Институције ћуте, грађани стежу каиш: Како у Српској изгледа борба против инфлације

 

Рачун за гријање у априлу већи 20 КМ, за струју 10 КМ, чекамо обрачун и за воду која је такође поскупјела. За храну никад не знам које ће цијене бити кад уђем у продавницу. Плата иста.Ово су ријечи једног грађанина Бањалуке чије домаћинство има просјечна примања, пише Српскаинфо.

Каже да се његова породица одрекла многих ствари у посљедње време због енормних поскупљења. Његово двоје дјеце су школског узраста од које једно иде у продужени боравак, који плаћа и за који је такође повећана цијена. Скупљи је и школски прибор, нарочито папир. На све то отплаћује стамбени кредит за који му је рата кредита повећана знатно од 1. јануара.

– Тешка су времена за све, а чини ми се да су породице највише угрожене. Онај ко живи од плате и има дјецу тешко да може да приушти нека подразумијевана задовољства, попут одлазака у позориште, биоскопе, вечере. Ове године од мора ништа – каже он.

Пад животног стандарда

Поскупљења, инфлација и животни стандард су заправо горући проблеми грађана Републике Српске и цијеле Босне и Херцеговине. Угрожени су сви, од пензионера до грађана који имају редовна примања.

– Већина грађана у овој години живјеће теже него у протеклој години. Ипак, тај пад животног стандарда не мора да буде велики и свакако неће бити линеарно распоређен. Сматрам да ће управо раст каматних стопа бити фактор који ће довести до тога да они који су недавно узели велике кредите (велике у односу на ниво својих прихода) осјетити значајнији пад животног стандарда. Ипак, за већину грађана пад животног стандарда вероватно неће бити велики, а сигурно ће бити и оних који ће од читаве ове ситуације профитирати – изјавио је за Српскаинфо декан Економског факултета у Источном Сарајеву Марко Ђого.

Каже да су прогнозе да ће крајем године доћи до заустављања раста инфлације, а сматра да ће главни разлог томе бити пад привредних активности.

У недавном истраживању једне агенције 26 одсто грађана Републике Српске изјаснило се да су највећи проблеми у Српској управо поскупљења и ниска куповна моћ. Њих 12 одсто сматра да су то недостатак адекватних радних мјеста, а 10 одсто њих је означило одлазак становништва као горући проблем. Другим ријечима, грађани Српске препознају суштинске проблеме, који се одражавају на домаћу економију.

Појефтињења ни на видику

Јован Василић из Удружења за заштиту потрошача “Звоно” за Српскаинфо каже да је перцепција потрошача да власт није адекватно одреаговала на поскупљења, односно инфлацију.

– Почевши од инспекције, па сви остали редом, до самог законодавца. Све захтјеве су исполитизовали, и то није добро. Чим се проблем појави, ако оде у политику, постаје нерјешив проблем или на буде урађено на начин од којег већина грађана нема никакве вајде од тога. Најкраће речено, нису се много потрудили, чак и не показују неке намјере да ће нешто урадити – истиче Василић.Каже да у прилог томе показују и посљедњи трендови на тржишту на којем већ дуже вријеме гориво на бензинским пумпама појефтињује, а ниједан други производ није појефтинио ни за фенинг.

– Познато је да сви поскупљују производе чим цијене горива крену на горе. Сада имамо и поскупљења хране. Има ли објашњење за то? Па, власт би морала нешто да уради, има механизме и алат у рукама да то контролише – напомиње Василић.

Питање је, како каже, шта је било са изреченим казнама, док се јавно уопште не прозивају ко су трговци који су продавали производе по недозвољеним цијенама.

У Републици Српској ограничена је маржа у малопродаји и велепродаји на неколико основних животних намирница и нафтне деривате.

Министарка финансија РС Зора Видовић изјавила је да се одређена стабилизација инфлације очекује половином ове године и да евентуално остане на том достигнутом нивоу, “што би било значајно”.

Храна одавно луксуз

По посљедњим подацима Завода за статистику РС, годишња мартовска инфлација износи 10,4 одсто. Званично, најскупља је храна и то 20,8 одсто.

Статистика Управе за индиректно опорезивање показује да је у априлу дошло до пада потрошње у цијелој БиХ. Први пут послије карантинских мјера дошло је до пада прихода од индиректних пореза, и то упркос поскупљењима. Тако је четвртом мјесецу прикупљено 775 милиона КМ, што је милион марака мање него у истом мјесецу прошле године.

– Ово је први пут да након завршетка пандемије ковид-19 приходи од индиректних пореза имају пад у једном мјесецу у односу на исти период претходне године. Ефекти инфлације на раст пореских прихода полако пролазе, али остају проблеми које је инфлација донијела, појачана са изостанком реакције и помоћи доносиоца одлука у БиХ. На ово сам упозорио још прошле године када сам најавио да ће, у најбољем случају, доћи до успоравања економске активности, а могуће рецесије – рекао је Фарук Хаџић, макроекономски аналитичар.

(Извор: Српскаинфо)