Састанак у Влади РС: Хоће ли трговцима бити уведен порез на екстрапрофит?

 

Представници трговачких ланаца у Српској данас би требало да се поново састану са ресорним министром Денисом Шулићем и изнова ће разговарати о цијенама, с тим што ни потрошачи ни економисти не вјерују да ће то донијети значајнија појефтињења, те сугеришу низ других мјера, укључујући и увођење пореза на екстрапрофит, што ни министар не искључује као једну од отворених могућности, пишу Независне.

Шулић је са трговцима сједио за столом и прије неколико мјесеци, те договорио кампању „Друштвено одговорни“, али ћете тешко наћи купца који ће рећи да је у маркету који се одазвао кампањи био пријатно изненађен новим цјеновницима.

Штавише, борци за заштиту потрошача такође поручују да ништа јефтиније нису пронашли након што је та кампања почела, али, упркос томе, министар трговине и туризма Републике Српске каже да ће да истраје на тој идеји.

Потврдио је то и када је у сриједу Милорад Додик, предсједник Српске, на друштвеној мрежи X навео да би акција снижавања цијена домаћих производа, као вид помоћи становништву, добро дошла и у Републици Српској.

„Зато ћу затражити од министра трговине и туризма у Влади Српске да у наредним данима одржи састанке са домаћим трговачким ланцима како би пронашли могућности да се таква акција спроведе и у Републици Српској“, навео је Додик, који није дуго чекао одговор Шулића, а који је написао да иницијативу подржава, те да ће одржати састанке са представницима трговаца, добављача и домаћих произвођача о могућностима проширења обухвата кампање „Друштвено одговорни“.

Економисти, међутим, поручују да је кључни проблем то што Влада моли трговце да се понашају „нормално“, односно да формирају цијене према стварним улазним трошковима, а што би се требало подразумијевати. Зато би, сугеришу, једна од мјера могла бити увођење пореза на екстрапрофит.

„Свакако да је то једна од могућих мјера и то би требало свакако увести за претходни период. Без обзира на то шта се деси са цијенама у наредном периоду, мислим да у сваком случају они који су злоупотребљавали ситуацију и остваривали екстрапрофит би требали увијек бити за то кажњени и то нису само трговци, већ и други у ланцу у неким случајевима“, каже за „Независне новине“ економиста Игор Гавран.

Он мисли да је Влада одавно требало да утврди неправилности које сви видимо на тржишту, направи објективне калкулације и утврди реалан ниво цијена и онда цијене у складу с тим ограничи, уз драстичне казне за свако кршење.

Учесталије контроле заговара Снежана Шешлија, извршна директорица Удружења грађана „ТоПееР“ Добој, која поручује да ни они нису на рафама успјели пронаћи ништа од производа који су снижени у кампањи „Друштвено одговорно“. На питање да ли би порез на екстрапрофит могао бити једно од рјешења, она одговара потврдно.

„Могло би да буде, али мислим да има једноставније рјешење, а то је да држава ограничи маржу на свим производима и да се онда раде редовније контроле. Крајње је вријеме да се нешто уради, јер ми улазимо у стопу сиромаштва која никад није забиљежена на овим просторима“, каже Шешлија за „Независне новине“.

Произвођачи упиру прст на трговце. Кажу произвођачи да су своју зараду спустили на минимум, али продавци то нису урадили.

„Што се тиче цијена, ми смо их врло мало дизали, и то због пораста цијена сировина и енергената. Кључну улогу у подизању цијена имају трговци, ту нема дилеме уопште. Од велетрговаца, до трговачких ланаца. Своје се марже не одричу и држе их стално од 25 до 30 одсто. Понеки то ради на 20 одсто. А ми радимо за пет до максимално 10 одсто“, каже за „Независне новине“ Немања Васић, власник једне месне индустрије у Прњавору.

Министар Шулић, с друге стране, каже да су на данашњи састанак позвани представници трговачких ланаца, добављача и произвођача. На наше питање да ли то поново намјерава да моли трговце да снизе цијене, он каже да то „није ствар молбе, него ствар договора између институција и пословне заједнице“.

Упитали смо га да ли је задовољан учинком договореног на првом састанку, а он је одговорио да је задовољан резултатима кампање „Друштвено одговорни“, али у првом кораку. А потом и признаје да има и оних који су кампању игнорисали.

„Показали смо да имамо људе који су друштвено одговорни, али и оне који не желе да буду друштвено одговорни. Ја ћу као министар и члан Владе и у наредном периоду, када будемо креирали мјере према нашој пословној заједници, тражити да се посебан фокус стави према људима који су друштвено одговорни у овим тренуцима инфлације“, увјерава Шулић у изјави за „Независне новине“.

Жеља је, каже, да у овом, другом кораку терет инфлације не буде усмјерен само према трговачким ланцима, већ и према произвођачима, али и добављачима, како би се и ту видио простор да се додатно снизе цијене.

Упитан да ли је имао прилику да прочита податке о прошлогодишњој добити трговачких ланаца који послују у Српској, он одговара да зна да ниједан од њих није пословао негативно, те да су им добити на нивоу изнад просјечних добити већине пословних субјекта у Републици Српској. И то нам много тога говори, рекли смо му, али…

„Не бих само пребацивао лоптицу на трговачке ланце“, одговара Шулић.

На наше питање да ли је једна од отворених могућности и увођење пореза на екстрапрофит, он је одговорио – зашто не разговарати и о томе.

„Зашто не разговарати о томе и у јавном простору? Ево, ви сте дали ту идеју. Ја сам увијек против људи који зарађују екстрапрофит“, поручио је, између осталог, Шулић.

Треба подсјетити и да су цијене намирница глобално пале на најнижи ниво у посљедње двије године, али то наши потрошачи не осјете на властитим новчаницима, па због тога грађани сумњају да неко, на њихову штету, и те како купи кајмак.

(Извор: Независне)