Шта показују изборне и демографске бројке: БиХ има више бирача него становника
Босна и Херцеговина има више бирача него становника. Ова тврдња је поткријепљена са двије чињенице. Прва је да ће на локалним изборима који су заказани за 6. октобар ове године право гласа имати 3.406.088 бирача, што је у односу на претходне опште изборе из 2022. године повећање за 37.422 бирача (тада их било 3.368.666), пишу Независне.
С друге стране, према процјенама оних који се баве демографијом и миграцијама, БиХ је од посљедњег пописа из 2013. године, а који каже да у њој живи 3.531.159 становника, изгубила најмање пола милиона тог броја, што због одласка у иностранство, што због пада наталитета.
Ако бисмо само упоредили број бирача за 2024. и попис из 2013. године, разлика је 125.071 грађанин, што, сматрају добро упућени, није реалан број, јер је немогуће да је у претходних десет година БиХ надомјестила одлазак грађана, те умрле новорођеним и пунољетним особама.
Али, овдје је битно напоменути да није немогуће да број бирача буде већи од броја сталних становника једне државе, јер одлазак у иностранство не значи нужно да су грађани изгубили право да гласају, јер већина њих, упркос томе што су годинама практично странци, и даље посједује неки од докумената, у овом случају БиХ, чиме пуноправно имају могућност да бирају или буду бирани.
То свакако потврђује претходних шест изборних циклуса, јер ако само у обзир узмемо изборе од 2014. године до данас, константно се повећавао број бирача, упркос томе што се, према тврдњама упућених, смањивао број становника у Босни и Херцеговини.
Мирхуниса Зукић, предсједница Уније за одрживи повратак и интеграције у БиХ, брани став да су БиХ трајно напустиле стотине хиљада грађана, али да је већи дио њих и даље на бирачком списку Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ, без обзира на то што никада не гласају.
„Од 2014. године до 2023. године око 600.000 особа до којих смо ми дошли трајно је напустило БиХ, а међу њима има оних које се нису одјавиле и логично је да ће бити на бирачком списку. Људи одавде одлазе и не враћају се, то је сигурно. Имамо случајеве да породице живе у Француској три, четири или пет година, а и даље су овдје евидентиране. Сигурно се може рећи да се ти људи нису вратили, јер се ради о породицама. Њих нема у својим кућама“, каже за „Независне“ Зукићева.
То што је дио грађана који су напустили БиХ и даље евидентиран на бирачком списку слиједи и из тога што неке државе у које се настањују не траже од њих да се одрекну бх. држављанства.
Међутим, неријетко се дешава да се и сами грађани одлуче на корак одрицања од бх. папира.
У прилог томе говори податак да се у посљедњих десет година (2014-2023) бх. држављанства одрекло 35.752 грађана.
И демограф Александар Чавић каже да, пратећи бројке којима баратају надлежни, нико не смије тврдити да БиХ нема више бирача од броја становника.
На наше питање колико, према процјенама, у БиХ тренутно живи становника, ако се као полазна тачка узме попис од прије 11 година, он одговара:
„То се може извући из виталне статистике. Дакле, то је губитак од прошлог пописа од око 100.000 становника, и ако рачунате да је из БиХ годишње одлазило у просјеку минимално између 25.000 и 30.000 грађана, онда имамо сигурно неких 450.000 или 500.000 становника мање него 2013. године“, нагласио је Чавић за „Независне новине“.
Политички аналитичари ову причу гледају из нешто другачијег угла.
Тако Велизар Антић каже да је бирачки списак који је објавио ЦИК БиХ још један од доказа колико је тај списак неуређен. Не искључује чињеницу да се број бирача повећао у односу на претходни изборни циклус, јер како каже, сада су на списак уписани они који су стекли пунољетство у претходне двије године. Међутим…
„Они који су у претходном периоду умрли би требало да буду избрисани из бирачког списка, а мислим да у том делу имамо проблем и да се не ажурирају подаци како треба. Из тог разлога имамо и ово увећање броја бирача“, тврди Антић.
Ипак, сматра да је у комплетној причи много већи проблем дијаспора, тачније људи који су напустили БиХ, али и даље имају папире да живе у њој. Појашњава и зашто.
„Због тих људи вани ми имамо ситуацију да нам на изборе излази око 55 одсто од броја уписаних бирача. Међутим, реалан број људи који живе у БиХ и који гласају је сигурно око 75 одсто. Овај проблем би се морао решавати не само Изборним законом, него и другим законима, као и много бољим уређењем и евиденцијом људи који заиста живе у држави“, закључио је Антић за „Независне“.
(Извор: Независне)