Пољопривредници на мукама: Суша обрала кукуруз

 

Суша је ове године тешко погодила пољопривредну производњу широм БиХ, а посебно усјеве кукуруза, чији би приноси, према процјенама пољопривредника и стручњака, могли бити мањи и до 90 одсто, док се већ страхује од несташице и поскупљења сточне хране, пишу Независне.

Приноси кукуруза могу бити смањени између 80 и 90 одсто

Саво Бакајлић, предсједник Удружења пољопривредних произвођача села Семберије и Мајевице, истиче за „Независне новине“ да ће приноси кукуруза ове године бити смањени између 80 и 90 одсто.

„Има парцела гдје буквално нема ништа. Берба би требало да крене за седам до десет дана. Нема шта да се бере, све је изгорјело. Катастрофа“, казао је Бакајлић.

Како је најавио, у наредном периоду очекује се скок цијена сточне хране, што би додатно могло отежати положај сточара.

„Најбоље је распродати стоку да те глава не боли“, казао је Бакајлић, указујући на тешку ситуације са којом се суочавају произвођачи.

Пољопривредници траже проглашење елементарне непогоде

И Неџад Бићо, предсједник Удружења пољопривредника Федерације БиХ, казао је да је стање на пољима, када је ријеч о кукурузу, критично.

„Стање је тренутно такво да се већ виде штете на усјевима, поготово силажном кукурузу, а што су нижа подручја, ситуација је све гора и гора“, казао је Бићо.

Истиче да је крајње вријеме да се прогласи стање елементарне непогоде.

Како је рекао, овогодишња сјетва била је око 50 одсто скупља.

„Сјетва је рађена када је цијена горива била око четири марке, а репроматеријал је био 50 одсто скупљи“, казао је Бићо, додајући да је дошло вријеме у којем би многи пољопривредници могли бити у великом минусу.

Према његовим ријечима, због велике штете на усјевима постоји реална опасност од недостатка сточне хране, што би додатно могло повећати трошкове производње.

Суша уништила велики дио пољопривредних површина

Да ће ове године приноси најзаступљеније житарице, кукуруза, бити смањени и за више од 80 одсто, каже за „Независне новине“ Драган Мандић, шеф Завода за стрна жита у Пољопривредном институту Републике Српске.

„Суша је уништила велики дио пољопривредних површина, поготово прољетни дио вегетације, као што су кукуруз, кромпир и веће површине поврћа. Мали је проценат површина гдје су људи могли да наводњавају и тамо је успјело да се нешто спаси“, рекао је Мандић.

Како је појаснио, и сунцокрет и соја угрожени су због суше, с тим да је соја претрпјела знатно већу штету. Сунцокрет је, како наводи, специфична биљка и нешто је отпорнији на недостатак влаге.

„Што се тиче соје и кукуруза, то је заиста велики проценат уништених усјева“ истакао је Мандић.

Он наводи да готово сваке године суша причини велику штету на усјевима кукуруза. Ипак, произвођачи који се баве овом производњом још не одустају од тих површина.

„Природа је неумољива. Произвођачи и даље покушавају да одрже те површине, али штета је ове године огромна“, рекао је.

Могуће поскупљење сточне хране

Мандић очекује да би због смањених приноса могло доћи до скока цијена сточне хране. Истовремено, цијене пшенице и кукуруза, како каже, тренутно су прилично ниске.

„Све поскупљује, а цијене пшенице и кукуруза су доста ниске. Како год да се деси катастрофа, цијене су опет ниске“ казао је Мандић.

Према његовим ријечима, пољопривредници би у наредном периоду можда требало да размисле о већим површинама под озимним културама, као и о раној прољетној сјетви.

„Берба кукуруза у нормалним условима почиње почетком октобра, али би ове године могла почети знатно раније. Нема ту ништа од приноса, али људи морају ријешити да ослободе и уреде парцеле“, закључио је Мандић.

Екстремна суша и топлотни талас угрожавају усјеве

Према подацима Хидрометеоролошког завода Републике Српске, екстремна суша, праћена дуготрајним топлотним таласом, негативно утиче на све пољопривредне културе, нарочито на ратарске културе које се налазе у кључној фази наливања зрна.

„Овакви временски услови, са температурама које дужи период прелазе критичне границе, доводе до топлотног стреса и пријевременог зрења биљака, што ће за посљедицу имати знатан пад приноса главних пољопривредних култура кукуруза и соје“, наводе из Завода.

(Извор: Независне)