Најбољи студенти у Копру долазе из БиХ и Србије: Словенци ишли у лов на талентоване ђаке

Најбољи студенти у Копру долазе из БиХ и Србије: Словенци ишли у лов на талентоване ђаке

ФОТО: Илустрација, архив

 

На Универзитету „На Приморскем“ у словенчаком граду Копру сваки пети студент је странац, а међу 1.112 страних студената далеко су најбројнији „јужњаци“ – младићи и девојке из земаља бивше Југославије. Управо они су већ годинама најбољи студенти и понос Универзитета.

Потврдила је то ректорка Клавдија Кутнар, која за Српскаинфо открива у чему је тајна овог феномена.

Само из БиХ, Србије и Сјеверне Македоније у Копру тренутно студира 714 младића и дјевојака. И све су прилике да ће их у наредним годинама бити још више.

Море, пријатељско окружење, квалитетна настава, бесплатно школовање у Европској Унији, језик који се лако учи, учешће у европским пројектима… Све је то многе матуранте из региона подстакло да студије упишу у лучком граду на граници Словеније и Италије.

 – Младићи и дјевојке из БиХ и Србије су наши најбољи студенти. Они долазе са одличним предзнањем, вриједни су и брзо се уклопе. Наравно, културолошка сличност је ту битан фактор. Да међу страним студентима имамо, рецимо, толико Кинеза, то би много теже ишло – каже ректорка Кутнар.

Наводи и примјер из прошле академске године, када је Универзитет расписао конкурс за 25 студената рачунарства и ИТ технологија, за студије на енглеском.

– Пријавио се 71 студент из земаља бивше Југославије, првенствено из Србије и БиХ, и сви су на пријемном имали стопостотни број бодова. Морали смо их све примити, таква су правила. Наравно, радујемо се због тога, сваки би универзитет пожелио такве студенте – каже Клавдија Кутнар.


Лов на суперодликаше

Све је почело прије десетак година, када је овај, најмлађи јавни универзитет у Словенији, основан 2003, кренуо у „лов“ на суперодликаше.

„Скаути“ из Копра обилазили су такмичења у математици, физици, биологији и другим предметима, да би најбоље средњошколце из региона „безецовали“ за своје будуће студенте. Нудили су им стипендије, помоћ у учењу словеначког, менторску подршку.

Vaš Shooter – Zvornik!

– И сама сам учествовала у том „лову“. Путовала сам по бившој Југославији, пратила такмичења и разговарала с родитељима наших будућих студената – каже Кутнарова.

Данас то, каже, више није потребно. Они који су дипломирали у Копру најбољи су амбасадори и промотори Универзитета. Већ се прочуло да је студирање „На Приморскем“ добра прилика за каријеру.

Да се добар глас далеко чује потврдила је и Марија Танкосић (23), студенткиња мастер студија биопсихологије, која је у Копар дошла из Приједора прије четири године.

Копарски универзитет у њеном је граду постао популаран када га је уписао Приједорчанин Ратко Дарда, млади математички геније, који је данас један од најперспективнијих доктора математике у Европи.

 – Дошла сам овамо јер су услови студирања стварно добри, а хтјела сам и да “побјегнем” из Приједора. Али, Приједор је дошао за мном. Све више мојих суграђана долази у Копар на студије – каже Марија.

Раде и нижу десетке

Ова бистроока дјевојка, као и већина других студенткиња и студената из БиХ и Србије, ради још од друге године основних студија, али не запоставља академске обавезе.

– Радила сам у „Мекдоналдсу“, љети сам продавала обућу, сад радим у парфимерији. Родитељи ми редовно шаљу новац, али ја се трудим да што више сама зарадим – каже Марија.

Đak sport – Zvornik!

Истина, на факултету не плаћа школарину и Копар није скуп као неки други универзитетски центри у ЕУ. Ипак, живот у овом граду на мору није јефтин. Само за стан Марији треба 230 евра мјесечно, иако живи у заједничком стану са другарицом и двојицом колега.

Марија, као и већина других студената у Копру, ни не помишља на повратак у завичај. Циљ јој је да постане самостална психотерапеуткиња и да се овим послом бави у Словенији или некој другој земљи ЕУ.

 – Најсрећнија бих била ако и након студија останем у Копру. Лијепо је живјети овдје – каже Марија.

Професор из Београда

Живот у Копру очарао је и професора Владимира Ивовића, који је напустио Универзитет у Београду да би каријеру наставио „На Приморскем“.

 – У Копар сам дошао 2011. године. Добио сам стипендију од Европске организације за молекуларну биологију и првобитни план је био да гостујем три мјесеца – каже професор Ивовић.

Али, добри услови за академски рад и миран живот у малом граду на мору, након бучног и узаврелог Београда, учинили су да се заљуби у Копар. Када су му понудили посао, објеручке је прихватио понуду и преселио се.

Zo-Ži Zvornik!

 – У међувремену сам упознао новинарку Сабину Францек, која је данас госпођа Ивовић, и све су се коцкице сложиле – каже симпатични професор.

