Српски одборници у Сребреници писали УН-у о српским жртвама

 

Српски одборници у Скупштини општине Сребреница једногласно су усвојили писмо у којем су наведени подаци о српским жртвама у ратовима у 20. вијеку, међу којима је и 3.500 српских жртава из Сребренице у грађански рату у БиХ, које ће упутити Генералној скупштини УН и владама Републике Српске и Србије.

СО Сребреница упућује писмо Генералној скупштини Уједињених нација на приједлог Резолуције о Сребреници
Поштовани,

Упућујемо Вам приједлог да Вашу Резолуцију усмјерите ка равномјерном приступу жртвама у протеклом рату (1992-1995) у Сребреници, а тиме и у Босни и Херцеговини. Иако је Српски народ најстрадалнији у Европи, посебно током 20 вијека, у коме је донио слободу многим другим народима на Балкану, његова жртва је чест разлог за тоталну сатанизацију. Слободрске идеје су и биле разлози за дискриминацију од стране оних сила којима се стајало на пут хегемоније и тирјанства.

Српски губици у Балканским ратовима износили су преко 100 000 становника, губици у Првом свјетском рату премашују бројку од 1 300 000 становника, а то је једна трећина од укупног становништва, а чак 60 % мушке популације. У Другом свјетском рату извршен је класични геноцид над српским становништвом. Само у државном (НДХ) логору Јасеновац на најсвирепији начин убијено је око 700 000 цивила, а на осталом дијелу Југославије побијено је око 500 000 Срба. То је укупно око 1 300 000 становника.

У грађанском рату који је трајао од 1992. до 1995. г. погинуло је око 30 000 Срба, а у Сребреници и њеној непосредној околини 3500 Срба. Ако се овим бројкама додају губици у Хрватској и губици током НАТО агресије, дође се до података да су Срби у двадесетом вијеку имали застрашујуће губитке које није претрпио ни један народ у Европи. Због наводних братских разлога, који су били искрени само са српске стране, настале државе, Краљевина Југославија и СФРЈ, прикривале су податке па чак и спречавале научна истраживања.

На подручју општине Сребреница побијено је у Другом свјетском рату најмање 2300 цивила, од којих је најмање 100 дјеце. У овај број треба урачунати и бруталан покољ српског становништва на обали ријеке Дрине, с подручја сусједних општина који су бјежали пред усташком офанзивом из Сарајева. Истовремено, знамо да је било и не негирамо злочине који су се догодили над припадницима других народа. Ове злочине треба расвијетлити како би се престало са манипулацијама.

И поред оволиких жртава, данас имамо застрашујући приказ улоге српског народа и његових представника. Сатанизација и прекомјерна осуда постала је свакодневни посао неких влада, неких држава и неких међународних организација. Овај савремени облик уништавања српског бића врло је уносан и престижан. Жртве других народа подижу се на пиједестал, а српске жртве се омаловажавају. Оне се приказују као да су изнуђене и оправдане. Кроз осуду свега што долази и као минималан српски интерес ствара се неподношљива атмосфера, прије свега у БиХ. Нико не пита шта је са Србима у Хрватској, у Федерацији БиХ, на Косову и Метохији.

Што је српски положај гори у овим подручјима, то је задовољнији дио такозване међинародне заједнице.

Ако посматрамо подручје Сребренице, оно се од 1995. г. посматра као подручје на коме су најважније муслиманске, односно бошњачке жртве. Овако се не гради БиХ која би, ако жели да буде држава, требала имати равноправан приступ свим жртвама и бошњачким и хрватским и српским. О овој теми немогуће ја наћи саговорнике у другим народима.

Српски народ у Сребреници се приказује као злочиначки, како посредно, тако и непосредно или „између редова“. СО Сребреница осуђује све злочине који су се догодили не само у Сребреници, већ на цијелом простору бивше Југославије, осуђујемо и све оне који селективно приступају злочинима, величајући жртве једних и сатанизујући и умањујући жртве других.

Позивамо све оне који присуствују комеморацији бошњачким жртвама у Сребреници (Поточари) 11. јула да то учине тако и 12. јула и присуствују опијелу и комеморацији српским жртвама у Сребреници. Дакле, без дискриминације.

Повод за ово обраћање Генералној скупштини Уједињених нација је приједлог Резолуције Њемачке и Руанде о ратним догађајима у Сребреници. Ми који живимо у Сребреници најбоље знамо шта се збивало у трагичном грађанском рату у Сребреници и Босни и Херцеговини. То свакодневно осјећамо. Због тога је из дана у дан, из мјесеца у мјесец, да не говоримо о годинама, све мање народа у Сребреници. Ријетко ко жели да живи и одгаја дјецу у атмосфери која се намеће из разних центара изван Сребренице, Републике Српске и Босне и Херцеговине. Најмање што очекујемо су једностране Резолуције или било које одлуке органа Уједињених нација у вези са Сребреницом. Посебно смо погођени чињеницом да то предлажу власти Њемачке након чије војске и њених савезника (хрватских и муслиманских усташа) у Другом свјетском рату, су остали безобзирни покољи срског становништва, искључиво цивила, у самом граду у Сребреници и свим већим сребреничким селима.

Поштована господо, овако се не може опрати савјест и избрисати историја. Могу се само погоршати међунационални односи у Сребреници, због једностраних навијачких одлука. Сматрамо да то озбиљним државама и органима Уједињених нација није потребно. Посебно није потребно и јако је штетно налажење начина како да се изгласа ова Резолуција, којом већином, боље рећи којом мањином. То је неразумљиво демократским приципима.

Бојимо се да је ово увод у будуће лоше и накарадне одлуке у најзначајнијем ограну Уједињених нација, али и одлукама појединих држава које ће на разне једностране начине тумачити и проводити ову Резолуцију. Њена тендензиозност доносиће нове неспоразуме.

Уједињене нације су основане како би подједнако штитиле интересе свих народа и држава. У овом случају то није тако. Ако газите своје принципе, како ћете очекивати да ми прихватимо такве одлуке.

(Агенције)