Услов за новац од ЕУ објава свих рачуна и сарадња с њиховим тужиоцима

 

Ако Босна и Херцеговина жели милијарде из новог, шест милијарди евра вриједног фонда ЕУ који је основан за западни Балкан, мораће примијенити ригорозне стандарде заштите европског новца и спречавања злоупотреба, као што су „Независне“ већ писале.

Наиме, како стоји у коначној верзији документа која је усвојена прије неколико дана, свака земља западног Балкана ће морати да подноси детаљне извјештаје како се троши европски новац, а уведена је и једна занимљива новина – сви трошкови мораће да буду доступни на интернету.

„Како бисмо осигурали повећање транспарентности, наши партнери на западном Балкану ће бити у обавези да израде веб-портал, на којем ће објављивати освјежене податке о рачунима који прелазе 50.000 евра током цијелог периода трајања пројекта“, наведено је на страници Савјета ЕУ, институције која представља земље чланице.

Осим тога, како су „Независне“ и писале, Канцеларија за сузбијање превара ЕУ (ОЛАФ) и Канцеларија јавног тужиоца ЕУ (ЕППО) имаће право да спроводе истраге како се европски новац троши.

„ОЛАФ би требало да буде у позицији да спроводи истраге, које укључују и провјере на лицу мјеста и инспекције с циљем да се утврди да ли је дошло до било каквих превара, корупције или других илегалних активности које се односе на финансијске интересе ЕУ“, наведено је у документу.

Осим тога, наведено је да ће се од земаља западног Балкана тражити да дозволе приступ ЕППО-у и европским ревизорима. Од истражних органа земаља региона ће се тражити да Европску комисију и европске истражиоце одмах обавијесте у случају да посумњају на било какве злоупотребе.

Иако су и у ранијим европским програмима постојале одредбе о контроли трошења средстава, „Независним“ је речено да ће овог пута контроле бити много строже и да се може очекивати реаговање на сваку сумњу на злоупотребе. Ове одредбе уведене су посебно на инсистирање земља ЕУ које уплаћују велике суме у европске фондове. Главни разлог је што је ЕУ значајно повећала издавања за помагање Украјини, што значи да је остало мање новца на располагању за друге сврхе. Новац за западни Балкан није упитан, али неће га бити за оне земље које не спроводе реформе или га злоупотребљавају.

У саопштењу које је издато након коначног усвајања документа, истакнуто је да ће земље чланице ЕУ имати кључну улогу у одобравању реформских агенди које буду подносили партнери. Осим тога, како су појаснили, партнери ће морати да објасне како ће мјере које су предложили допринијети напретку и сталном усаглашавању с циљевима европске безбједносне и спољне политике. То значи да ће услов за добијање средстава бити усаглашавање са ставовима ЕУ о рату у Украјини.

Напомене ради, према овом програму, БиХ би могла максимално добити милијарду евра, од чега би чак и до половине могло бити додијељено у виду грантова, за пројекте који се односе на јачање владавине права, институционалне реформе, инфраструктурне радове, људска права и јачање економске кохерентности земље. БиХ је једина земља у региону која још није поднијела план, који је услов за добијање средстава.

Како смо незванично сазнали, све је изгледније да би БиХ, барем у првој транши, могла остати без овог новца. Имајући у виду ригорозне критеријуме, као и минималну могућност за било какве злоупотребе, може се претпоставити да политичари нису заинтересовани за европски новац који би се искључиво користио за добробит земље и грађана.

Подсјећања ради, ОЛАФ и ЕППО прошле седмице су „Независним“ потврдили да ће бити укључени у праћење трошења ових средстава, јер се, како су истакли, ради о заштити финансијских интереса ЕУ.

(Извор: Независне)