Данас је Ваведење Пресвете Богородице
Српска православна црква слави Ваведење Пресвете Богородице, један од највећих празника посвећених Богомајци. Слави се као успомена на дан када је Богородица први пут уведена у храм Божји и постала прва завјетована дјевица у историји хришћанства, пише РТС.
Ваведењем пресвете Богородице, празником који слави сав хришћански свијет, започето је искупљење људског рода.
Ваведење, или како га још зову Света Пречиста Богородица обиљежено је црвеним словима у православном календару. Спада у дванаест највећих хришћанских празника.
Слави се као успомена на дан када је Богородица први пут уведена у храм Божји, у пратњи својих родитеља Јоакима и Ане.
По обећању да ће дијете које им Господ подари посветити њему на службу, свети Јоаким и Ана довели су трогодишњу Марију у јерусалимски храм.
На овај дан Дјевица се завјетовала пред Богом и људима, а чинодејствовао је првосвештеник Захарије, отац светог Јована Претече. Богородица је у молитвама и посту, у храму остала до дванаесте године.
Послије смрти родитеља, Дјеву Марију су дали Јосифу, њеном рођаку из Назарета. У Јосифовом дому Пресвета Богородица Марија је и примила благовијест од арханђела Гаврила да ће родити Сина Божијег.
Ваведење је један од пет највећих празника посвећених Пресветој Богородици и крсна слава бројних српских родова. Претпоставља се да се овај дан празнује од четвртог вијека, писани трагови потичу из 8. вијека.
Празник је и храмовна слава српског манастира Хиландара на Светој Гори, задужбини Светог Симеона Мироточивог и његовог сина Светог Саве.
Народна вјеровања и обичаји
Богородица се сматра заштитницом жена и породиља и разна су народна вјеровања везана за моћ икона на којима је она представљена.
У таковским селима био је обичај да се послије службе у цркви, свечано одјевене и окићене цвијећем, окупе све младе које су се те јесени удале. У неким селима жене које немају дјецу, одлазе у манастире и цркве, гдје се моле како би добиле пород.
Овај дан такође носи вјеровање да се не би требало користити оштри предмети попут ножева, маказа или сјечива како би се звијерима „затвориле чељусти“ током предстојеће зиме.
Традиционално, домаћице праве обилне трпезе у част овог празника. Посебна пажња се посвећује храни, вјерујући да ће она донети плодност и благостање у дом.
Такође, вјерује се да се на Ваведење не смијју конзумирати јела која се секу ножем, како би се избјегло призивање несреће.
И сточари је славе како би им заштитила стоку од звијери.
Понегдје, вјерује се, лијепо време на Ваведење најављује добру љетину.
Старији кажу да ако на Ваведење пада киша – биће родна година, ако дува јак ветар – неродна. Ако буде хладно и са снијегом, сљедећа година била би блага и топла.
На овај дан пост је обавезан јер Ваведење пада у вријеме великог Божићног поста.
(Извор: РТС)