или Културе религија, професорица Ана Крстић прихватила је позив да ради као асистент у настави са дјецом са сметњама у развоју и то са двоје дјеце у двије школе па јој радни дан траје од „7 до 7“. Ипак, и поред умора ова млада Зворничанка каже да је то испуњава јер је и она од њих пуно научила о животу, односно стекла другачији поглед на живот.

Крстићева је, оставши без часова, прихватила прилику да ради као асистент у првој смјени у школи у Дрињачи, а потом и зворничком СШЦ „Петар Кочић“ у другој смјени. Тако њен ради дан почиње око седам часова ујутро када је већ у школи у Дрињачи, а након завршетка рада у овој школи жури у Зворник, гдје ради са другим учеником до 18,40 у другој смјени.

 – Од ове школске године почела сам да радим као асистент у настави дјеци која не могу самостално да похађају наставу већ им је потребна техничка подршка. Свјесна сам да мој рад траје више од 12 сати, али ми је драго да помогнем овим ученицима. Ученик коме асистирам у настави у Дрињачи је слабовид. Он је јако интелигентан, може самостално да савлада градиво, али не може да препише градиво са табле. У почетку ми је било речено да је моја обавеза да му припремим уџбеник и свеску за час јер сам ја само техничка подршка те да је он активан учесник у настави и да треба да му помогнем да препише нешто са табле. Међутим, ја сам увела различите метода како бих му помогла, доносила лаптоп, односно трудила се да му олакшам да прати наставу. Драго ми је да је он добар ученик, можда може и више да постигне, али он устаје око пет сати када му мајка крене на посао како би му још једном прочитала лекцију да би је боље запамтио – каже Крстићева.

Када су је позвали да ради као асистент још једној ученици, она је прихватила, али није могла да остави ученика у Дрињачи.

 – Било ми је жао да оставим тога ученика јер смо се одлично уклопили, слушао ме је, вриједно радио. Тако да сам одлучила да у почетку радим у обје школе. Тако је остало током цијеле године. Задовољна сам сарадњом и са ученицом у средњој школи, која има другачији проблем, али је јако весела, раздрагана и радује се свакој ситници. Од ње сам научила пуно тога. Зна да се обрадује малим стварима, друштву, учењу, што ме је навело да се запитам зашто се ми оптерећујемо бројним небитним стварима и зашто немамо такав поглед на живот – истакла је Крстићева.

Иако за рад са оба ученика не добије ни 70 посто плате коју примају просвјетни радници, Крстићева каже да то није пресудно за њену одлуку да ради са овом дјецом.

 – Заиста не могу да гледам тај финансисјски ефекат јер има људи који волонтерски раде овај посао. Ово је јако хуман посао у коме, понављам, човјек може пуно да научи о животу. Мени је драго да сам у школи са дјецом, а надам се да ће се појавити и часови из неких од предмета које предајем како бих се вратила за катедру – наводи Крстићева.

Ипак, цјелодневни рад се током зиме одразио и на здравље.

 – Током новембра и децембра сам била баш исцрпљена. Дани су кратки па имам осјећај да по мраку устајем и по мраку се враћам кући. Срећом и то је прошло те сам се вратила раду са дјецом у обје школе – прича Крстићева.

Након завршетка студија, Крстићева је 2019. године добила прве часове у настави, радила је као замјена за колеге који су били на боловању, а диркетно је погодила одлука да се предмет Демократија и људска права пребаци из шестог у девети разред.

 – Почела сам као приправник у СШЦ „Петар Кочић“ гдје сам предавала Културу религија три часа, потом сам, након одласка колегинице на боловање, у ТШЦ у Каракају предавала Демократију и људска права, те у школама у Роћевићу и Брањеву. Ни тада, иако сам радила у четири школе нисам имала пуну норму. Повратком колегице са боловања изгубила сам те часове, те сам предавала само у Роћевићу Демократију и људска права, али је онда тај предмет пребачен из шестог у девети разред тако да сам остала без иједног часа и сада радим као асистент у настави – каже Крстићева.

Она истиче да више воли да ради са ученицима, да предаје, јер је то онај посао за који се образовала.

(Инфо Бирач)