Догодило се на данашњи дан, 22.мај

 

337. – Умро римски цар Флавије Валерије Константин Велики, први римски цар који је у хришћанству потражио ослонац и цркви дао привилегије, најзначајнији међу римским императорима рођеним на тлу данашње Србије – 280. у Нишу. Царем су га 306. прогласили римски легиони у Британији, послије чега је у низу сукоба савладао супарнике и сам завладао западним дијелом Римског царства. Од 312. је владао заједно са царем Источног Римског царства Валеријем Ликинијем, а послије побједе над њим 324. сам цијелим Царством до смрти. С Ликинијем је 313. издао Милански едикт о слободи вјероисповијести хришћана. На Првом васељенском сабору у Никеји 325. помогао је Цркви да сузбије аријевску јерес како би окончао расправе и уједињено хришћанство ставио под своју контролу. Основао је 330. Константинопољ – Цариград, нову пријестоницу Римског царства.

1455. – Битком код Сент Албанса – у којој је војска династије Ланкастер потукла снаге куће Јорк – у Енглеској је почео четрдесетогодишњи династички „Рат двије руже“.

1813. – Рођен њемачки композитор Вилхелм Рихард Вагнер, творац њемачке музичке драме, уз Ђузепеа Вердија најзначајнији романтичарски оперски композитор 19. вијека. Писао је и текст и музику за музичке драме, претежно из њемачке митологије. Компоновао је у складу са сопственим симболичким и филозофским назорима и учењима њемачких филозофа Артура Шопенхауера и Фридриха Ничеа, створивши „јединствено умјетничко дјело“, у којем су сједињени текст, музика, игра, слика и инсценација. Умјесто широко распјеваних арија, употријебио је драматични ариозо. Дјела: музичке драме „Парсифал“, „Танхојзер“, „Холанђанин луталица“, „Риенци“, „Тристан и Изолда“, „Лоенгрин“, „Нирнбершки мајстори пјевачи“, „Нибелуншки прстен“, који се састоји од четири драме – „Рајнско злато“, „Валкира“, „Зигфрид“, „Сумрак богова“, музичко-филозофске студије „Умјетничко дјело будућности“, „Умјетност и револуција“, „Опера и драма“.

1833. – У Чилеу усвојен устав којим је дата већа власт предсједнику, а римокатоличка вјера проглашена државном религијом.

1859. – Рођен енглески писац Артур Конан Дојл, љекар по професији, који се прославио као аутор криминалистичких романа и приповиједака у којима су главни јунаци измишљени детектив Шерлок Холмс и његов пријатељ др Вотсон, зачевши тако детективску литературу. Знатно мању пажњу је привукао најбољим дјелима, солидним историјским романима. Племићку титулу добио је 1902. за заслуге у одбрани британских интереса, посебно у другом Бурском рату. Послије погибије сина у Првом свјетском рату, одао се спиритуализму. Дјела: романи „Гримизна студија“, „Пустоловине Шерлока Холмса“, „Успомене Шерлока Холмса“, „Баскервилски пас“, „Бијели одред“, „Изгубљени свијет“, „Велики бурски рат“, историјска студија „Историја британског похода у Француској и Фландрији“, дјело о спиритуализму „Историја спиритуализма“, мемоарска проза „Успомене и пустоловине“.

1873. – Умро италијански писац Алесандро Манцони, који је први у италијанском роману сељацима додијелио улогу књижевних јунака и настојао да књижевни језик буде средство саопштавања не само за одабрани слој него за цјелокупан народ. Страсно се залагао за уједињење Италије, снажно подржавајући национални покрет „Ризорђименто“ /препород/ четрдесетих година 19. вијека. Писао је лирске пјесме, трагедије и романе. Дјела: роман „Вјереници“, посмртна ода Наполеону Првом Бонапарти „Свете химне“, драме „Гроф Кармањола“, „Аделки“.

1885. – Рођен вођа италијанских социјалиста Ђанђакомо Матеоти, кога су у јуну 1924. киднаповали и убили фашисти, послије говора раније тог дана у парламенту у којем је документовано разобличио њихове преваре и насиље на изборима. Потиче из богате породице, завршио је права и веома млад је постао ватрени социјалиста. Послије иступања из Социјалистичке партије Италије у октобру 1922, постао је генерални секретар новостворене Социјалистичке унитаристичке партије. Изузетно се храбро борио против фашизма и мучко убиство је изазвало велики револт италијанског јавног мњења, а његово име је постало симбол антифашистичке борбе и у Другом свјетском рату носило га је више социјалистичких јединица у покрету отпора.

1885. – Умро француски писац Виктор Иго, највећи пјесник Француске 19. вијека и родоначелник француског реализма. Био је веома ангажован у политичком животу, испрва као монархиста, потом као републиканац. Под Лујем Филипом постао је пер Француске и академик, а 1848. посланик у Уставотворној скупштини. Послије државног удара Наполеона Трећег 1851. протјеран је и живио је у изгнанству у Белгији и Енглеској, али кад је 1870. пало Друго царство, тријумфално је дочекан у Паризу, гдје је до смрти 1885. неуморно стварао. Написао је 1876. ватрени чланак „За Србију“. Писао је пјесме, драме, романе, есеје, памфлете. Дјела: романи „Јадници“, „Богородичина црква у Паризу“, „Работници на мору“, драме „Ернани“, „Лукреција Борџија“, „Риј Блаз“, политичко-сатирична збирка пјесама против Наполеона Трећег „Казне“, памфлет „Наполеон Мали“.