Као и његови студенти, брзо је научио словеначки и уклопио се у нову средину. На добро се, каже, лако навикнути.

 – Истина, језик је толико сличан да има истих ријечи које имају сасвим различито значење, па то може довести до непријатних ситуација. Али, међу пријатељима све се ријеши на најбољи начин – каже Владимир Ивовић.

Он је замјеник шефице катедре на одјељењу за биодиверзитет Факултета за математику, природне науке и информационе технологије.

Његов наставнички тим недавно је добио појачање. Искусним професорима и професоркама придружила се млада асистенткиња и истраживачица Миња Крстић из Врања. Основне и мастер студије завршила је као једна од најбољих студенткиња.

Када је 2015. уписала прву годину знала је само основе словеначког, па је, као и други страни студенти, похађала почетни курс језика, који је за њих бесплатан.

 – У мојој групи сви други студенти су били Словенци, али и они и професори су имали разумијевања за моје језичке бравуре. Тако сам без притиска брзо напредовала, и у учењу словеначког и у савладавању градива – каже Миња.

Словеначки без по муке

И Јасмина Селмановић из Бихаћа, једна од 222 студената из БиХ, на првој години је била сама међу Словенцима. Није знала ни ријечи словеначког, а опредијелила се за студије комуникологије. Ипак, већ на првом колоквијуму добила је прву десетку, и то из словеначког! Како је почела, тако је и наставила.
Данас је на другој години мастер студија и туторка је за стране студенте са подручја Балкана.

OGLAS ZA POSAO
„Euro Petrol Oil“ DOO Zvornik, iskazuje potrebu za dodatnim zapošljavanjem.
1. Radno mjesto: TOČILAC GORIVA (4 izvršioca), sa područja Zvornika i okoline
Za prijavu na navedenu poziciju poželjno je da imate:
-Najmanje 2 godine radnog iskustva na istim poslovima,
-SSS
-poznavanje rada na računaru
Sve prijave na oglas za prijem u radni odnos CV/biografiju kandidati trebaju dostaviti na mail: office@europetroloil.com ili na broj: 056/260-077
Konkurs ostaje otvoren do popune radnih mjesta

 – Мој је задатак да им помогнем да се уклопе, али ријетко ме студенти зову. Чешће помажу једни другима, старији студенти савјетују бруцоше и то прилично добро функционише – каже Јасмина.

Очигледно, лов на таленте, са којим је почела ова прича, био је успјешна мисија. Млади из БиХ, Србије и Сјеверне Македоније данас сами долазе на Универзитет „На Приморскем“ и стичу дипломе са којима могу бирати посао.

Корист је обострана, јер најбољи међу њима подижу рејтинг Универзитета. Што би се рекло на чистом српском, или изворном словеначком, то је права вин-вин ситуација.

На 10 минута од Трста

Копар је лучки, али и туристички град и уз добре услове за учење нуди и пуно садржаја за забаву и разоноду, па је и због тога привлачан студентима из региона.

Кад пожеле мало жешћи провод, студенти се могу запутити у сусједну Италију. Копар је удаљен само десетак минута вожње од Трста.

Уз то, кроз студентске размјене, праксу и европске пројекте у прилици су да пропутују пола Европе, од Аустрије до Шпаније.

Samouslužna autopraonica Korund – Milići!
Папрено скупи станови

Шест факултета Универзитета у Копру похађа 5.745 студената, што је приличан број за град са око 25.000 становника.

За стране студенте и студенте који долазе из других дијелова Словеније највећи проблем је како наћи смјештај. У четири студентска дома, који су им на располагању у Копру и оближњем Пирану, мјеста има само за 440 студената, а станови су папрено скупи: мјесечна кирија је од минималних 500 евра за гарсоњеру, до више од 1.000 евра за нешто већи стан.

Уз то, тешко је уопште наћи слободан стан. Како кажу студенти, у већини случајева газде траже да се подстанари иселе већ у јуну, чим почне љетња сезона, како би станове издавали туристима.

Математичари, менаџери и његоватељи

Међу студентима из екс-ју држава у Копру најпопуларнији је Факултет за математику, природне науке и информационе технологије. Чак 60 одсто студената овог факултета су странци, међу њима има и држављана САД, Авганистана, Кине и других земаља, али су најбројнији академци из региона.

Популарни су и Факултет за менаџмент и Факултет здравствених наука, који има смјерове за физиотерапеуте, дијететичаре и његоватеље.

Звијезда универзитета Ратко Дарда 

Међу дипломцима Универзитета „На Приморскем“ има много успјешних стручњака и људи од науке, али најсјајнија звијезда је Ратко Дарда из села Ништавци код Приједора. Ратко се још као гимназијалац истакао успјесима на математичким олимпијадама. У Копру је завршио основне и мастер студије, а потом се отиснуо у далеки свијет.

Докторске студије је завршио у Паризу, на Институту „Jussieu“, најбоље рангираној математичкој школи у Европи. Потом је завршио постдокторске студије у Осаки, у Јапану, а данас је постдокторант на Универзитету у Базелу у Швајцарској.

Keso gradnja DOO Zvornik

(Извор: Српскаинфо)