Портал ,,Деспотовина“: Зашто ћуте Додик, Вишковић, Стевандић, РТРС, БН ТВ…
Поводом писања потпредсједника Републике Српске Ћамила Дураковића и министра одбране БиХ Зукана Хелеза, који су отворено напали портал ,,Деспотовина“ и свештеника Александра Млађеновића, огласио се овај портал. Увредљиве и пријетеће поруке на рачун овог портала су стигле од стране оних који су убијали током ратних дејстава Србе по Подрињу, а на то не реагују из врха власти Републике Српске. Текст портала ,,Деспотовина“ преносимо у цјелости:
МНОГО СМО РЂАВИ, ПОПЕ!
И кад бисмо да попустимо, неће ђаво да попусти. Чачка, чачка…
Требало је два дана да се мало организују, пресаберу и скроје план како да једног безобразног човјека претворе у жртву и јадника.
Упрегнути су сви ресурси: државни, политички, медијски…
Знате, Омеровић је био у логору у Ужицу па је мало трауматичан. Зато он кад чује српску духовну музику или види цркву одмах се сјети логора – јер све српско је асоцијација на „логор“.
У ком логору и гдје је био логор у Ужицу 1995. год. је посебна прича, тј. лаж. А лажи ових дана често излазе из уста овог човјека. И није то толико страшно колико упирање да се та лаж оправда, одбрани баш од стране оних од којих би требала бити осуђена.
Потпредсједник РС Ћамил Дураковић нас отворено назива радикалним новинарима. Њега помало и разумијемо. Тешко нам је опростити што смо изнијели у јавност чињеницу да је потомак усташе који је учествовао у злочинима над српским становништвом Сребренице у Другом свјетском рату. Наравно да Ћамил за то није крив али му тај аргумент одузима легитимитет да прича о антифашизму, јер се никад није јавно одрекао, осудио или дистанцирао од фашистичког наслијеђа свог ђеда.
Није му помогла ни тужба Основном суду у Сребреници против Деспотовине. Изгубио је спор. Наставио је даље… Тужба вишем суду, денунцирање у медијима, етикетирање…
Придружио му се и министар одбране БиХ који јавно каже да зна ко смо, гдје смо, гдје се крећемо…
Па зар смо ми то некад крили, господине Хелез?
Господо, можете нас само физички елиминисати јер уцјенама и пријетњама нећете ништа постићи. Тада нам је најбоља радна температура.
Свештеник Александар Млађеновић је био дијете када су му комшије муслимани 1992. напали село Хранчу у општини Братунац. У том нападу, у родној кући на кућном прагу (не на фронту) му је рањен отац, који се тешко рањен борио да спаси животе своје дјеце. И успио је, хвала Богу!
Можете ли сада замислити какве трауме се пробуде у свештенику Млађеновићу, када неки јунак напише да му треба 50 добровољаца како би кренули ка цркви и његовој кући у којој живе његова малољетна дјеца? Како назвати такав чин? Или је отац Саша легитимна мета коју одавно таргетирају разни Ћамили, Дамири, мајке Сребренице и слични? Потребно је „скинути главу“ овом свештенику који је омиљен и уважаван међу својим народом, и који заједно са својим народом подиже и обнавља порушене и спаљене храмове на сребреничкој општини.
Велика је срамота и страшна порука коју су нам послали поједине комшије Бошњаци. Кажемо поједини! Међу њима први сребренички имам Дамир Пешталић који је неодговорном изјавом изазвао ланчану реакцију. До данас се није извинио православним вјерницима, као ни Ћамил Дураковић који је концерт етно групе Петропавловски појци назвао четничким оргијањем.
Још већа је срамота српско ћутање на све ово. Ћути предсједник Додик, ћути премијер Вишковић, ћути предсједник скупштине Стевандић, ћути његов замјеник а наш земљак Ранкић, ћути власт, ћути опозиција, ћуте српски медији РТРС, АТВ, БН…
Можда је вријеме да ућутимо и ми!
Очигледно је да ће, ако се овако настави, за поједине наше комшије Бошњаке увреда бити и одлазак у цркву, слављење православних празника и истицање да си Србин.
Очигледно је да Деспотовина ремети модел суживота који нам је скројен у Сарајеву, а који почива на премисама да морамо признати геноцид, да смо агресори, да су нам очеви ратни злочинци…
Извините, али ми нећемо бити глумци у тој фарси.
ПОРТАЛ ,,ДЕСПОТОВИНА“