JZU „Bolnica Zvornik“: Spirometrija kod djece, po prvi put u ovoj ustanovi

 

У претходном периоду у ЈЗУ „Болница Зворник“ стигла су два нова дијагностичка апарата – спирометра у оквиру пројект „Изградње и опремања новог блока болнице, реновирање, адаптација и реконструкција постојећег објекта болнице“.

Један спирометар се користи у пулмолошкој амбуланти у склопу Одјељења за интернистичке гране, а други спирометар се по први пут користи као дијагностичка метода у Ђечијој пулмолошкој амбуланти, саопштено је из ове установе.

Ивана Продановић, педијатар – пулмолог каже да је спирометрија основна дијагностичка метода у пулмологији којом се мјери капацитет плућа и протоци ваздуха кроз дисајне путеве.

 – Она представља први корак у постављању дијагнозе обољења дисајних органа и плућног паренхима, али нам служи и у контролне сврхе за дјецу којој је већ прописана одређена пулмолошка терапија. Метода је једноставна, безбједна и потпуно безболна за дјецу. Прије свега, дјетету се објасни на који начин се изводи овај преглед. Пацијент је у сједећем положају и на нос му се поставлја пластична штипаљка намијењена за ову врсту прегледа, потом се у уста ставља усник који се мијења за сваког пацијента, а који је повезан са апаратом.

Мали пацијент слиједи упутства љекара за начин и број поновљених удисаја и издисаја у апарат. Потребна је потпуна сарадња од стране дјетета, што је понекад може представљати проблем, обзиром на узраст пацијената. Дјеца узраста од пет до седам година могу остварити сарадњу током прегледа, а подразумијева се да ће свако дијете узраста преко седам година правилно слиједити упутства за извођење плућних функција – каже Продановићева.

Да би се обавио овај преглед није потребна никаква посебна припрема дјетета, а сва детаљна упутства пред дијагностички преглед добијају се приликом заказивања прегледа код дјечијег пулмолога.

 – Добијени резултати на екрану се интерпретирају у односу на доб, тјелесну масу и висину дјетета. Неопходна је исправна техника извођења како би добијени резултати мјерења били валидни – наводи Продановићва и додаје да се љекар одлучује за ову дијагностичку методу када од родитеља или пацијента добија анамнестичке податке о појединачним или удруженим симптомима.

 – То су поновљених епизода дневног или ноћног кашља, свирање у грудима, стезање у прсима, осјећај недостатка ваздуха и неподношење напора при физичким активностима или приликом бављења спортом. Није ријеткост да дјеца са наведеним тегобама избјегавају одређене физичке активности или бавлјење спортом, јер им оне провоцирају постојеће субјективне тегобе, а да тога ни дијете а ни родитељи нису свјесни. Овдје је значајна правилно узета анамнеза од стране љекара, јер и поред уредног спирометријског налаза, када дијете оптеретимо тестом трчања добијамо пад вриједности плућних функција и на основу тога поставлјамо дијагнозу – каже Продановићева.

Она је истакла да је веома значајно увођење ове дијагностичке методе за најмлађе пацијенте у зворничкој болници.

 – Свакако сматрам посебно важном за пацијенте и нашу установу из више разлога. Први разлог је тај што често прегледом слушалицама добијемо оскудан или чак уредан налаз на плућима, а да пацијенти већ имају одређени степен запаљења дисајних путева, што можемо открити спирометријом. Друго, неки психогени поремећаји дисања у адолесценцији могу имитирати болести дисајних органа, таквим пацијентима се спирометријом искључује органска природа болести, а самим тим избјегава давање лијекова (бронходилататора или кортикостероида), који би били бескорисни и штетни. Треће, овом методом љекар прати ефекат прописане терапије, коригујемо постојеће дозе лијекова или укидамо терапију након одређеног времена – рекла је Продановићева у интерјуу за званичну страницу ЈЗУ „Болница Зворник“ те наглсила да се ова метода, заједно са бронходилалаторним тестом и тестом трчања по први пут ради у склопу Дјечијег одјељења у зворничкој болници.

(InfoBirač)