Догодило се на данашњи дан, 7. септембар

Догодило се на данашњи дан, 7. септембар

 

1533. – Рођена енглеска краљица Елизабета Прва, кћерка краља Хенрија Седмог и његове друге супруге Ане Болен, која је током 45 година владавине консолидовала унутрашње прилике и одлучујуће допринијела да Енглеска изађе на сва свјетска мора и постане прва колонијална сила свијета. Енглеска флота је 1558, кад је краљица ступила на пријесто, потукла шпанску „Непобједиву армаду“ и начела моћ Шпаније, главног супарника у оснивању колонија. Ослањајући се на племство и трговачко-банкарску буржоазију, провела је многе мјере које су означиле прекретницу у историји Енглеске. Током њене владавине, 1566. је основана Лондонска берза, а 1600. Источноиндијска компанија. Осигурала је 1587. превласт англиканске цркве погубљењем заробљене шкотске краљице Марије Стјуарт, предводника римокатоличке струје.

1701. – У Хагу потписан споразум Енглеске, Аустрије и Холандије против Француске, назван Друга велика алијанса.

1764. – За краља Пољске крунисан руски штићеник Стањислав Други Поњатовски Август, посљедњи пољски монарх. Током његове владавине Русија, Пруска и Аустрија извршиле три диобе Пољске, која је као независна држава обновљена 1918. године.

1788. – Турци заробили вођу српских добровољаца Кочу Анђелковића, познатог као „Коча капетан“, спровели у Текију и набили на колац. У аустријско-турском рату на челу добровољачког одреда ослободио је Пожаревац, Паланку, Баточину, Багрдан и Крагујевац, а народ је то војевање назвао Кочина крајина. Аустријски цар Јосиф Други му је за заслуге дао чин капетана.

1812. – У Бородинској бици – у којој је руску војску од 117.000 људи предводио фелдмаршал Михаил Иларионович Кутузов, а француску од 133.000 војника цар Наполеон Први Бонапарта – Французи су имали 50.000 мртвих, укључујући 23 генерала, а Руси 44.000. Бој је окончан без побједника, али је то за Наполеона значило крај нада да може да освоји Русију иако је потом ушао у Москву, јер је убрзо морао да отпочне мучно повлачење. По завршетку битке Наполеон је изјавио: „Код Бородина Французи су се показали достојни да извојују побједу, а Руси да буду непобједиви“.

1813. – Назив „Ујка Сем“ за САД први пут употријебљен у уводнику њујоршког листа „Трој пост“.

1822. – Бразил прогласио независност од Португалије, коју је признала тек 1828.

# Аутобуска линија Зворник-Љубљана #
Поласци из Зворника у 8:00 х уторак, четвртак и недеља, а из Љубљане у 13:30 х понедјељак, сриједа и петак.

1848. – Ради смиривања побуњених сељака у словенским дијеловима царевине, Аустрија донијела закон о растерећењу земљишта (патент о укидању земљишних терета). Сељачки покрет се због подвојености грађанства и сељаштва није развио у широку сељачку буну, али је битно утицао на развој догађаја у револуционарној 1848.

1860. – Италијански револуционар Ђузепе Гарибалди са својим црвенокошуљашима заузео Напуљ, у рату за ослобођење земље од Аустријанаца.

1890. – Управа вароши Београда протјерала народног просвјетитеља и утопијског социјалисту Васу Пелагића под оптужбом да је књигом „Дужност владе и власти“, која је одмах заплијењена, нанио увреду његовом краљевксом величанству /Александру Обреновићу/. Под притиском јавног мњења Скупштина је 1891. одобрила повратак Пелагића у Србију.

Ваш Еуро петрол оил!

1901. – Пекиншким протоколом окончан Боксерски устанак – побуна кинеских сељака и градске сиротиње против страних империјалиста и домаћих тлачитеља. Устанак, који је избио 1900. године, угушиле су Јапан и САД.

1909. – Рођен амерички филмски режисер јерменског поријекла Елија Казаџоглус, познат као Елија Казан, истакнути представник реалистичког, друштвено ангажованог филма. Обрађивао је социјалне теме и радничко организовање и критички третирао антисемитизам и расне предрасуде. Награђен је на фестивалу у Венецији и више пута „Оскаром“. Филмови: „Једно дрво расте у Бруклину“, „Пинки“, „Бумеранг“, „Џентлменски споразум“, „Паника на улицама“, „На обали“, „Трамвај звани жеља“, „Вива Запата“, „Источно од раја“, „Беби Дол“, „Лице у гомили“, „Дивља ријека“.

