Централна банкa БиХ: Кредити домаћим секторима скоро 30 милијарди

 

Укупни кредити домаћим секторима на крају фебруара ове године износили су 29,22 милијарде КМ и у односу на претходни мјесец забиљежено је повећање кредита за 458,3 милиона КМ или 1,6 одсто.

Ово се наводи у новим подацима Централне банке БиХ о монетарним кретањима, у којима пише да је кредитни раст регистрован код сектора становништва за 122,7 милиона КМ (0,8%).

Структура кредитног раста по секторима

„Код владиних институција је за мјесец дана остварен раст за 127,6 милиона КМ (8,0%) и код нефинансијских приватних предузећа за 231,3 милиона КМ (2,0%). Смањење кредитног раста на мјесечном нивоу је регистровано код нефинансијских јавних предузећа за 13,3 милиона КМ (1,7%) и код осталих домаћих сектора за 10 милиона КМ (2,6%)“, истиче се у подацима.

Даље стоји да је годишња стопа раста укупних кредита у фебруару 2026. године износила 12,1%, номинално 3,15 милијарди КМ.

„Годишњи раст кредита регистрован је код сектора становништва за 1,61 милијарду КМ (12,4%), код приватних предузећа за 966,5 милиона КМ (9,0%), код владиних институција за 379,8 милиона КМ (28,4%), код нефинансијских јавних предузећа за 133,3 милиона КМ (20,6%) и код осталих домаћих сектора за 63,3 милиона КМ (20,4%)“, пише у подацима Централне банке БиХ.

Депозити премашили 37,4 милијарде КМ

Када су у питању депозити, укупни депозити домаћих сектора на крају фебруара 2026. године износили су 37,47 милијарди КМ и у односу на претходни мјесец депозити су повећани за 165,3 милиона КМ (0,4%). „Повећање депозита на мјесечном нивоу регистровано је код становништва за 284,7 милиона КМ (1,4%), код нефинансијских јавних предузећа за 23,7 милиона КМ (1,2 %) и код осталих домаћих сектора за 36,4 милиона КМ (1,7%). У истом периоду депозити су смањени код приватних предузећа за 131 милион КМ (1,5%) и код владиних институција за 48,5 милиона КМ (1,1%)“, стоји у подацима.

Штедња грађана у сталном порасту

Додаје се да је годишња стопа раста укупних депозита у фебруару 2026. године износила 10,8%, што је у апсолутном износу 3,65 милијарди КМ. „Годишњи раст депозита регистрован је код сектора становништва за 2,07 милијарди КМ (11,5%), у чијој структури су трансакцијски рачуни порасли за 17,5%, депозити по виђењу за 6,5% и орочени депозити за 5,1%. Раст депозита на годишњем нивоу забиљежен је и код приватних предузећа за 874,8 милиона КМ (11,1%), код владиних институција за 550,4 милиона КМ (13,8%), код нефинансијских јавних предузећа за 14,5 милиона КМ (0,7%) и код осталих домаћих сектора за 140,6 милиона КМ (7,0%)“, закључује се у саопштењу.

Гавран: Инфлација и мањак инвестиција диктирају трендове

Економиста Игор Гавран каже за „Независне новине“ да се дио раста свакако може објаснити инфлацијом, како код депозита, тако и кредита, али да номинални раст нема једнаку стварну вриједност.

„Код депозита су неки од разлога сигурно укупна нестабилност (па је новац на рачунима ипак доступнији у случају хитне потребе него неко дугорочно улагање) и ограничен избор алтернативних улагања у БиХ (тржиште капитала је практично мртво, цијене некретнина су неразумно високе и доступне једино онима с јако великим износима новца, а улагање у пословање је преризично). Код кредита би за пуно разумијевање морали утврдити њихову структуру, јер задуживање пословних субјеката не би морало бити лош знак ако се новац користи за улагања, а рецимо задуживање за враћање ранијих дугова или задуживање грађана за егзистенцијалне потребе би било негативно“, истиче Гавран.

Додао је да се, у сваком случају, наставља и даље ширити класна подјела између већине која нема могућност штедње и принуђена се задуживати и мањине која повећава штедњу и нема потребе за кредитима.

„Сигурни добитници су банке које плаћају бесрамно ниску камату на штедњу, а наплаћују много више камате на кредите“, закључио је Гавран.

(Извор: Независне)