Прича о зворничком школском полицајцу – Томића цијене и дјеца и наставници

Септембар мјесец је био у знаку почетка школске године, у току којег је спроведена акција Министарства унутрашњих послова „Заштитимо дјецу у саобраћају“. Један мјесец је прошао, а Министарство током цијеле школске године ангажовањем школских полицајаца води рачуна о безбједности дјеце у школи. Овај пут доносимо причу о једном полицајцу, школском полицајцу Основне школе „Свети Сава“ у Зворнику, Зорану Томићу.

Зоран Томић је полицијски службеник Полицијске станице Зворник, а запослен је у Министарству унутрашњих послова Републике Српске више од 30 година. Од марта 1993. године, када је припадао Специјаној јединици полиције Шековићи, прошао је годину дана рада у Полицијској управи Фоча, да би од 2001. године па до данас радио на мјесту полицијског службеника у ПС Зворник. Дужност школског полицајца обавља од 2012. године до данас. Свакодневицу му испуњава брига о дјеци. Посао школског полицајца је да се побрине да дјеца у школи буду безбједна, да буде ту и реагује ако се дешава нешто што не би требало, да обрати пажњу на оне ђаке који су, можда, склони томе да својим понашањем угрозе имовину или друге ђаке. Али, позадина овог полицијског задатка је много дубља. Зоран није само полицајац, он је другар сваком дјетету, познаје сваког родитеља, дијете, дједа, баку, са свима разговара и свима стоји на располагању. Зими свако дијете очински закопчава, напомиње да стави капу, и сви га воле и слушају. Испрати их на сваки излет, екскурзију, матуру, а са сваким новим почетком нове школске године, с осмијехом и њежном ријечју дочека нову генерацију. Наравно, неизоставно је нагласити и завидну сарадњу са наставним особљем, психолозима, педагозима и директорима, гдје размјена мишљења и савјета увијек даје позиитивне резултате. Иако ужива обављајући дужност школског полицајца тренутно, радо се присјећа и млађих дана док је обезбјеђивао Министарство за избјегла и расељена лица. Прилика да се неком спаси живот се ријетко пружа, а храброст и прибраност у том моменту да не изостану, још је теже. Не тако давне 2002., када је лице наоружано хладним оружјем – ножом напало на начелницу одјељења наведеног министарства, Томић је правовремено и прибрано реаговао, спасивши исту од најгоре посљедице по живот и лишивши слободе лице које је извршило напад. Министарство унутрашњиих послова Републике Српске је наградило ову храброст.

 – Овакве награде, али и признање и поштовање које ужива код грађана Зворника, више су него довољан мотив за даљи рад и труд, каже Томић.

За Томића , директор ОШ „Свети Сава“ у Зворнику Горан Ивановић каже да савјесно обавља своју дужност.

 – Он је увијек присутан у школи или школском дворишту или испред школске зграде, већ према потреби. Полицајац Зоран, има изузетно добар однос према сваком ученику, а увијек је спреман на сарадњу са наставницима и осталим радницима у школи. Присуство школског полицајца доприноси да се сви ученици и запослени у нашој школи осјећају безбједно, заштићено и сигурно. Закључак је да Зоран Томић као школски полицајац одлично обавља своју улогу на добробит свих који у њој бораве – каже Ивановић.

Предавач у основној школи, који је желио остати анониман, је рекао да су имали неколико ситуација у којима је Зоран притекао у помоћ: у случајевима свађе између дјеце, када је сезона празника у виду контроле уноса петарди у школу. Наводи да за Зорана има само позитивне утиске.

Један од предавача разредне наставе нам је рекао да са млађим разредима нема проблема, те да у том смислу није било потребе за интервенцијом од стране школског полицајца, али да је улога школског полицајца значајна.

Да га дјеца цијене, показује и чињеница да је некадашња ученица наведене школе, у четвртом разреду написала пјесму „Мој полицајац“ коју је посветила баш Зорану. Пјесма је написана у књизи „Град Зворник у пјесми и причи“ аутора Радосава Перића, и један примјерак са посветом, је уручен Томићу на промоцији књиге која је одржана 29.09.2023. године у Основној музичкој школи „Војин Комадина“ у Зворнику. За Зорана је то, како наводи, посебна част и сатисфакција.

Родитељ ученице која је написала пјесму, госпођа Вера Вукадиновић каже да је њена кћерка ту пјесму написала у четвртом разреду основне школе и да је иста настала из захвалности према особи која пази на сву дјецу. Истиче да Зорана дјеца стварно обожавају и да је увијек ту када им је потребна његова помоћ.

(ПУ Зворник, Инфо Бирач)