У БиХ се све мање купује накит, драстично пао увоз злата
Иако је увоз племенитих метала у БиХ и прошле године био велики те досегао цифру од 47,5 милиона КМ, увоз злата је драстично смањен, па га је тако у односу на 2022. годину, када је у земљу увезено злато вриједно три милиона марака, лани стигло три пута мање, односно само 941.915 КМ.
Према подацима Управе за индиректно опорезивање БиХ, највише злата увезено је из Словачке, затим Турске, као и Њемачке и Аустрије.
„Из Словачке је увезено злата, укључујући злато превучено платином, необрађено или у облику полупроводника или у облику праха вриједности 808.610 КМ, док су дажбине износиле 138.723 КМ, док је из Турске увезено у вриједности 121.186 КМ, за шта су дажбине износиле 20.709 КМ“, истакли су из УИО БиХ за „Независне новине„.
Ни када је ријеч о извозу злата, драгуља и генерално племенитих метала ситуација није „сијала“, јер је, према подацима, из земље у иностранство извезено око 15,3 милиона марака мање племенитих метала, те је тако прошле године забиљежен најмањи извоз племенитих метала из БиХ у иностранство у посљедње четири године.
„За разлику од 2022. године, када је из БиХ извезено 49.200.899 КМ племенитих метала, прошле године извезено је 33.848.499 КМ“, навели су из УИО БиХ.
Ипак, како приказују подаци, извоз злата лани је мало повећан у односу на 2022. годину.
„Из Босне и Херцеговине је у 2023. години извезено 1.378.779 КМ злата, укључујући злато превучено платином, необрађено или у облику полупроводника или у облику праха, док је у 2022. години извезено 1.215.556 КМ“, истакли су из УИО БиХ.
Највише злата из БиХ засијало је у Италији, гдје је извезено 709.486 КМ овог племенитог метала, док је у Турску извезено злата вриједног 669.292 КМ.
Из једне прњаворске златаре истичу да је продаја накита од злата лани била знатно смањена.
„Смањена је куповина злата. Грађани злато купују само кад су посебне прилике“, истакли су они кратко, додајући да је и откуп злата смањен сходно смањеној куповини накита од овог племенитог метала.
Смањену продају накита од злата биљеже и у једној бијељинској златари.
Боља ситуација није ни у Сарајеву, гдје продаја злата није била као претходних година.
„Продаја је отањила. Злато се купује кад се мора купити. И откуп је отањио. Све мање грађана доноси злато како би га продали“, рекли су из сарајевске радње.
Повећање извоза злата из Босне и Херцеговине се, према ријечима Игора Гаврана, економског аналитичара, вјероватно може, прије свега, објаснити растом цијене овог племенитог метала.
„Не вјерујем да је дошло до већег количинског извоза, већ вјеројатније вриједносног због више цијене. С друге стране, ова виша цијена чини пад увоза још драстичнијим јер је извјесно дошло до количинског пада“, објашњава Гавран.
Како истиче, пад тражње на домаћем тржишту могао би се објаснити кризом и нижом куповном моћи, али и могућим одлукама оних који посједују вишак капитала да инвестирају у некретнине или друге облике улагања радије него у злато.
Иначе, почетком овог мјесеца цијене злата достигле су нови рекорд у свијету, а према мишљењу Гаврана, раст цијена и генерално економска криза дугорочно би требало да воде расту обима трговине златом, међутим, како истиче, бх. тржиште је мало и сиромашно и није најбољи показатељ свјетских токова.
(извор: Независне)