Паре добро дођу, али не подстичу наталитет: Ове мјере би могле да мотивишу парове да проширују породицу

 

Новчана давања јесу похвална мјера и добро дођу породицама, али њихови ефекти у погледу побољшања наталитета, ипак, нису видљиви.

На ово указују демографи, који истичу да је накнада од 750 КМ одлична за вишечлане породице, али да није нешто ефикасна као пронаталитетна.

– Разлог је што су то остварене породице и не вјерује се да ће имати мотив за даље рађање. Ова мјера више може бити мотив за породице за троје ђеце – каже за Српскаинфо професор демографије Стево Пашалић.

Он се осврнуо и на новчано давање за незапослене мајке од 405 КМ, а ријеч је о мјери која је уведена у децембру 2017.

– Након увођења новчаног давања за незапослене породиље у временском периоду од годину дана, односно годину и по за треће и свако сљедеће дијете, општи закључак је био да је ово једна од бољих мјера у систему популационих мјера, иако захвата само одређени сегмент породиља. Упркос томе што је ово била похвална мјера, што су новчана давања добро дошла, ефекти ипак нису видљиви – сматра Пашалић

Додаје да је у 2016, када нису биле присутне ове мјере, удио незапослених мајки у укупном броју рођене ђеце био 24,27 одсто.

– Посматрајући наредни петогодишњи период, од када је уведена ова мјера, подаци показују да су кретања броја рођене ђеце од незапослених мајки, готово у истој сразмјери, односно да није дошло до видљивог повећања броја рођених од ове категорије породиља. Чак је тај удио значајније пао у 2021. Закључак је да су новчана давања у популационој политици скупа, али да не дају одређене или никакве ефекте – истиче Пашалић.

Према његовим ријечима, стопа фертилитета може се повратити с врло ниског нивоа, а и број становника може порасти када се, између осталог, успостави снажнија економија, која осигурава радна мјеста и стабилне приходе, посебно за младе људе.

– Неопходан је и приступ финансијски приступачном стамбеном смјештају за породице, финансијски приступачни и квалитетни облици збрињавања за малу ђецу, посебно предшколску, те усклађивање школских и пословних распореда. Треба омогућити флексибилне радне аранжмане, на примјер клизно радно вријеме, укључујући и рад на пола радног времена, те  родитељски допуст за оба родитеља који ће бити флексибилан, плаћен и не превише дуг.  Ту су и пореске олакшице и друге врсте финансијске подршке породицама, нарочито онима без или са ниским примањима. Новчана давања не дају посебне ефекте у популационој политици или их дају у одређеној мјери краткорочно – поручује Пашалић

 

(Izvor: Srpskainfo)