Ухљеби у дипломатији брука за Српску: Зашто се глас из Бањалуке не чује у свијету

 

Покретање иницијативе о усвајању Резолуције у Сребреници, као и други ранији потези актуелног сталног представника БиХ при УН, Златка Лагумџије, у домаћој јавности покренули су питање умјешности и знања представника Републике Српске у заједничким институцијама БиХ око тога како се води спољна политика, пише Српскаинфо.

Недуго након што је послије општих избора у БиХ 2022. године формирана власт коју чине СНСД, ХДЗ и тзв. бошњачка „Тројка“, у јавности се повела озбиљна дискусија око тога ко је све из Републике Српске и Федерације БиХ постављен на најважније дипломатске позиције у свијету.

Српскаинфо је тада, подсјећамо, објавио да је новоизабрани бошњачки члан Предсједништва БиХ, Денис Бећировић, за амбасадоре БиХ предложио бројне „провјерене“ кадрове који су и раније у свијету заступали искључиво бошњачке политичке ставове и интересе. Тако је, између осталог, за шефа сталне мисије БиХ при УН постављен Златко Лагумџија, ратни предсједник Владе тзв. РБиХ, а упозорења бројних бивших истакнутих дипломата и људи са искуством да ће Лагумџија у УН заступати искључиво „сарајевску политику“, потпуно су игнорисана.

Посебно је занимљиво то што је актуелни предсједник Републике Српске и лидер СНСД, Милорад Додик, раније категорично тврдио да СНСД неће подржати именовање Златка Лагумџије, али ни Дамира Арнаута за амбасадоре, јер се, како је тада наводио, ради о људима који „доказано раде против Републике Српске“.

Како било, Лагумџија и Арнаут, односно људи који „доказано раде против Републике Српске“, уз благослов СНСД добили су своје амбасадорске позиције, а сада се огорчена јавност у Српској пита и препире око тога како је могуће то да је Лагумџија у Генералној скупштини УН покренуо иницијативу о усвајању резолуције којом би, како се наводи, због догађаја у Сребреници у љето 1995. цијели српски народ требало да понесе етикету „геноцидног“.

Бивши савјетник министра спољних послова БиХ, Саша Чекрлија, тада је, између осталог, упозоравао да се од Лагумџије, који има “огромно дипломатско искуство и веома снажне личне везе са великим бројем свјетских званичника и дипломата”, могу очекивати “снажне иницијативе и различите декларације”, које ће, како је још тада предвиђао, Републици Српској “задавати главобоље”.

Лица у приватном власништву

Историчар и бивши дипломата Слободан Шоја за Српскаинфо оцјењује да је, за разлику од Федерације БиХ, амбасадорски кадар Републике Српске “веома лош и неефикасан”.

– Дозволите ми, најприје, мали увод. Треба подвући да Златко Лагумџија, али и огромна већина наших амбасадора било које нације, не спада уопште у групу правих дипломата у универзалном смислу ријечи. Истински и врхунски дипломата је само онај ко представља своју земљу као цјелину, ко посједује знање и вјештину на једној страни, а харизму, елоквенцију и креативност на другој страни. Све заједно то даје једног савршеног професионалца – објашњава Шоја за наш портал.

Тврди да су највећи број садашњих амбасадора БиХ “приватна лица у приватном власништву једног од три члана Предсједништва БиХ”, те да они, како каже, углавном раде у интересу партије или особе која их је именовала.

– Они су, заправо, слика наше земље у којој се представници сваког од три народа у односу према иностраном фактору, углавном великим силама, труде да увјере саговорнике да су само они у праву, а они други у криву. То ствара једну и тужну и бесмислену слику о земљи без јединства и без поштовања, земљи у којој се све своди на то да се онај други превари, а не да се с њим нешто заједнички направи. Због тога се налазимо овдје гдје се налазимо, а најновији примјер за то је резолуција о Сребреници у УН – каже Шоја.

Што се тиче Златка Лагумџије, Шоја истиче да се заиста ради о “веома вјештом и утицајном човјеку”, али он, како додаје, сам не би могао ништа урадити.

– Иза резолуције о Сребреници не стоји Лагумџија, већ је ово један од одговора великих сила на Додикову неподношљиву реторику увреда и провокација. На непрестано негирање онога што се догодило у Сребреници добио је одговор из Уједињених нација. Златно дипломатско правило је да је боље ћутати него се истрчавати, а вјештина дипломатије састоји се у томе да се и најжешће поруке могу саопштити на суптилан дипломатски начин. Све што се жели казати, може се казати мудрије и љепше. Порука би била иста – сматра Шоја.

Нарушавање угледа

На наше питање колико је Република Српска, што се тиче искуства и знања кадрова које је слала на позиције амбасадора и конзула, адекватно одговорила на постављање Златка Лагумџије, као и бројних других “прекаљених” дипломата из Сарајева на истакнуте позиције широм свијета, Шоја одговара да би најбоља реакција била именовање својих најбољих кадрова на важна дипломатска мјеста.

– Република Српска нема потребе одговарати или парирати члановима Предсједништва БиХ из Федерације. Она треба, независно од свега, слати своје најбоље кадрове. Уз један или два изузетка, српски амбасадорски кадар је веома лош и неефикасан. Он корист може донијети само себи, а Републици Српској само штету – истиче Шоја.

Открива да му је својевремено, један високи страни дипломата поводом “једног у низу веома лоших српских амбасадорских рјешења”, рекао да је слање лоших кадрова директна увреда земље пријема и да ми, како је навео, тога уопште нисмо свјесни.

– Таквих увреда, нажалост, Република Српска имала је безброј, па се не треба чудити што данас нема никакав углед у свијету. Нисам примијетио да се неко због тога узбудио, а у питању је међународни углед Републике Српске који ће бити респектабилан тек оног дана кад предсједник Републике буде примјер завидних дипломатских манира и кад се амбасадори буду именовали по знању и озбиљности, а не према послушности и приватној повезаности са члановима Предсједништва БиХ – закључује Шоја.

(Извор: Српскаинфо)