Догодило се на данашњи дан, 3. април

 

1367. – Рођен енглески краљ Хенри Болингброк, познат као Хенри Четврти, оснивач Ланкастерске династије. Пријесто је приграбио 1399, збацивши брата од стрица Ричарда Другог, који је 1400. под мистериозним околностима умро у заточеништву у замку Понтефракт. Током владавине до смрти 1413, угушио је јаке побуне Велшана и Ричардових присталица, али је цијена тих ратова било тешко опорезивање поданика и исцрпљујућа борба с парламентом за контролу краљевске благајне. Посљедње године владавине обиљежила је његова тешка болест и оштре фракцијске борбе у врху власти.

1512. – Турски султан Бајазит Други абдицирао у корист сина Селима Првог.

1682. – Умро шпански сликар Бартоломео Естебан Муриљо, који је највише сликао религиозне композиције барокног стила, сладуњаве у теми и колориту. Радио је и реалистичке призоре са сентименталним подтекстом из живота уличне дјеце, попут слика „Мали просјак“, „Дјеца једу дињу“.

1807. – У селу Вогањ код Руме почела Тицанова буна, названа тако према њеном вођи Теодору Аврамовићу – Тицану. Подстакнути побједама српских устаника над Турцима и незадовољни тешким наметима, сељаци с властелинства грофа Карла Пејачевића подигли су буну и јавили српском војводи Луки Лазаревићу да се Срем дигао на устанак и да жели уједињење са Србијом. Аустријска војска, у јачини готово једне армије, за десет дана је угушила буну у којој је учествовало око 15.000 сељака из 45 села румског и илочког властелинства. Тицан је ухапшен и стријељан крајем 1807.

1849. – Умро пољски писац Јулиуш Словацки, творац пољског романтичарског позоришта, мајстор језика и форме. Дјела: збирке пјесама „Поезија“ /три тома/, поеме „Анхелли“, „У Швајцарској“, „Бењовски“, „Час мисли“, „Краљ-Дух“, драме „Кордијан“, „Фантази“, „Мазепа“, „Миндове“, „Марија Стјуарт“, „Хорштињски“, „Саломејин сребрни сан“, трагедије „Баладина“, „Лила Венеда“.

1893. – Рођен енглески позоришни и филмски глумац и режисер Лесли Хауард, познат по изузетно суптилној глуми. У Другом свјетском рату је погинуо 1943. као двојник британског премијера Винстона Черчила, кад су Нијемци изнад Бискајског залива оборили авион у којем је био, увјерени да је премијер у летјелици. Филмови: „Ромео и Јулија“, „Пигмалион“, „Прохујало са вихором“, „Интермецо“.

1897. – Умро њемачки композитор Јоханес Брамс, истакнути касни романтичар, који је досљедно неговао класичну музичку равнотежу. Као поборник оживљавања облика класичне и преткласичне музике компоновао је у традицији Јохана Себастијана Баха, Лудвига ван Бетовена и раних романтичара, али с довољно оригиналности и снаге да постигне јединство крепкости и нежне меланхолије, опорости и распјеваности. Синтетизовао је принципе класике и романтике, па су га његови сљедбеници назвали оснивачем њемачке новокласичне школе. Дјела: четири симфоније, камерна музика, виолинске и клавирске сонате, баладе, интермеца и варијације за клавир, два клавирска и један виолински концерт, вокалне композиције /“Немачки реквијем“/, соло пјесме, хорови.

1915. – Умрла српска сликарка Надежда Петровић, професор Академије ликовних уметности у Београду и саоснивач „Кола српских сестара“ /с Браниславом Нушићем/, чије слике се одликују снажним, оригиналаним изразом и изванредним богатством боја. Умрла је од тифуса којим је заражена док је као болничарка неговала рањене српске војнике у Првом свјетском рату у ваљевској болници. Сликарство је студирала у Минхену и Паризу, а прву самосталну изложбу приредила је 1900. Сачувано је око 200 њених дјела, од којих су поједина у врху српског сликарства и равна су европским мајсторима тог времена, попут слика „Ресник“, „Нотр Дам“, „Аутопортрет“, „Булоњска шума“. Сликала је у распону од пленеризма до снажног реализма прожетог експресионизмом. У Србији свог доба најснажније се везала за модерну умјетност и антиципирала је њен даљи развој. Рођена је у породици у којој су двије сестре постале сликарке, трећа музичар, а најмлађи брат Растко Петровић – писац.

1920. – Умро српски политичар и историчар Драгољуб-Дража Павловић, професор Београдског универзитета, члан Српске краљевске академије, који је 1919. изабран за првог предсједника Народне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Дјела: „Личност у историји“, „Историзам и рационализам“, „Уједињење Њемачке“, „Пожаревачки мир 1718“, „Србија за вријеме посљедњег аустријско-турског рата 1788-1791“.

1922. – Нови Централни комитет за генералног секретара Комунистичке партије Русије поставио Јосифа Стаљина.

1924. – Рођен амерички глумац Марлон Брандо, који је каријеру почео у позориштима на Бродвеју, али су му свјетску славу донијеле филмске улоге „младих гњевних људи“ педесетих година 20. вијека. Добио је награду „Оскар“ за главну улогу у филму „На доковима Њујорка“, али је 1973. одбио да прими „Оскара“ за главну улогу у филму „Кум“, протестујући тако против политике владе САД према Индијанцима. Умјесто да оде на церемонију додјеле награде, послао је једну индијанску глумицу да опише патње америчких Индијанаца. Остали филмови: „Трамвај звани жеља“, „Вива Запата!“, „Јулије Цезар“, „Млади лавови“, „Једноооки Џек“, „Побуна на броду Баунти“, „Грофица из Хонгконга“, „Одсјај у златном оку“, „Посљедњи танго у Паризу“, „Апокалипса сада“.

