Фотографије страдале деце у усташким логорима за „Фејсбук” – порнографија

Фотографије страдале деце у усташким логорима за „Фејсбук” – порнографија

 

Трећи пут Музеј жртава геноцида суочава се с уклањањем фотографија на званичној страници на „Фејсбуку”, а на којима су приказана српска деца убијена у усташким логорима

Овог месеца навршило се тачно 80 година од када је успостављен логор у Сиску, у којем је, поред жена и стараца, убијено и око 2.000 деце. О страхотама овог, али и других концентрационих логора на простору Независне државе Хрватске (НДХ), која је једина у свету имала и дечје логоре, сведоче бројне фотографије. Управо једним таквим сведочанством, призором на којем су лешеви српске деце, Музеј жртава геноцида на својој фејсбук странци подсетио је на пакао сисачког логора, чији је службени назив био „Пролазни логор за избјеглице”. Међутим, ову фотографију „Фејсбук” је брзо уклонио уз објашњење да је реч о непримереном садржају, који су означили као порнографски.

Како за „Политику” каже директор београдског Музеја жртава геноцида Дејан Ристић, сличан сценарио се одиграо још два пута.

– „Фејсбук” је једина друштвена мрежа на којој се Музеј жртава геноцида оглашава и објавама приступамо врло деликатно и озбиљно. Од када нам је дневни досег четири милиона људи, тако су опструкције интензивиране. Ово је трећи случај да нам уклањају фотографије српске деце, жртава усташких злочина. Пре тога су уклоњене фотографије деце из логора Јастребарско и Горња Ријека. Иначе, све фотографије, као и друге експонате, приказујемо у изворном облику, без икаквих интервенција. Не знам да ли је у питању аутоматски програм или је по среди људска интервенција, али сам сигуран да се ово не би десило музеју „Јад Вашем” или некој сличној, моћној установи. Свакако, нас ови покушаји само мотивишу да наставимо с нашим образовним програмима и да се умрежавамо са сличним установама широм света – истиче Дејан Ристић и додаје да је Србија једина земља југоисточне Европе која се кроз овај музеј бави феноменом геноцида.

Са, у најмању руку, необичним резоном „Фејсбука” пре 13 године сусрео се и пољски државни музеј „Аушвиц-Биркенау”. Иако је овај музеј на интернету у том тренутку био активан више од десет година, његова фејсбук страница угашена је после само два дана постојања. Борећи се против оваквог потеза најпопуларније друштвене мреже, челници музеја су објаснили да је њихово постојање на овој платформи једини начина да допру до младих генерација и тако одрже сећање на најозлоглашенији нацистички логор смрти у којем је животе изгубило више од милион људи. Овај музеј изборио се за своје место на овој друштвеној мрежи и данас око пола милиона људи прати њихове историјско-образовне објаве, које понекад буду пропраћене и фотографијама лешева.

Кесо градња ДОО Зворник

Има ли наде да „Фејсбук” промени диоптрију којом посматра убијену децу у усташким логорима? Директор Музеја жртава геноцида каже да се још увек није жалио овој компанији, али да то намерава да уради уколико се овакве ситуације наставе.

У борби са „Фејсбуком” нема неких претераних нада, порука је Алекса Петровића, адвоката специјализованог за ИТ област и сениор партнера у Адвокатској канцеларији ЈСП из Београда. И то није судбина само малих земаља попут Србије, већ свих оних који би да крену у сличну борбу с моћном компанијом.

– У контексту објаве садржаја на „Фејсбуку” примењују се такозвани друштвени стандарди, односно правила понашања. Она су једнака за све кориснике, било где да се налазе. У складу с правилима, постоје одређена ограничења у смислу шта може, а шта не може да се објави. Нека су у вези с малолетничком порнографијом, експлицитним фотографијама насиља, укључујући мртва лица, а могу да се тичу и лажних информација. О томе шта је противно правилима и не може да се објави одлучују експерти „Фејсбука” који се само тиме баве. Свако може да пријави кршење ових правила, након чега ће одређени садржај бити или верификован као прихватљив или уклоњен. У случају да је уклоњен, може да се уложи жалба наѕорном одбору компаније и да се затражи да се садржај поново објави. Жалбена процедура је формална и може да траје, али је једини реалан начин да се спорни садржај евентуално поново објави. Судски поступак је теоретски могућ, али практично мало користан јер би трошкови поступка могли бити значајни посебно у иностраним судовима – истиче за наш лист Алекс Петровић, нудећи бесплатне савете Музеју жртава геноцида уколико се одлуче на даљи поступак.

А у обавештењу „Фејсбук” које је стигло на адресу странице музеја пише да објава није у складу с њиховим стандардима који су успостављени како би „спречили злоупотребу и ширење слика”. А за жртве геноцида једина правда је управо то: ширење слика које сведоче о стравичним злочинима.

(Извор: Политика)