Преминуо писац Драгослав Михаиловић, аутор чувеног романа „Кад су цветале тикве“

 

Писац, романсијер, сценариста и драматург, академик Драгослав Михаиловић, преминуо је у Београду у 93. години.

Михаиловић је био редовни члан Српске академије наука и уметности /САНУ/ и добитник је многих књижевних награда и признања.

Његов књижевни опус обухвата приповијетке, романе и драме. Дјела су му превођена на више европских језика.

Роман „Кад су цветале тикве“ први пут је објављен 1968. године и изазвао је значајну реакцију социјалистичке власти.

Представа која је требала да се изведе у Југословенском драмском позоришту у Београду по овом роману забрањена је прије него што је изведена премијера.

Михаиловић је сматрао да ју је Тито лично забранио на инсистирање комунистичког званичника Едварда Кардеља.

Осим овог, Михаиловић је објавио и дјела „Фреде, лаку ноћ“, „Петријин венац“, „Чизмаши“, “ Голи оток“, „Црвено и плаво“, „Време за повратак“, „Гори Морава“, „Лов на стенице“, „Увођење у посао“ и друге.

Михаиловић је рођен у Ћуприји, 17. новембра 1930. године.

Студирао је Филозофски факултет у Београду на Групи за југословенску књижевност и српскохрватски језик.

Факултет је завршио 1957. године, али није успио да нађе стално запослење, често је мијењао посао.

Михаиловић је тврдио да је дошао у сукоб с Управом државне безбедности /УДБА/, пошто се побунио против хапшења својих другова, који су ухапшени због политичких вицева.

Након тога, један свједок је изјавио да се Драгослав Михаиловић од самог почетка опредијелио за резолуцију Информбироа, као и да је изјавио да је Тито „амерички шпијун“ и да је партија „ликвидирала СКОЈ“.

Године 1949. избачен је из кандидатуре за члана Комунистичке партије Југославије, а 15. септембра 1950. године је ухапшен.

На Голи оток пребачен је 28. фебруара 1951. године и тамо је провео 15 мјесеци.

Ковачевић: „Кад су цветале тикве“ обиљежиле историју литературе и позоришта

Драгослав Михаиловић је један од најзначајнијих писаца у укупној историји српске књижевности, изјавио је данас за академик Душан Ковачевић, поводом смрти Михаиловића.

 – Упознао сам га почетком 70-их година када је долазио у Атеље 212 на виђања и пријатељске разговоре са Бориславом Михајловићем Михизом који му је и објавио прву збирку прича док је био уредник у Матици српској. То је Драгославова позната збирка „Фреде, лаку ноћ“ – рекао је Ковачевић.

Навео је да је, и као Борислав Пекић, и Драгослав почео да пише тек послије 30. године и имао је осјећај, као и Бора, да мора да надокнади пропуштено вријеме у младости, у оба случаја због робије.

 – Са Драгославом сам био у пријатељским разговорима и сусретима више од пола вијека и никад се за све то вријеме нисмо ни спорјечкали, мада је познато да је Драгослав био човјек бритког и бескомпромисног језика. Његов роман и драма „Кад су цветале тикве“ обиљежили су историју литературе и позоришта. Кад је представа забрањена због Титове приједбе „да тамо неки Михиз пише неке проблематичне ствари“, Тито није знао ни име Драгослављево, али је било довољно да га поново забране – каже Ковачевић.

Изузетно ми је жао што је напустио овај свијет, који је разумио и у својим књигама тако добро описао, закључио је Душан Ковачевић.

(Агенције)