У недјељу, 19. маја обиљежавање 32. године од формирања „Прве бирчанске бригаде“
У недјељу, 19. маја у Шековићима ће бити обиљежена 32. година од формирања „Прве бирчанске бригаде“ Шековићи. Како су најавили из Борачке организације општине Шековићи, обиљежавање почиње у 11 часова парастосом у цркви „Покрова св. Богородице“ у Шековићима, у 11,30 часова предвиђенп је полагање вијенаца на Централном споменику палим борцима у Шековићима, а у 11,45 часова посјета Спомен соби. Након тога, у 12,30 предвиђен је ручак за све присутне у Парохијском дому у Шековићима.
Пише: Љубиша Милутиновић
Ратни пут 1. Бирчанске пјешадијске бригаде
Комадант Главног штаба, генерал Ратко Младић је 18. маја 1992. године у Хан Пијеску издао усмено наређење за формирања Бирчанске пешадијске бригаде за чијег комаданта поставља мајора Светозара Андрића.
У сриједу 19. маја 1992. године пред основном школом у Шековићима започето је формирања Бирчанске пешадијске бригаде. Постројеним борцима првог маневарског батаљона, комадант бригаде је саопштио циљ формирања, улогу и значај, тренутну ситуацију у зони одговорности и обавезе које бригади предстоје у наредном периоду.
Бирчанска пешадијска бригада формирана је од дијелова јединица штабова територијалне одбране са подручија Бирча. Бригада је формирана од војно способног становништва са подручија мјесних заједница. Формације су биле прилагођене територијалном распореду становништва, географском положају, угрожености српских насеља, материјалним могућностима, наоружању и војним резервама. Бригада је у зони одговорности обухватала седам општина и то Зворник, Калесију, Шековиће, Власеницу, Милиће, Братунац и Сребреницу. Зона одбране бригаде по формирању имала је ширину и до 150 километара, почетком 1993. године 55 километара. Бригада је у свом саставу имала десет пешадијских батаљона, петнаест одреда, један оклопни батаљон, један мјешовити артиљеријски дивизион, приштабске и позадинске јединице са око 12.000 бораца, а каснијом реорганизацијом, крајем фебруара 1993. па до завршетка рата, просјечна попуњеност је била око 3.400 бораца.
Командно мјесто бригаде било је у Шековићима. Бригада је била у саставу Источно-босанског корпуса Војске Републике Српске све до 1. новембра 1992. Када улази у састав новоформираног Дринског корпуса ВРС, где је Бирчанска бригада база за формирање овог корпуса.
Из Бирчанске бригаде формирана је Зворничка пјешадијска бригада 2. јуна 1992. године, Братуначка пјешадијска бригада 14. новембра 1992. године, Самостални пјешадијски батаљон Скелани 14. новембра и Милићко – власеничка лака пјешадијска бригада 16.јануара 1993. године.
У борби за одбрану српских територија у Бирчанској бригади је погинуло 363. борца и 851. их је рањено.
– Команда бригада са приштаским јединицама 72 погинула и 143 рањена
- Пјешадијски батаљон Осмаци 145 погунула и 376 рањених
- Пјешадијски батаљон Папраћа 23 погунула и 60 рањених
- Пјешадијски батаљон Бишина 44 погунула и 84 рањених
- Пјешадијски батаљон Каштијељ 33 погунула и 115 рањених
- Пјешадијски батаљон Трново 46 погунула и 73 рањених
За допринос у одбрани Бирча и других простора Републике Српске, Прва Бирчанска пешадијска бригада одликована је Орденом Немањића 13.9.1996. Ипак, највеће признање бригада је добила од народа Бирча, јер је са осталим јединицама Дринског корпуса одбранила Бирач и обезбиједила опстанак српског народа на вјековним огњиштима.
Борачка организација Прва бирчанска бригада Шековићи, наставља да његује и чува традицију ове поносне и славне бригаде.
DA NIJE BILO NARODA BIRČA , KO ZNA ŠTA BI BILO SA NAMA , ORGANIZOVALI SE I UKLJUČILI U SPAS NASE REPUBLIKE SRPSKE , ŽIVELA VRS , I SLAVA SVIM IZGINULIM BORCIMA 1 BIRČANSKE BRIGADE , ČIJI SAM BIO PRIPADNIK OD PRVOG DO POSLEDNJEG DANA RATA U OSMACIMA . POD KOMANDOM (TADA) POTPUKOVNIKA BOSKA DJURIČIĆA I MAJORA VUJADINA VIDOVIĆA.