Velka Gelić (61) je sinu dala bubreg i „ponovo ga rodila“: Doktori su davali minimalne šanse za Igorov život, ali majka nije odustajala – ovo je priča o hrabrosti i ljubavi!

 

Velka Gelić koja je svom sinu dala bubreg, iznosi detalje transplantacionog zahvata koji je bio jedan od najrizičnijih, ali ipak uspešan. Kada su im svi rekli da im se nijedan paramatar ne poklapa i da su šanse manje od 20 odsto da će operacija biti uspešna, nisu posustajali. Prošli su kroz sve rolerkostere osećanja i izašli iz operacione sale kao pobednici, piše Naj žena.

Velka Gelić (61) iz Zvornika, ispričala je svoju emotivnu i istinitu priču za „Naj ženu“.

Ona je najbolji primer istinske majčinske bezuslovne ljubavi i požrtvovanja. U julu 2021. godine, donirala je svom sinu Igoru bubreg i na taj način mu ponovo „darovala“ život.

Igor Gelić (32) njen mlađi sin, bio je zdrav i uspešan dečko do jednog momenta. Kasnije, 2018. godine su mu iznenadno otkazala oba bubrega, i tada njihov život kreće neočekivanim tokom.

Dijaliza koju je primao svakog drugog dana, znatno mu je pokvarila kvalitet života, ali ga je i održavala u njemu. Velka započinje svoj doživljaj početka potresne priče:

– Najteže mi je bilo kad ide na dijalizu. Ja se ujutru spremam na posao, a moj Igor za bolnicu. Srećem momke njegovog uzrasta na putu do posla i duša me boli. Tako dve i po godine. Patnja… Preteško mi je bilo da u takvom stanju gledam svoje dete, a ne mogu da mu pomognem. Najgore mi bude jer nemam s kim to da podelim. Muž umro, roditelji mrtvi, brat i sestra nisu tu… U svoj toj muci imala sam samo kolege sa posla – počela je Velka njihovu priču.

Preko humanitarnih organizacija i humanih ljudi uspeli su da prikupe predviđenu svotu novca koja im je bila potrebna za transplantaciju bubrega.

Prvobitan plan je pao u vodu

Dijaliza je počela da umara Igorov organizam, a rešenje je trebalo da se sprovede u što kraćem roku. U planu je bilo da se uzme bubreg od mrtvog donora.

 – Posle saznanja da su mu stala oba bubrega, za nas je činjenica da Republika Srpska nema ni sa jednom zemljom ugovor o transplantaciji, bilo drugo umiranje. Šta sad da radimo? Mi nemamo rešenje, a doktori kažu: „Ne znamo šta ćete, tražite na Internetu“.

Velka kaže da je narednih mesec dana svaki dan provodila guglajući po Internetu. Pretraživala je sve klinike koje postoje u svetu, i iz svih bolnica je, kako kaže, dobila isti odgovor “Nemamo sa Republikom Srpskom ugovor, tako da transplantacija ne može da bude izvršena”.

 – Guglala sam i dalje. Razočaranje, ali nema odustajanja. Naiđem na Internetu da u Padovi, u Italiji rade zamensku transplantaciju. Кontaktiram ih i napišem da bih ja bila njegov donor, s tim da nismo kompatibilni, nismo ista krvna grupa, nismo ni isti RH faktor, na šta od njih dobijem odgovor da će da nam zakažu kolegijum sa doktorima. Кad smo tamo došli, rekli su nam da bi to bila previše rizična operacija jer sam ja B grupa, a on nulta. Ako operacija ne uspe, nema nazad, niti više možemo prikupljati novac, a mala je verovatnoća da ćemo da imamo drugu šansu za transplantaciju – ispričala je Velka.

„Šta će mi život, ako mi dete ne ozdravi“

Po Velkinim rečima, momenat kada su im rekli da su šanse da uspe operacija samo 20 odsto, bio je najnelagodniji. U tom trenutku su shvatili da mogu sve da izgube i da u slučaju da ne uspe transplantacija, nema nazad.

– Rekli su nam: “Idite kući pa se dogovorite”. Samo smo se pogledali i znali smo odmah da pristajemo. Ja nemam šta da izgubim, osim života, a šta će mi on ako mi dete ne ozdravi – rekla je Velka za „Naj ženu“.

Iako su shvatili da je veća verovatnoća da operacija neće biti uspešna, potpisali su oboje da pristaju na transplantaciju na sopstvenu odgovornost. Igor se smestio u bolnicu i započeo sa pretragama.

– Rekli su nam da su mu antitela previsoka i da ima samo 3 dana da mu spadnu, da bi pristupili operativnom zahvatu – dodala je.

Velkin najteži trenutak u životu

 – Operacija je zakazana u ponedeljak. Ja sam mu u subotu odnela nešto da jede. Bio je jako iscrpljen i bled. Po 20 sati je primao terapiju da bi se spustio nivo antitela. Ja onako nasmejana, smišljam kako da ga oraspoložim i otvaram usta da nešto kažem… On se približava staklu koje nas deli i onako polutiho govori “Mama, neće biti transplantacije.”

Velka kaže da joj je taj trenutak bio najteži u životu. Osećala je zujanje u ušima, pritisak u glavi. Кaže da je na prvi momenat pomislila da nije dobro čula, ali nije smela da ga pita da ponovi šta je rekao.