1907. – Рођен енглески позоришни и филмски глумац, режисер и продуцент Лоренс Оливије, један од највећих тумача ликова из дјела Вилијама Шекспира, први глумац коме је за живота додијељена племићка титула. Добитник је највећег броја награда: „Еми“ за ТВ стваралаштво, награђиван је на фестивалу у Кану, добио је награду „Оскар“ за филм „Хамлет“. Остали филмови: „Хенри Пети“, „Ричард Трећи“, „Принц и играчица“, „Три сестре“, „Оркански висови“, „Ребека“, „Леди Хамилтон“, „Кери“, „Отело“, „Спартак“, „Картум“, „Понос и предрасуда“, „Бани Лејк је нестала“, „Маратонац“.

1915. – У највећој жељезничкој несрећи у британској историји, у судару два воза, у Шкотској, погинуло је 227 људи.

1918. – Њемачки авиони су напали Париз у Првом свјетском рату.

1939. – Двојица диктатора – вођа њемачких нациста Адолф Хитлер и вођа италијанских фашиста Бенито Мусолини – потписали су десетогодишњи „челични пакт“ Њемачке и Италије о политичком и војном савезу.

1943. – У Москви објављено распуштање Комунистичке интернационале, познате као Коминтерна, основане у Москви 1919. Извршни комитет је образложио да се Коминтерна распушта пошто је такав организациони облик удруживања радничке класе превазиђен, па је „чак постао сметња и кочница даљег учвршћења националних радничких покрета“. Важнији је био неизречени разлог – Стаљин се одрекао Коминтерне да би избјегао приговоре западних савезника да она омета лојалну сарадњу у склопу антихитлеровске коалиције у Другом свјетском рату.

1967. – Више од 320 људи погинуло у пожару у робној кући „Л’иновасион“ у белгијској пријестоници – Бриселу.

1972. – Предсједник САД Ричард Никсон допутовао у Москву као први шеф америчке државе који је посјетио СССР.

1972. – Цејлон постао република у оквиру британског Комонвелта под називом Шри Ланка.

1973. – САД и Велика Британија ставиле вето у Савјету безбједности УН на резолуцију о проширењу трговинских санкција против Родезије које би укључивале и јужну Африку и португалске колоније у Африци.

1985. – Од експлозије аутомобила-бомбе у једном предграђу Бејрута погинуло 60 и рањено 190 људи.

1989. – Индија успјешно испробала прву ракету „земља-земља“, средњег домета, поставши једна од малобројних држава које располажу балистичким ракетама.

1992. – У болници у Бањалуци умрла прва беба због несташице кисеоника, јер – током борби у грађанском рату у БиХ српских јединица против муслиманских и хрватских снага за коридор код Брчког – САД и остале западне земље нису дозволиле допремање хуманитарне помоћи ваздушним путем западном дијелу Републике Српске. До 19. јуна 1992. у Бањалуци је умрло 12 беба, које су постале симбол кршења људских права и нељудскости међународне заједнице, јер не постоји циљ којим ће икад ико моћи да оправда коришћење таквог средства.

1992. – САД увеле политичке и дипломатске санкције против Савезне Републике Југославије.

1992. – Генерална скупштина у чланство УН примила Словенију, Хрватску и БиХ.

1993. – У Камбоџи одржани први вишепартијски избори послије више од двије деценије.

1993. – Атињани протестовали због најављене војне интервенције НАТО у Републици Српској.

1994. – Побуњеници у грађанском рату у Руанди заузели међународни аеродром у Кигалију и кључну касарну владиних снага, отклонивши највећу препреку у настојању да заузму главни град те афричке земље.

1997. – Предсједник Русије Борис Јељцин и предсједник Бјелорусије Александар Лукашенко потписали у Кремљу Статут савеза двију земаља, којима није предвиђено ствараље јединствене државе, већ стварање јединственог економског простора и координације унутрашње и спољне политике.

1999. – Најмање седам шиптарских терориста погинуло на сјеверу Албаније, у близини границе СР Југославије, од бомби избачених из НАТО авиона. У сједишту пакта у Бриселу инцидент је описан као „случајна грешка“, јер су НАТО пилоти мислили да гађају „српске положаје“.

2001. – БиХ и СРЈ склопиле споразум о успостављању Међудржавног савјета за сарадњу.

2001. – Француски парламент усвојио закон којим се острву Корзика дају већа овлаштења.

2004. – Завршен филмски фестивал у Кану, на којем је „Златну палму“ освојио филм америчког редитеља Мајкла Мура „Фаренхајт 9/11“, док је „Живот је чудо“, филм српског режисера Емира Кустурице, награђен признањем „Национална едукација“.

2008. – Влада Републике Српске формирала Координациони тим за истраживање ратних злочина.

2016. – Преминуо Велимир Бата Живојиновић, легенда српског и југословенског глумишта.

(Агенције)

На фотографији: Бата Живојиновић