„Закључавање“ цијена у БиХ пресипање из шупљег у празно

 

Храна је највећи проблем са којим се суочавају грађани у БиХ, не у смислу њене несташице, већ искључиво у смислу цијена прехрамбених производа, које, упркос покушајима да се на неки начин ограниче или снизе, и даље имају тренд раста, и очигледно је да њихово „закључавање“ неће ријешити потрошачке проблеме, пишу Независне.

Надлежни у Републици Српској недавно су запријетили „бруталним“ инспекцијама свима онима који су непотребно дигли цијене одређене робе и услуга усљед подизања минималца, а почетком ове седмице предложили су пекарима и да снизе цијене хљеба.

Док се чека епилог њиховог захтјева, и колико год да су хљеб и брашно важни, јасно је да прича о овој теми не би смјела да се врти само око ове прехрамбене намирнице, већ да би се, како кажу саговорници „Независних новина“, морала усмјерити на конкретније државне кораке, и подсјећају не само на акције „Друштвено одговорни“ у Српској или „Закључане цијене“ у Федерацији БиХ, које ће вриједити само неко вријеме, након чега ће опет услиједити оно – сналази се како ко може.

Потрошачи у БиХ се с правом питају како то да глобалне цијене хране настављају падати (житарице, месо), а да се то не види на домаћим рафовима. Напротив!

Цијене готово свих врста меса у БиХ одавно су премашиле раније статистике чак и за неколико марака по килограму (попут јунетине или пилетине).

Па и када говоримо о хљебу, узећемо само да један килограм (зависно од врсте) кошта око 3,50 КМ, па чак и више. Такође, тешко је заборавити и цијене литре уља које су чак премашивале и четири марке, док су сада јефтиније у просјеку за неколико десетина фенинга. Млијеко у трговинама и даље кошта више од двије КМ, а питајте само произвођаче на селу за колико то исто млијеко продају дистрибутерима. Слично је и са млијечним производима попут сира и кајмака, те јајима (која се по комаду ријетко могу наћи јефтинија од пола марке). Со је поскупјела за минимум пола КМ, а више није иста ни цијена појединих врста обичне воде.

„Статистичка цијена једног бушела жита (око 25-26 кг жита) данас износи 6,34 долара, док је у 2023. години коштао 7,22 долара, а у 2022. години 9,52 долара“, појашњава кроз статистику Душан Срдић из Удружења за заштиту потрошача „Реакција“ из Бањалуке, који на овом примјеру жели поручити да поскупљења пекарских производа у претходном периоду нису била оправдана.

Осврћући се потом на комплетну причу, он наводи да су цијене свјежег домаћег меса у евидентном порасту, што дијелом значи да је афричка куга узела свој данак. А као још један од примјера удара на потрошачке џепове Срдић издваја и такозвану шринкфлацију, односно смањене грамаже на производе.

„Знамо да су чоколаде одавно пале са 100 на 80 грама, чак и ниже, џем такође са 500 грама на 385 грама. Тоалет-папир је према свјетским статистикама поскупио за више од 35 одсто у односу на јануар прошле године. А статистика каже да ће потрошачи прије промијенити произвођача него мању амбалажу“, додао је Срдић за „Независне“.

Његов колега Марин Баго из Удружења потрошача „Футура“ из Мостара подсјећа да је БиХ тржишна економија, да увозимо готово 80 одсто хране коју конзумирамо и да је ограничавање цијена искључиво резултат добре воље трговаца и министарстава.

„Али, то што све поскупљује, можемо говорити о пасивности државе у протеклом времену без фискалне реформе, пореске реформе, без квалитетних субвенција у пољопривреди и тржишту хране. Јасно је да ми имамо новца јер прикупљамо из године у годину све више, али је јасно и да је храна проблем јер једна просјечна плата од 1.300 КМ не може измирити трошкове хране за четворочлану породицу“, каже Баго.

Додаје да „закључавање“ цијена појединих производа неће ријешити проблеме.

„Рецимо, ми смо у Мостару имали поскупљење воде и све оно што бисмо можда уштедјели на тим ‘закључаним’ производима потрошили смо на воду. Још ако поскупе гориво, струја, школарине, вртићи… Дакле, потрошачима расте износ потрошачке корпе јер с једне стране уштеде на једном, али потроше на другом“, наглашава Баго.

Он у даљем разговору за „Независне“ каже и како су повећање минималца у Српској те прорачунска давања у ФБиХ искључиво популистичке мјере.

„Институцијама је овако најљепше. Сваке године се пуне прорачуни, обарамо рекорде, а са друге стране нема јасног и транспарентног поврата тог новца, у виду субвенционирања образовања, здравства, пољопривреде. То је основни разлог незадовољства потрошача“, закључио је Баго.

Када су у питању економске реформе, Ермин Церо, стручњак из Сарајева, истиче да је рјешење у макроекономским мјерама, које ће подржати активности које додају вриједност и редуковање оних које се сматрају неефикасним или чак непродуктивним.

„То је у БиХ прекомјерна бирократија или непотребна администрација“, сматра Церо.

(Извор: Независне)