Радници гладни, буџети пуни, слабашна привреда у ћорсокаку: Шта је донијело повећање минималца у Републици Српској

 

Када је, крајем прошле године, Влада РС повећала минималну плату у Српској са 700 на 900 КМ, радници су се обрадовали, економисти упозоравали, а послодавци кукали на сав глас, тврдећи да ће начисто пропасти, пише Српскаинфо.

А шта показује рачуница, након завршеног првог квартала 2024?

Послодавци и данас кукају, радници се боре да прехране породице, јер повећање минималца није довело до очекиваног ланчаног повећања свих плата, а инфлација је одавно „појела“ новогодишњу повишицу.

Већ у фебруару, кад је у Српској исплаћен први минималац “по новом”, тих 900 КМ није било довољно ни за храну за четворочлану породицу.

Данас је стање још горе. Према званичним статистикама на нивоу БиХ, ни просјечна плата више није довољна да се прехрани породица.
Ипак, и данас се ломе копља око минималца.

Донедавни предсједник Уније послодаваца Републике Српске, Саша Тривић, недавно је поднио оставку, управо зато што му је „досадило да се свађа због минималца“. Али, његов насљедник Зоран Шкребић наставља са истом агендом.

Новопечени први послодавац Српске недавно се састао с предсједником Владе РС Радованом Вишковићем, од којег је тражио „креирање мјера, како би се умањили негативни ефекти повећања минималца”.

Зар је могуће да је послодавцима проблем да раднику плате 460 евра основне плате? Уосталом, према најновијим истраживањима, просјечна сатница радника у БиХ је чак 6 пута мања од просјека у Европској унији. Егзодус радника, који би могао докрајчити посрнулу привреду Српске, логична је посљедица ове рачунице.

Председник Уније послодаваца РС, Зоран Шкребић, међутим тврди да је “створена негативна атмосфера” због тога што је повећање минималца стављено у фокус пажње. Кључно је питање, тврди он, како да порасту све плате, али на реалним основама.

– Ми имамо сада озбиљну кризу у производно оријентисаним предузећима, због кризе у ЕУ, која се прелила на нашу привреду. Прво, смањене су наруџбе из ЕУ, и друго, наручиоци траже смањење цијене производа за 5 до 30 одсто. Тешко је то постићи ако имате раст трошкова за минималне плате од 28,5 одсто – каже Шкребић за Српскаинфо.

Он подсјећа да је у јануару и фебруару извоз из РС смањен за 13 одсто и да су знатно смањене и производне активности.

– Да ће бити тако ми смо знали још у октобру прошле године – тврди Шкребић.

Он истиче и проблем “уравниловке”, односно приближавања плата мајстора или инжењера са платама НК радника, јер предузећа не зарађују довољно да би свима сразмјерно повећала плате.

С друге стране, чињеница је да радници на минималцу, па и већина радника у Српској који имају плате до 30 одсто веће од минималне, дословно гладују, али да у Српској постоје и они који задовољно трљају руке.

Међу њима су поједини послодавци, који послују на домаћем тржишту и који су, због раста минималца, напросто, подигли цијене својих роба и услуга, па им је профит, упркос силној кукњави, остао нетакнут или је чак повећан.

Још боље је прошла држава: буџет РС и јавни фондови су се добро попунили након повећања минималца, који је генерисао и инфлацију и повећање цијена, прије свега хране и кућних потрепштина.

Према подацима Пореске управе РС, у прва два мјесеца ове године на рачун јавних прихода РС прикупљено је 590 милиона марака, што је за 77,4 милиона КМ или 15 одсто више у односу на јануар и фебруар 2023.

Повећање минималца није донијело само, у либералном капитализму очекивану, инфлацију, него је оживјело и један рецидив социјализма: уравниловку. Уравниловка је нарочито изражена у јавном сектору.

У приватном сектору, како сазнаје Српскаинфо, у већини компанија запослени са факултетском дипломом имају плате које су тек 20 до 30 одсто веће од минималних. У јавном сектору, ситуација је још „уједначенија“.

Тако „Жељезницама РС“, које већ одавно „дишу на шкрге“, према тврдњама синдикалаца, скоро сви запослени на извршним пословима раде за минималац.

