Скелани: Сутра обиљежавање 29 година од страдања Срба

Скелани: Сутра обиљежавање 29 година од страдања Срба

 

Код централног споменика за 305 погинулих српских цивила и војника у Скеланима, код Сребренице, сутра, 16. јануара, биће служен парастос и одата почаст убијеним Србима из овог мјеста и сусједних села, од којих је 69 настрадало тог датума прије 29 година. Парастос ће бити служен за све жртве са подручја бивше општине Скелани, које су погинуле током рата, а након тога биће прислужене свијеће за покој душа настрадалих и положено цвијеће код спомен-обиљежја.

Тиме ће се подсјетити на српске жртве и обиљежити 29 година од страдања Скелана и великог броја мјештана овог насеља и сусједних заселака.

Настављајући етничко чишћење средњег Подриња и уништавање свега што је српско, започето у априлу 1992. године, јаке муслиманске снаге од неколико хиљада војника из Сребренице, под командом Насера Орића, напале су у зору 16. јануара 1993. године српска села око Скелана.

ПРЕПОЛОВИЛИ СМО ЦИЈЕНЕ 10. – 16.01. СВЕ У ПОЛА ЦИЈЕНЕ посјетите нас или наручите онлине Акција се односи искључиво на пословне јединице у Бијељини и Зворнику.

Муслиманске јединице упале су у села прије сванућа, убијале и клале цивиле на спавању у њиховим кућама, пљачкајући и уништавајући све што су стигле.

Тог дана убијено је чак 69 становника овог краја, а двије трећине настрадалих били су цивили, међу којима и неколико дјеце.

Рањено је 165 мјештана. Од 30 заробљених половина није преживјела мучења у сребреничким казаматима, а њих четворо још се воде као нестали.

Становници су тражили спас у повлачењу према граничном мосту ка Бајиној Башти у Србији, док су неки покушали да сачувају животе препливавањем Дрине.

Мост преко којег се цивилно становништво једино могло пребацити у Србију био је под сталном митраљеском и снајперском ватром и постао је српско стратиште, па је у покушају бјекства на мосту и у његовој близини настрадало највише цивила, као и у таласима хладне Дрине.

Најмлађа жртва био је петогодишњи Александар Димитријевић, а његов брат Радислав имао је 11 година. Са мајком Милицом покушали су да избјегну у Бајину Башту, али су код граничног моста погођени непријатељским куршумима.

Гордана Секулић убијена је на мосту, а њена два сина су срећом преживјела и данас живе у Сребреници са оцем Мирком.

Тада малољетни Цветко Ристић из Кушића остао је без цијеле породице, куће и имовине. Убијени су му родитељи, сестра, а братове посмртне остатке још није пронашао. Кућа му је обновљена 16 година након рата.

Након уништавања више од стотину српских села и заселака у братуначкој и сребреничкој општини током 1992. године, муслиманске снаге са Орићем на челу на Божић 1993. године заузеле су Кравицу и још неколико српских села у њеном окружењу починивши стравичан масакр над цивилним становништвом.

Ваш Еуро петрол оил!

Девет дана касније услиједио је свеобухватан напад на Скелане и околна села уз учешће више хиљада припадника муслиманских јединица и, према Орићевом плану, то је требао да буде завршни ударац српском народу и његово уништење или потпуни прогон са простора сребреничке општине и лијеве обале Дрине.

Настојећи да затру све што је српско на овом подручју, муслиманске снаге су тог дана опљачкале и спалиле српска села – Ћосићи, Костоломци, Клековићи, Божићи, Блажијевићи, Колари, Зечевићи, Кушићи, Стајшићи, Малташи, Стублови, Араповићи, Бујаковићи, Лијешће, дио српских Скелана и још неколико села.

Нису стигли до Црвице и њених заселака, те Петриче и то су једина српска села у сребреничкој општини која нису спаљена у протеклом рату.

За бројне масовне злочине које су муслиманске снаге починиле над Србима у Подрињу, па и за ове у Скеланима ни након 29 година нико није одговарао, а нису били обухваћени ни оптужницом против Орића у процесу који се окончао његовим ослобађањем у Суду БиХ.

Ђак спорт Зворник!

(Агенције)

Оставите одговор

Copyright © 2018-2022 Infobirač. Sva prava zadržana.