Технички преглед – ваш „Еуро петрол оил“!

1913. – Рођен амерички физичар Џејмс Алфред ван Ален, који је открио два појаса зрачења који опкољавају Земљу. Појасеве у облику прстена, назване касније Ван Еленови радијациони појасеви, открио је помоћу Гајгер-Милерових бројача, постављених 1958. на вјештачке сателите „Експлорер 1“ и „Експлорер 2“.

1940. – Авиони нацистичке Њемачке почели да бомбардују Лондон у Другом свјетском рату и само тог дана је погинуло више од 300 људи.

1949. – Умро мексички сликар Хосе Клементе Ороско, чија је умјетност најнепосредније социјална синтеза архаичних реминисценција и модерног обликовања. Сматран је највећим сликаром мурала у 20. вијеку и декорисао је многе зграде у Мексику и САД. Инспирисао се индијским и мексичким мотивима.

Технички преглед – ваш Еуро петрол оил!

1962. – Тајван прекинуо дипломатске односе са Лаосом, неколико часова пошто је та земља југоисточне Азије успоставила дипломатске односе с Кином и Сјеверним Вијетнамом.

1964. – У мјесту Сип на југословенској обали и у Гура Ваји на румунској обали Дунава предсједници Југославије и Румуније Јосип Броз /Тито/ и Георги Георгију Деж присуствовали су постављању камена темељца на градилишту Хидроелектране „Ђердап“.

1986. – Бискуп Дезмонд Туту устоличен за надбискупа Кејптауна у Јужној Африци као први црнац поглавар јужноафричких англиканаца.

1993. – Шест бивших совјетских република – Русија, Бјелорусија, Казахстан, Узбекистан, Јерменија и Таџикистан – потписало је споразум о задржавању рубље као заједничке валуте.

1994. – Контакт група на састанку у Берлину одлучила да Савјету безбједности УН предложи ублажавање санкција Југославији, као награду за завођење ембарга Републици Српској, чији су грађани на референдуму 27. и 28. августа 1994. одбацили мировни план Контакт групе за бившу БиХ.

1995. – Предсједник Русије Борис Николајевич Јељцин потписао декрет о једностраном ублажавању санкција Југославији, чиме је створена законска основа за извоз робе и услуга хуманитарног карактера.

1995. – Југословенска влада упутила захтјев Савјету безбједности УН за прекид бомбардовања Срба у БиХ.

1997. – Умро конгоански диктатор Жозеф Дезире Мобуту, познат као Мобуту Сесе Секо, предсједник Заира од 1965. до збацивања с власти у мају 1997. Збачен је у побуни коју је предводио Лоран Кабила и потом је побјегао у Мароко, гдје је умро. Власт у Заиру /тада Конго/ приграбио је у новембру 1965. послије петогодишњег грађанског рата у тој бившој белгијској колонији, и владао је аутократски, нагомилавши при томе баснословно лично богатство.

2001. – У нигеријском граду Џос избили хришћанско-муслимански сукоби, запаљене цркве и џамије. Према подацима Црвеног крста, за непуну недјељу дана насиља убијено најмање 500 људи, на стотине повријеђено.

2004. – Умро Бејер Науд, јужноафрички свештеник, један од ријетких бијелаца који је био симбол отпора током година апартхејда.

2005. – На изборима у Египту побиједио је предсједник Хосни Мубарак коме ће то бити пети мандат на мјесту шефа државе. На тим изборима по први пут учествовало је више кандидата.

2011. – У авионској несрећи код Јарославља у Русији погинуле су 43 особе, међу којима и хокејаши „Локомотиве“ који су путовали на утакмицу у Минск. У авиону је било 45 људи – осам чланова посаде и 37 чланова хокејашког тима, а несрећу је преживио играч Алеxандер Галимов и један члан посаде.

(Агенције)

На фотографији: Знаменитости Зворника, колекција М. Ивановића

Copyright © 2018-2022 Infobirač. Sva prava zadržana.