Из „Шума РС“ су упозорили да шумарски инжењери, који на терену раде најодговорније послове, имају свега 100 до 200 КМ више од минималца, а слична је ситуација и у јавним вртићима, гдје су плате васпитачица скоро изједначене са платама чистачица.

Стање је још горе у јавној управи и судској администрацији, гдје је, по Закону о платама, и топли оброк “угуран” у плату, па често чиновници зарађују, кад се све рашчлани, чак и мање од минималца.

Незадовољство тиња и у јавном здравственом сектору, гдје већина медицинских сестара и техничара зарађују тек 100 до 200 КМ више о минималца.
Због свега овог судски чиновници су штрајковали дуже од мјесец дана, протестовали су и медицинари и запослени у јавној управи, а шумари су најавили штрајк, па га одложили за мај.

Из Савеза синдиката РС јасна порука: није проблем што је минималац „превелик“, него што су друге плате мизерно мале.

Како каже Данко Ружичић, потпредсједник Савеза синдиката Републике Српске, иако је минималац порастао за 28,5 одсто, просјечна плата у РС је у фебруару повећана само за 6,1 одсто. Цијене животних намирница расту много брже.

– Дакле, није решење само повећање минималца. Морамо имати другачији систем обрачуна плата, по којој би минималац био само основа на темељу које се обрачунавају, по коефицијентима, најниже плате за сваку струку или радно мјесто – каже Ружичић за Српскаинфо.

То би се, како наводи, требало уредити колективним уговором, како би се знало колика је најнижа плата не само за НК раднике, него и за мајсторе, људе са средњом школом, професоре, докторе…

Ружичић позива послодавце на социјали дијалог и колективно преговарање, јер без тога, тврди, нема решења.

– Социјални дијалог се не може свести на састанак Економско социјално савјета једном у 3 мјесеца – каже наш саговорник.

Повећање најниже плате, само по себи, тврди Ружичић, није решење.

– Републици Српској је потребан колективни уговор, којим ће се дефинисати све плате, иначе ћемо и даље имати ситуацију да сви радници у једном предузећу буду пријављени на минималац, а да се остало исплаћује у коверти, ако се уопште исплаћује – наводи Ружичић.

Како наводе поједини економисти, проблем је, све у свему то што нам је привреда катастрофална, па су за послодавца профит или зарада ослоњени готово искључиво на јефтину радну снагу. У таквој ситуацији није чудно што се социјални дијалог заобилази у широком луку.

И Зоран Шкребић је сагласан да је дугорочно рјешење једино технолошки напредак и осмишљавање нових производа.

– Треба мијењати структуру привреде и умјесто “продавања рада” усмјерити се на продавање производа, који имају већу додатну вриједност – каже Шкребић.

Социјални дијалог не спомиње.

ХАЏИЋ: ФЕДЕРАЦИЈА БИХ У БОЉОЈ ПОЗИЦИЈИ

Говорити о минималцу за економисте је увек шкакљива тема, јер ту има доста популизма, а кад је на сцени популизам, ту струка не долази до изражаја. Наравно да радници треба да имају већа примања, али та примања ваља зарадити. Дакле кључ је у повећању продуктивности, рекао је макроекономиста Фарук Хаџић за Бука подкаст.

Он то објашњава на примјеру.

– Ако је минимална плата 700 КМ за радника који произведе 10 хљебова дневно, онда би он могао реално имати и 900 КМ, али само ако би произвео 15 хљебова за дан. Али, ако се плата повећа, а радник и даље производи 10 хљебова, онда смо у проблему, поготово ако не постоје пореске олакшице које би омогућиле да се дио издвајања за раднике, умјесто у буџете и фондове, преусмјери у нето плате – истиче Хаџић.

Он сматра да је Федерација БиХ у мало бољој позицији од Републике Српске, иако је минималац у том ентитету 619 КМ нето.

– Због пореске реформе, која је у току, моћи ће се дио пореза усмјерити у нето плате радника. Тренутно је на дјелу међуваријанта, привремена мјера, којем је омогућено да се радницима исплаћује помоћ из средстава које се послодавцима дају као пореска олакшица – објашњава Хаџић.

(Извор: Српскаинфо)