Текст новинара СРНЕ Милорада Гутаља – Зашто Нермин и Елмедин пријете Србима ,,новим сукобима и крвопролићем“

 

Народ, коме странци обећавају колаче, у жељи да управљају њиховом земљом, најчешће остане и без хљеба

Пише: Милорад ГУТАЉ

Премијер Федерације БиХ Нермин Никшић је изјавом о ,,новом сукобу и крвопролићу“ изашао из свог дворишта и ,,нагазио“ праг Републике Српске.

 Што се Српске тиче, Никшић сутра може да прогласи независност Федерације БиХ са свом својом имовином.

Зашто је политичким представницима бошњачког народа лакше пријетити Републици Српској и српском народу ,,новим сукобима и крвопролићем“ него да у миру са представницима Српске разговарају и договарају о мирној БиХ, враћајући Дејтон на ,,фабричко подешавање“.

Коментаришући изјаву предсједника Републике Српске Милорада Додика да ће Српска прогласити независност уколико њемачки држављанин Кристијан Шмит наметне закон о имовини, Никшић је рекао да би тај ,,чин имао погубне посљедице и да би такви потези изазвали нове сукобе и крвопролиће“. Никшић сматра да би овим потезом били направљени ,,проблеми држави БиХ и свим њеним грађанима и народима“.

Федерални премијер нема право да говори у име ,,свих грађана и народа“ и о ,,проблемима државе БиХ“ /према Уставу није ни република ни држава/, јер је Никшић и према Уставу и према функцију дужан да брине о становништву Федерације БиХ, а никако о Републици Српској и њеним грађанима. Како онда Никшић пријети цијелом српском народу ,,сукобом и крвопролићем“ само зато што Српска брани своју имовину, а Никшићеву, свакако, нити хоће нити жели?

О Републици Српској према Уставу брину институције Републике Српске – предсједник Републике, Влада Републике, Народна скупштина Републике Српске и други органи задужени за миран и безбједан живот и виталност Републике Српске.

Нермин не би био Никшић да није устврдио да би на ,,први практични сецесионистички корак“ без устезања, између осталих, реаговале ,,институције државе БиХ, институције Федерације БиХ и међународни пријатељи БиХ“, али у том освајачком заносу заборавља да институције БиХ нису политичког Сарајева, него заједничке – значи и Српске, а да федерални полицијски органи немају право по Уставу прелазити у Републику Српску.

Зашто Нермин призива сукобе и крвопролиће? Зар му није довољна Федерација у којој има исувише проблама, него се бави и Републиком Српском. Изгледа да му искуство ,,првог у муслимана“, који је жртвовао мир за рат, није довољно да одустане од такве политике и да поштујући и Србе и Републику Српску, поштује и свој народ и Федерацију, наравно и заједничке органе БиХ.

На истом Никшићевом тону је и министар спољних послова у Савјету министара Елмедин Конаковић који тврди да Додикове ,,најаве о сецесији, које су гласније него раније и дјелују озбиљно, могу довеси у другу крајност, што ће у историји ове земље остати записано“. Конаковић сматра да би будућност ентитета који би тражио независност била потпуна изолација.

Чему лажна брига и пренемагање Никшића и Конаковића о Републици Српској, кад у пракси користе сваку прилику да јој нанесу штету и да је по могућности развласте, а први корак ка томе је одузимање имовине и подршка страним судијама и Шмиту, кога Република Српске не признаје, да им то омогући.

Нермин и Елемдин нескривено желе да развлашћивањем Републике Српске освоје и управљају њеним простором, без права Срба да се питају за било што, што подсјећа на великомуслимански или бошњачки експанзионизам да овладају простором који им ни по чему не припада.

Умјесто ,,пријетњи ратом и крвопролићем“, и Никшићу и Конаковићу, као представницима бошњачког народа било би далеко боље да разговарају са политичким представницима Срба и Хрвата о усклађивању политичког и стварног живота са постојећим Уставом који је на снази.

Сва се политичка мудрост састоји у томе да се поштује Устав ове земље и да се договором и одлукама у заједничким и органима Републике Српске и Федерације БиХ штити уставно уређење БиХ потврђено међународним споразумом у Дејтону, а потом у Паризу.

Да је дејтонски Устав реалност то би требало да признају и Никшић и Конаковић, јер управо они обављају дејтонске функције.

Нарушавање Дејтонског споразума све чешћим страним интервенцијама, пријетњама и притисцима у корист Никшића и Конаковића, њима се допало, па су у незајежљивом тражењу похрлили и на имовину Републике Српске.

 Народ, коме странци обећавају колаче, у жељи да управљају њиховом земљом, најчешће остане и без хљеба. 

ИнфоБирач