БиХ у дигитализацији јавне управе као афричко племе у односу на развијене земље
Према извјештају PwC i CEE Digital Coalition-а, земље средње и источне Европе имају потенцијал да ојачају ИКТ секторе и створе силицијумску долину у ЕУ, а према саговорницима „Независних“, БиХ је далеко од тога, јер је ИКТ сектор код нас прије свега обиљежен „оутсоурцингом“, а велики проблем представља непотпуна и парцијална дигитализација јавних институција.
Наиме, у овом извјештају се истиче контраст између земаља средње и источне Европе и оних у западној Европи у различитим дигиталним доменима.
Према извјештају „ИКТ сектор у земљама ЦЕЕ као регионални покретач раста“, државе средње и источне Европе све више улажу у истраживање и технолошки напредак.
Како је у разговору за „Независне новине“ казао Слободан Драгичевић, секретар Удружења за информационо-комуникационе технологије у Привредној комори РС, простор БиХ, али и земаља регије, препознат је као простор гдје стране компаније отварају своје филијале и користе интелектуалну снагу појединаца који су из БиХ.
„Реална ситуација је да се наше информационо-комуникационо-технолошке компаније развијају на основу активности које раде на страним тржиштима и добијају послове као веома повјерљиве и поуздане компаније“, рекао је Драгичевић.
Истакао је да Влада мора да поведе рачуна о ИКТ сектору, јер нам недостаје стратешки приступ прије свега институција и рад на имплементацији тих стратегија.
„Да бисмо имали предуслове да будемо силицијумска долина, морамо дјеловати стратешки, морамо користити ресурсе наших факултета на другачији начин. Добар пут је формирање научно-технолошког парка, међутим, он ће бити реализован у будућности, што не даје основу за наредних неколико година, гдје ће се стручњаци моћи окупљати и гдје би могло доћи до развоја стартапа и спин-оф пословања“, навео је Драгичевић, додајући да стручњаци из ИКТ сектора припадају млађим генерацијама, те да не схватају немогућност дјеловања наших институција.
Истакао је да код нас не постоји јасан план дигитализације јавне управе и развијања сервиса за грађане и привреду, јер се све рјешава појединачно.
„Потребно је развијати сервисе за све, а не парцијално“, навео је Драгичевић.
На питање како ће вјештачка интелигенција имати утицај на ИКТ сектор код нас Драгичевић наводи да од тога не треба бјежати, јер је то алат који може да убрза рад.
Татјана Вучић, савјетник за корпоративну стратешку изврсност, рекла је за „Независне новине“ да домаће компаније из ИКТ сектора представљају сервис за стране компаније.
„Домаће компаније изнајмљују људе да раде на пројектима који су свјетског калибра. Наши људи бивају плаћени по наших цијенама или мало боље и они су изнајмљени“, казала је Вучићева, додајући да тек око 10 одсто компанија из ИКТ сектора у БиХ ствара свој производ.
„То су компаније које праве своје софтвере, а те компаније можемо набројати на прсте једне руке“, истакла је Вучићева.
Додала је да те компаније праве софтвер углавном за институције, компаније, дигитализацију предузећа унутар БиХ.
„Због тога је комплексно питање развоја ИКТ сектора у БиХ. Ако гледамо колико је компанија отишло у оутсоурце индустрију, дакле у изнајмљивање радне снаге за велике свјетске компаније, онда то значи да ми не развијамо свој, бх. ИКТ сектор, већ развијамо ИКТ секторе страних земаља“, навела је Вучићева, додајући да по томе ми не развијамо сопствени ИКТ сектор, већ улажемо у људе који ће радити на развоју ИКТ сектора других земаља.
Истакла је да када говоримо о дигитализацији јавног сектора, то ће се морати ријешити у наредних неколико година, јер, како истиче, у једном тренутку више неће бити питање да ли нешто желимо да уведемо него ћемо морати то да урадимо.
„Кроз неко вријеме држава неће имати избора јер нећемо моћи урадити ниједну трансакцију са неком развијенијом државом“, казала је Вучићева.
Нагласила је да је БиХ, када је ријеч о дигитализацији јавне управе, афричко племе у односу на развијеније западне државе.
Када је ријеч о појави вјештачке интелигенције, Вучићева истиче да се поставља питање вредновања програмера.
„Разне АИ алатке чине да програмери који су јуниорског типа постају безвриједни“, закључила је Вучићева.
Економски аналитичар Адмир Чавалић рекао је за „Независне новине“ да наш ИКТ сектор има потенцијал, али да се он веже за „оутсоурсинг“.
„Наше компаније углавном дјелују као јефтина радна снага за стране компаније и за међународне пројекте. То није лоше пер се, јер то подразумијева да имамо потребна знања, али још нисмо преузели ту позицију која ће генерисати економске вриједности“, казао је Чавалић, додајући да је код нас присутна непотпуна дигитална инфраструктура.
„Ту је највећа одговорност на пружаоцима тих услуга, јер требамо веће брзине интернета, напреднију дигиталну инфраструктуру, генерално већу поузданост у дигиталне системе и боље умрежавање”, рекао је Чавалић, истичући да је то све неопходно да би БиХ постала занимљива великим ИКТ компанијама.
(Извор: Независне)