Српскаинфо – анализа: Због ових 10 фактора је економија Републике Српске у никад горем стању

 

Како се то и очекивало, криза у Републици Српској и Федерацији БиХ све је израженија и из дана у дан добија нове заплете. У врху топ тема је суђење предсједнику Српске Милораду Додику, али ту је и све тежа економска ситуација у оба ентитета, пише Српскаинфо.

Овај пут базираћемо се само на стању у Републици Српској, мада исти проблеми муче и други ентитет.

Иако то у јавности и наступима у медијима желе да прикрију, из окружења највиших функционера стижу информације о забринутости због финансијске кризе, која би, према тврдњама економиста, тек могла да узме свој данак.

Хитно нам је потребан неки “мастан” кредит како би закрпили рупе у буџету, али како до њега?! Анализирали смо ситуацију у којој смо се нашли и покушаћемо у наставку овог текста анализирати због чега смо доспјели у кризу, због чега су нам економија и привреда у очајном стању.

Незналице у институцијама

Од 2006. године кренули смо отворено погрешним путем. Арчили смо највећи национални потенцијал, а то су људи и њихово знање. Отварали смо приватне факултете и тако легализовали незнање. Уз помоћ тих и таквих факултета дојучерашњи шофери и конобари постали су шефови. На конкурсима су се примали куме, стрине, родбина возача, комшинице… У том процесу знање, образовање и способност нису били важни, већ је пресудан фактор код запошљавања била чињеница да ће те особе гласати за страначке прваке, оне који су их запослили. Тако смо добили и гласачку машинерију која на власти још увијек успијева да сачува ову гарнитуру.

Тако су нам институције постале уточиште за полтроне и незналице, а квалитетне кадрове смо протјерали или отјерали у други план. Уосталом, недавни вапаји предсједника Додика и премијера Вишковића да се морају обрачунати са онима који примају плате, а ништа не раде, све ово и потврђују.

Мизерно улагање у образовање

Некако одмах на претходну ставку надовезује се очајно стање у образовању. Власт улаже мизерна средства у науку, а имамо и све мање уписаних студената. Наука и струка су отјерани у други план.Свима је јасно да пројекте и реформе могу радити само само школовани, стручни, образовани и квалитетни људи. Код нас управо недостају такви. Предност смо дали незнању и то ће нас ускоро скупо коштати.

Криминал и корупција цвјетају

Већина источноевропских земаља у периоду транзиције отворила је тржиште за страна улагања. Уз помоћ страног капитала сачували су привреду. У БиХ и Републици Српској предност у односу на стране инвестиције добили су криминал, корупција…

Изаостала је страна помоћ, а и она средства која су нам стигла нису утрошена у отварање нових радних мјеста и развој привреде. Најочитији примјер је продаја Телекома Српске од које смо инкасирали 1,2 милијарде КМ. Ни тај новац није утрошен у развојне програме и отварање радних мјеста.

Политичари констатно држе тензије, што њима одговара, али на тај начин додатно тјерају страни капитал.

Празни фондови

Држава и власт су дозволили привредницима да искориштавају и краду раднике. Огромна већина запослених пријављена је на минималац, што додатно исцрпљује буџет и државну касу, а штети фондовима Српске. И сам премијер је признао да су марже неконтролисано високе и да инспекција мора да “врши бруталне контроле”.

Премијер је сад коначно примијетио да у Српској постоје људи који се на муци грађана енормно богате. Питамо се шта је то сад власти отворило очи да крену у офанзиву. Благостање сигурно није.

Увозни лоби угасио домаћу производњу

Већ деценијама власти у Српској и БиХ гуше домаће произвођаче и чине све како би помогли увозном лобију. Многи су изгубили стрпљење и угасили су своје фарме. Проблем је настао за вријеме пандемије, јер је свака земља чувала залихе хране за своје становништво, а ми у РС и БиХ смо стрепили од могуће несташице хране.

Домаћа производња је уз помоћ власти изгубила битку са увозницима. Наши домаћи произвођачи меса, млијека и других прехрамбених производа нису конкурентни у односу на увознике истих производа. Власт није заштитила домаће произвођаче, а широм је отворила врата увозницима. Из овог личну корист опет могу да имају појединци и групе.

Одлазак младих

По многим процјенама, БиХ и Српска ће за коју деценију постати земља старих људи. Школовани млади људи не могу до посла без страначких књижица и због тога се одлучују да оду преко границе и срећу пронађу у некој другој земљи. Све мање је повјерења у институције, а ниске плате, мобинг, непотизам, само су неки од разлога који младе тјерају из земље.

Неконтролисано задуживање

Нема седмице а да се у медијима не појави информација да се Влада РС кроз продају обвезница задужила за по неколико десетина милиона КМ. Ионако смо кредитно презадужени, па је сваки нови минус додатно оптерећење за ионако катастрофално стање буџета Републике Српске.

Оно што је најгоре, из тих задужење се покривају ранија задужења. Опет нема развојних пројеката.

Прегломазан државни апарат

Нико са сигурношћу не може да каже колико тачно људи ради у државним институцијама, Влади РС прије свега. Процјене говоре да их у евиденцији Агенције за државну управу има више од 5.000. Све је то резултат страначког запошљавања, што само по себи указује да Република Српска добро води рачуна и плаћа гласачку машинерију. Министарства и друге институције су претворене у страначко власништво или боље рећи у страначки плијен. Српска са очајном привредом не може да исфинансира очајну кадровску политику. Ми више немамо средстава ни кадровских капацитета за било какве реформе које од нас траже да их испунимо на путу ка ЕУ.

Јавна предузећа губиташи

Јавна предузећа у Републици Српској су у колапсу, а Влада нема рјешења. Иако су најављивали да ће директоре губиташе смјењивати и да ће их санкционисати, од тога бар за сада нема ништа. Директори губиташи, у преводу страначки војници, и даље сједе у својим фотељама без обзира на очајне резултате. Слабо пословање јавних предузећа и те како ствара проблеме у државном буџету.

Страначки шефови јачи од институција

Свугдје у свијету премијери сами састављају владе и бирају стручне кадрове у министарске фотеље, само у Српској и БиХ мандатарима владе састављају страначки шефови, увелико отежавајући рад предсједницима влада. Тако у фотељама министара заврше ухљеби и страначки послушници, а све то за резултат има чињеницу да су страначки шефови из владајућих коалиција јачи од самих институција, што је више него погубно.

(Извор: Српскаинфо)