„Одбијамо да учествујемо у банализацији и простачењу нашег позива“: Гимназија у Чачку не жели да ради по смерницама Министарства просвете

 

„Одбијамо да учествујемо у банализацији и простачењу нашег позива“, поручили су чланови Наставничког већа Гимназије у Чачку, који нову школску годину почињу на уобичајен начин, игноришући смернице Министарства просвете.

Не зато што се не слажу са вредностима које је Министарство просвете прокламовало у допису школама, већ, што, како кажу, годинама тако раде.

– Ми смо на Наставничком већу разговарали о смерницама и дошли до закључка да су помало увредљиве и безобразне. Наиме, сваки наставник својим радом, понашањем и изгледом делује на ученике на одређени начин, васпитава их, указује на смернице о моралности о поштеном животу, о одрастању у доброг човека – каже за Данас Дејан Крунић, професор српског језика у Гимназији Чачку.

Он напомиње да предмети попут српског језика и књижевности, уметности и историје у својим садржајима подразумевају да се са децом разговара о моралним вредностима, о поштењу, разумевању, о превазилажењу свих дискриминација, што су наставници увек користили у раду.

– Наставници који не могу тако јасно да деци прикажу све оно што можемо ми у предметима које сам навео, својом организацијом рада, уважавањем различитих идеја при решавању задатака, у лабораторији, на вежбама, такође су промовисали поменуте вредности. Сада испада као да никада нисмо тако радили и да ћемо у наредне две недеље ученцима отворити очи по питању морала, дискриминације и поштења – каже Крунић.

Он наводи да ће наставници Гимназије у Чачку на првим часовима поразговарати са ђацима о свему што се дешава, али да неће примењивати смернице које је Министарство послало у школе, већ ће радити онако како су сами замислили.

– Због прекида прошле школске године изгубили смо готово три недеље и ја ћу првих дана надокнадити оно што нисам урадио са децом. После тога настављамо даље. На часовима обраде дела из књижевности разговараћемо о свему ономе о чему смо и до сада и трудити се да деца стекну увид како се одраста на леп и хуман начин – каже наш саговорник.

Осврћући се на налог Министарства да школе до краја првог полугодишта треба да креирају идентитет, Крунић каже:

– Ако наша школа после толико година постојања није изградила идентитет сигурно га неће изградити у прве две недеље септембра или у току једне школске године. А градили смо га дуго – истиче саговорник Данаса.

У обраћању јавности Наставничко веће Гимназије у Чачку оцењује да смернице које је Министарство послало школама као помоћ за реализацију наставе изазивају бес и резигнираност наставника.

„Министарство просвете и цео државни систем већ одавно имају ниподаштавајући однос према школама и њиховим запосленима. Третирају нас као једине кривце за недостатке и потпуни фијаско школског система, што недвосмислено и пишу у свом документу. Као да школе у овом друштву нису једина места где се негује толеранција, где се насиље кажњава и где је истински вредносни систем још увек опстао“, наводе у обраћању јавности.

Кажу да нису кривци за новонасталу ситуацију у друштву, које је препуно насиља и нетрпељивости.

„Настојећи да одбранимо образовно-васпитну улогу школе, стално позивамо на дијалог и узајамно уважавање. Већ дуго дајемо конструктивне предлоге које Министарство не чује: уместо додавања нових предмета предлажемо смањење броја ученика у одељењу и смањење броја часова по наставнику, као и растерећење програма, а не снижавање критеријума“, поручују чланови Наставничког већа Гимназије у Чачку.

Указују да школа није изолована средина и да у овом тренутку функционише само захваљујући одговорним појединцима. Основни проблем и извор насиља је, сматрају, овакво друштво, као и насиље са којим деца долазе у додир преко националних фреквенција које су им доступне, што преко телевизијских емисија, што преко друштвених мрежа.

„Одговорност је на овом друштву и држави, а не на наставницима и родитељима, које нико ништа није питао“, истичу у сапштењу.

Колектив чачанске гимназије сматра да смернице у себи садрже све што је већ дефинисано плановима и програмима и што сваки наставник са минимумом методичких и дидактичких знања већ практикује.

„С тим у вези желимо да подсетимо састављаче смерница да се вредности не уче увођењем нових предмета, изнуђеним разговорима и додатним часовима којих деца иначе имају превише, већ у самом току наставног процеса. Ове вредности се, кад су просветни радници у питању, успостављају праведношћу, разумевањем, једнаким односом према свим ученицима, уважавањем њихових потреба, животном ведрином и оптимизмом. Вредности се не уче напамет; за то су потребни модели, а то су, кад су школе у питању, наставници који деци својим радом и понашањем показују да живот и учење имају смисла у друштву које цени знање и васпитање“, истиче се у обраћању.

Указују наставници ове угледне школе да смернице не уважавају развојне карактеристике деце, нашег поднебља и контекста у коме најмлађи одрастају, да потпуно занемарују интересовања деце различитих узраста и непрекидно праве исту грешку одређујући све из позиције одраслог, и то одраслог који никад није крочио у школу.

„Суштина је да су промене нужне, али да треба послушати људе из праксе, то јест просветне раднике. Ми не желимо да се играмо вредносним системом наших ђака и зато сматрамо да су ове и овакве смернице бесмислене“, наводи се у обраћању јавности.

Питају како тематску наставу о ненасиљу, што се тражи у смерницама, везати за, рецимо, часове хемије и констатују да се „наставницима уместо унапређивања васпитног рада, намећу само административне обавезе“.

„Овакав документ уноси пометњу у ритам школског рада и сигурно неће ништа поправити. Истовремено, пошто се у смерницама послатим школама измишља „топла вода”, питамо се – шта смо ми то до сада радили и да ли смо уопште школовали и васпитавали децу. У документу не постоји ни реч о стручности наставног особља за овакав педагошко-психолошки рад, нити се они било чиме мотивишу да га предузму. Иако постоји део о мотивисању деце, не говори се о побољшању положаја просветних радника ни у образовно-васпитном систему, а ни у друштву у целини“, указују чланови Наставничког већа Гимназије у Чачку.

Нико нас ништа не пита

– Нас нико никада није питао како да се нешто реши, а притом се одговорност пребацује на наставнике, школу и родитеље. Колико сам обавештем ускоро поново почиње „Задруга“, у близини школа се отварају ресторани у којима храна има безобразан изглед и одређене ружне алузије везане за сексуалност, друштво готово ништа не чини, а од нас очекује, нарочити у првој недељи рада, да решимо све оно што је везано за морал – указује Дејан Крунић.

(Извор: danas.rs)