– Valjda je video da sam se izgubila, pa mi je ponovio: „Neće biti operacije, sad mi je rekao doktor. Nismo uspeli da skinemo antitela“ – bila je rečenica zbog kojih se se Velki srušile sve nade.

Antitela su porasla na 150, a donja granica pre operacije bi trebala da bude osam. S obzirom da su imali u vidu da je ostalo samo dva dana, doktor je procenio da ih je nemoguće skinuti za tako kratko vreme.

– Do njega dve sestre stoje da ne padne, bio je baš bled i iscrpljen, a ja osetim da mi se gubi tlo pod nogama. Samo sam uspela da otrčim do toaleta i od muke da povratim, samo da izađe iz mene ta gorčina, da ne bih na glas vrisnula. Umila sam se i rekla sam sebi “Ako sad potonem – gotovo!” – priseća se Velka.

Ona je znala ili je slutila, da ako ona psihički potone, da će se u tom momentu oboje ostati davljenici koji nemaju slamku spasa. Nije smela da se prepusti tim mislima.

Ni u najgorim momentima njihova nada ne umire

– Pogledala sam se u ogledalo i rekla sebi „Guraj Velka, moraš sad do kraja!“ Vratim se tamo do onog stakla gde je Igor stajao, nabacim neki lažni osmeh na lice i kažem: Znaš šta, Igore, nije ništa izgubljeno. Znaš kad se igra neka utakmica, pa ubedljivo vodi neki tim. Šampioni postanu oni koji u poslednjoj sekundi daju gol, i sve se promeni. Кreću da slave! – Ispričala je Velka iskreno i sa osmehom na licu.

Tu je uspela da ga oraspoloži, da mu vrati boju u lice i tračak nade. Na šta joj je Igor odgovorio “Ma kakva zadnja sekunda, mama? Ljudi su sve dali od sebe. Nema više vremena”.

– Imamo još jedan dan. Pa šta bog da – prisećala se Velka.

Odveli su ga da prima lek čitavu noć. Ona kaže da je hodala nepoznatim ulicama Padove i plakala.

– Plakala sam ko sumanuta, molila se Bogu, pa plakala. Gledam na telefon. Nema ga na mreži, znači prima lek. Možda to sve bude dobro – priseća se Velka za „Naj ženu“.

U nedelju posle podne je došla da ga obiđe, da vidi kakva je situacija, ubrzo je usledilo ono što je vratilo nadu njihovim životima.

– Pitam ga kakvo je stanje. Кaže “Zamisli, noćas su antitela počela da opadaju”.

Posle 7 dana rastuće faze, antitela su rapidno počela da opadaju što je i doktore pomalo ostavilo u čudu.

– Niko nije mogao da veruje. Dan pre operacije antitela počela da opadaju. Svi doktori su se skupili i doslovno skakali od sreće. Znači, prvi stepenik smo prošli. Idemo dalje! – kaže Velka.

Pre dolaska u Italiju, ova lavica je samostalno naučila njihov jezik
Da bi mogla da razume doktore i kako će da protekne operacija, sama je naučila Italijanski jezik.

– Godinu dana pre operacije ja poskidam sve aplikacije za učenje Italijanskog. Perem sudove, pustim da pričaju na Italijanskom… Naučila sam sve delove tela, informacije o sebi i sinu i da se sporazumevam. Nisam smela da odem tami i da sve prepustim slučaju – ispričala je ova hrabra žena.

„Šampioni postaju oni koji u poslednjoj sekundi daju gol i slave pobedu“
Šok za lekare je bila činjenica da je Igor pre operacije primio šest plazma fareza (pročišćivača krvi), a posle operacije još tri.

Pre operacije su joj rekli kako će imati dva velika reza na stomaku. To je poslednje čega se seća pre nego što su je uspavali, kako kaže.

– Budim se ja iz narkoze i ko da u pozadini čujem kako zveckaju hirurški instrumenti. Ne mogu da otvorim oči ali pokušavam da napipam rez. Prelazim rukom jednom, drugi put, ništa ne osećam. Pre otvaranja očiju sam vrisnula, prošlo mi je kroz glavu da nije ni bilo operacije. Prilazi mi sestra i ja pokušavam na italijanskom da izgovorim „Gde mi je rez?“, ne uspevam od narkoze – priseća se Velka.

Sestra je na vreme shvatila šta Velka pokušava da kaže, pa je uzela njenu ruku i spustila na dno stomaka. Rez je bio jako mali. Tek tada je ona došla sebi.

– Doktori su se nasmejali zbog moje reakcije i saopštili mi da je Igor dobro i da mu je bubreg proradio već na stolu. Lekari su bili prezadovoljni uspehom ovako rizične transplantacije, jer do sada nisu imali slučaj sa ovako visokim antitelima.

Epilog ove priče je srećan kraj!

– Eto, mi smo dali gol u poslednjoj sekundi i izašli kao pobednici. Rekla sam mom starijem sinu Iliji: „Sad znaš sve, ja sam svoju misiju završila – ispričala je Velka svoju ispovest za „Naj ženu“.

Ovo je priča o hrabrosti i ljubavi. Priča o primeru ostvarenih snova i želja. Velka i Igor nisu odustali… Nemojte ni vi!

(Izvor: najzena.rs)