Fotografije stradale dece u ustaškim logorima za „Fejsbuk” – pornografija

 

Treći put Muzej žrtava genocida suočava se s uklanjanjem fotografija na zvaničnoj stranici na „Fejsbuku”, a na kojima su prikazana srpska deca ubijena u ustaškim logorima

Ovog meseca navršilo se tačno 80 godina od kada je uspostavljen logor u Sisku, u kojem je, pored žena i staraca, ubijeno i oko 2.000 dece. O strahotama ovog, ali i drugih koncentracionih logora na prostoru Nezavisne države Hrvatske (NDH), koja je jedina u svetu imala i dečje logore, svedoče brojne fotografije. Upravo jednim takvim svedočanstvom, prizorom na kojem su leševi srpske dece, Muzej žrtava genocida na svojoj fejsbuk stranci podsetio je na pakao sisačkog logora, čiji je službeni naziv bio „Prolazni logor za izbjeglice”. Međutim, ovu fotografiju „Fejsbuk” je brzo uklonio uz objašnjenje da je reč o neprimerenom sadržaju, koji su označili kao pornografski.

Kako za „Politiku” kaže direktor beogradskog Muzeja žrtava genocida Dejan Ristić, sličan scenario se odigrao još dva puta.

– „Fejsbuk” je jedina društvena mreža na kojoj se Muzej žrtava genocida oglašava i objavama pristupamo vrlo delikatno i ozbiljno. Od kada nam je dnevni doseg četiri miliona ljudi, tako su opstrukcije intenzivirane. Ovo je treći slučaj da nam uklanjaju fotografije srpske dece, žrtava ustaških zločina. Pre toga su uklonjene fotografije dece iz logora Jastrebarsko i Gornja Rijeka. Inače, sve fotografije, kao i druge eksponate, prikazujemo u izvornom obliku, bez ikakvih intervencija. Ne znam da li je u pitanju automatski program ili je po sredi ljudska intervencija, ali sam siguran da se ovo ne bi desilo muzeju „Jad Vašem” ili nekoj sličnoj, moćnoj ustanovi. Svakako, nas ovi pokušaji samo motivišu da nastavimo s našim obrazovnim programima i da se umrežavamo sa sličnim ustanovama širom sveta – ističe Dejan Ristić i dodaje da je Srbija jedina zemlja jugoistočne Evrope koja se kroz ovaj muzej bavi fenomenom genocida.

Sa, u najmanju ruku, neobičnim rezonom „Fejsbuka” pre 13 godine susreo se i poljski državni muzej „Aušvic-Birkenau”. Iako je ovaj muzej na internetu u tom trenutku bio aktivan više od deset godina, njegova fejsbuk stranica ugašena je posle samo dva dana postojanja. Boreći se protiv ovakvog poteza najpopularnije društvene mreže, čelnici muzeja su objasnili da je njihovo postojanje na ovoj platformi jedini načina da dopru do mladih generacija i tako održe sećanje na najozloglašeniji nacistički logor smrti u kojem je živote izgubilo više od milion ljudi. Ovaj muzej izborio se za svoje mesto na ovoj društvenoj mreži i danas oko pola miliona ljudi prati njihove istorijsko-obrazovne objave, koje ponekad budu propraćene i fotografijama leševa.

Ima li nade da „Fejsbuk” promeni dioptriju kojom posmatra ubijenu decu u ustaškim logorima? Direktor Muzeja žrtava genocida kaže da se još uvek nije žalio ovoj kompaniji, ali da to namerava da uradi ukoliko se ovakve situacije nastave.

U borbi sa „Fejsbukom” nema nekih preteranih nada, poruka je Aleksa Petrovića, advokata specijalizovanog za IT oblast i senior partnera u Advokatskoj kancelariji JSP iz Beograda. I to nije sudbina samo malih zemalja poput Srbije, već svih onih koji bi da krenu u sličnu borbu s moćnom kompanijom.

– U kontekstu objave sadržaja na „Fejsbuku” primenjuju se takozvani društveni standardi, odnosno pravila ponašanja. Ona su jednaka za sve korisnike, bilo gde da se nalaze. U skladu s pravilima, postoje određena ograničenja u smislu šta može, a šta ne može da se objavi. Neka su u vezi s maloletničkom pornografijom, eksplicitnim fotografijama nasilja, uključujući mrtva lica, a mogu da se tiču i lažnih informacija. O tome šta je protivno pravilima i ne može da se objavi odlučuju eksperti „Fejsbuka” koji se samo time bave. Svako može da prijavi kršenje ovih pravila, nakon čega će određeni sadržaj biti ili verifikovan kao prihvatljiv ili uklonjen. U slučaju da je uklonjen, može da se uloži žalba nadzornom odboru kompanije i da se zatraži da se sadržaj ponovo objavi. Žalbena procedura je formalna i može da traje, ali je jedini realan način da se sporni sadržaj eventualno ponovo objavi. Sudski postupak je teoretski moguć, ali praktično malo koristan jer bi troškovi postupka mogli biti značajni posebno u inostranim sudovima – ističe za naš list Aleks Petrović, nudeći besplatne savete Muzeju žrtava genocida ukoliko se odluče na dalji postupak.

A u obaveštenju „Fejsbuk” koje je stiglo na adresu stranice muzeja piše da objava nije u skladu s njihovim standardima koji su uspostavljeni kako bi „sprečili zloupotrebu i širenje slika”. A za žrtve genocida jedina pravda je upravo to: širenje slika koje svedoče o stravičnim zločinima.

(Izvor: Politika)