1930. – Рас Тафари постао цар Хаиле Селасије Први од Абисиније /Етиопија/.

1930. – Рођен њемачки државник Хелмут Кол – канцелар Западне Њемачке од 1982. и канцелар Њемачке послије уједињења Западне и Источне Њемачке 1990. На том положају је остао рекордних 16 година, до изборног пораза 1998.

1936. – Погубљен Бруно Хауптман, отмичар и убица сина америчког пилота Чарлса Линдберга, који је први сам прелетио Атлантски океан. Отмица и убиство толико су изазвали огорчење јавности САД да је донесен посебан Закон о отмици, према којем је за тај злочин уведена смртна казна, али многи и сада тврде да је Хауптман био невин и да су злочин починили непознати криминалци.

1942. – Указом усташког поглавника Анте Павелића установљена Хрватска православна црква.

1945. – Едуард Бенеш образовао владу Народног фронта Чехословачке, прву послије ослобођења земље од нацистичке њемачке окупације у Другом свјетском рату. Кад се увјерио да земља незаустављиво клизи у комунистичку диктатуру и без икаквих могућности да спријечи такав развој догађаја, 1948. је поднио оставку и убрзо умро.

1948. – Премијером драме Ивана Цанкара „Краљ Бетајнове“, коју је режирао Бојан Ступица, свечано почело да ради Југословенско драмско позориште у Београду. Драмски ансамбл је у почетку имао 40 чланова, директор је био писац Ели Финци, а умјетнички руководилац Ступица.

1975. – Руски велемајстор Анатолиј Карпов постао 12. свјетски првак у шаху, пошто је дотадашњи првак амерички велемајстор Боби Фишер демонстративно одбио услове Међународне шаховске организације за сусрет за свјетску титулу. Фишер је потом напустио шаховску сцену и привремено се вратио тек 1992, кад је у незваничном мечу за свјетску титулу у Београду и на Светом Стефану побиједио руског велемајстора Бориса Спаског, којем је 1972. у мечу у Рејкјавику одузео титулу.

1990. – Бугарска прешла на предсједнички систем владавине и за првог предсједника парламент је изабрао Петра Младенова, а Бугарска комунистичка партија је промијенила име у Бугарску социјалистичку странку, на чијем челу је такође био Младенов.

1991. – Савјет безбједности УН изгласао резолуцију о прекиду ватре у Заливском рату, наложио размјештај мировних снага у региону и затражио од Ирака да уништи оружје за масовно разарање.

1991. – Умро енглески писац Грејем Грин, суптилан аналитичар психе, чије су теме биле безуспјешно трагање за спасењем и љубављу, страх, сажаљење и насиље. Дјела: романи „Брајтонска стена“, „Моћ и слава“, „Суштина ствари“, „Крај љубави“, „Губаве душе“, „Комедијаши“, „Монсињор Кихот“, „Доктор Фишер из Женеве“, „Министарство страха“, „Трећи човјек“, мемоари „Нека врста живота“, „Начини бјекства“, драме, есеји, путописи.

1992. – Српски савјет за националну безбједност упутио апел народу да занемари непромишљени позив крњег Предсједништва БиХ на мобилизацију и све учини како би био избјегнут грађански рат и страдање, али то није зауставило сукобе.

1995. – Најмање 150 припадника племена Хуту, махом жена и дјеце, масакрирано у једном селу на сјевероистоку Бурундија.

1996. – У авионској несрећи код аеродрома „Ћилипи“ погинуо министар трговине САД Роналд Браун. Авион „Т-43“ /војна верзија „боинга 737″/, који је летио на линији Тузла – Дубровник, пао је на једно брдо код Цавтата, 2,5 километра сјеверозападно од аеродромске писте. Несрећу није преживио нико од 35 чланова посаде и путника, међу којима је било 12 службеника Владе САД, 12 америчких бизнисмена, функционер Европске банке за развој, уредник „Њујорк тајмса“, хрватски преводилац и фоторепортер.

1999. – Авијација НАТО пакта срушила дунавски Мост слободе који је повезивао Нови Сад и Сремску Каменицу.

1999. – Војници Сфора у Штрпцима код Рудог у Републици Српској онеспособили дио пруге Београд – Бар и убили чувара пруге Видоја Томића.

2000. – На Палама ухапшен бивши члан Предсједништва БиХ и некадашњи предсједник Народне скупштине БиХ и Скупштине Републике Српске Момчило Крајишник. Оптужница је теретила Крајишника за геноцид и злочин против човјечности, за прекршаје закона и обичаја рата и крупне прекршаје Женевске конвенције.

2001. – Ратни командант Армије БиХ у Сребреници Насер Орић свједочио у Сарајеву пред истражиоцима Хашког трибунала.

2003. – Србија и Црна Гора постала 45. чланица Савјета Европе.

2006. – Високи представник у БиХ Кристијан Шварц-Шилинг донио одлуку да функционери које су смијенили претходни високи представници у БиХ, осим смијењених због несарадње са Хашким судом, могу да обављају функције у јавним предузећима и установама.

2006. – Суд у Велесу изрекао ослобађајућу пресуду архиепископу Охридске архиепископије Јовану, према оптужници која га је теретила да је проневјерио 320.000 евра црквеног новца.

2008. – Уклоњене барикаде у улици Ледра, у Никозији, којима су деценијама биле раздвојене грчка и турска заједница у главном граду Кипра.

(Агенције)

На фотографији: Надежда Петровић