Увоз хране и пића већи 3,5 пута од извоза: Спољнотрговински дефицит 10,7 милијарди КМ

 

Спољнотрговински дефицит Босне и Херцеговине прошле године износио је око 10,7 милијарди КМ, док је увоз хране и воде за пиће већи 3,5 пута од извоза.
Ово су само неки од негативних показатеља спољнотрговинске размјене домаће економије.

Само на води за пиће и пиву, којег домаћа индустрија може да обезбиједи за потребе домаћег конзумента, у пет година „изгубљено“ је више од милијарду марака.

Српскаинфо је о томе већ писала и разговарала са самим произвођачима чија је производња угрожена због прекомерног увоза. Овај пут смо за мишљење питали аналитичаре и представнике удружења потрошача.

Све по старом

Економиста Игор Гавран каже да се, нажалост, ради само о наставку вишегодишњег, па и вишедеценијског тренда прекомјерног увоза производа који нам реално нису потребни и које потпуно можемо замијенити домаћом производњом, уз минималан извоз далеко испод наших потенцијала.

 – Вода за пиће и пиво нису изузеци, али представљају један од најекстремнијих примјера неоправданог и штетног дефицита – каже Гавран.

Наводи да свакако постоји тражња за одређеним глобалним и регионалним брендовима, креирана захваљујући агресивном маркетингу и ранијим навикама. Кључни разлог за овакво стање је, по његовом мишљењу, аутодеструктиван однос самих потрошача који у великом броју купују увозне производе.

Оцјењује да је у свему овоме кривица грађана апсолутно примарна.

– Нико није присиљен куповати увозне производе када су му доступни бројни домаћи брендови истих или бољих карактеристика и приближних или нижих цијена – додаје наш саговорник.

Диференциране стопе акциза

Прекомјеран увоз свега и свачега највише штети грађанима и домаћим произвођачима, а Гавран наглашава да од тога највише профитирају страни произвођачи, а посредно и њихове матичне државе, те домаћи увозници и дистрибутери.

 – Када је ријеч о пиву, још прије доста година постојао је квалитетан приједлог да се путем диференцираних стопа акциза за пиваре различите величине обрачунавају знатно различите акцизе. Тиме би домаћи произвођачи плаћали много мање него страни и могли би цијеном конкурисати страним. Поред тога, адекватна примјена прописа о контролама квалитета увозних производа, обавезном садржају декларације, реалној основици за обрачун царине и пореза и другим мјерама би се такође могло помоћи равноправности домаћих произвођача са страном нелојалном конкуренцијом – објашњава он.

Када је у питању вода, неопходно је осигурати да се у свим институцијама, јавним објектима и на свим догађајима који се финансирају јавним средствима користи искључиво домаћа вода, као и генерално домаћи производи.

Поред ових специфичних мјера за ову област, потребно је да, наводи он, институције генерално помогну привреди бројним другим олакшицама и подстицајима којима би се смањили њихови трошкови и од чега би свакако профитирали и произвођачи.

“Радимо против себе”

Предсједник Удружења “Купујмо и користимо домаће”, Адмир Капо, каже како се о прекомјерном увозу разноразних производа у БиХ говори годинама, али се ништа конкретно не предузима.

– Стално излазе некакви подаци који показују колико у ствари ми радимо против себе. Не знам шта треба да се деси и шта би требало урадити да се овај народ почне понашати одговорно према себи, својој заједници и држави. Човјек може схватити кад имате неки производ са стране који је бољи, а ви рецимо можда и немате те производе, онда је то сасвим логично. Али кад имате нешто што је екстра добро, нешто што у свијету побјеђује на такмичењима, нешто што је и здраво, а ви онда купујете нешто што је лошије… То је вјероватно нешто на шта би психолози могли дати одговор – рекао нам је Капо.

За комплетно стање у друштву, нагласио је, одговорни смо апсолутно сви, “можда чак медији и понајвише, јер они некако амнестирају грађане од одговорности”.

 – И ми као грађани имамо одговорност. Имамо ли ми обавезу према локалној заједници гдје живимо, према друштву, кантону, ентитету, држави? Имамо ли ми икакву одговорност или се ми можемо понашати бахато и радити шта хоћемо, а ту кривицу пребацивати на неког другог – пита Капо.

За кампању “Купујмо домаће” каже да даје резултате само за оне фирме које у њој и учествују.

– Ми смо прошле године завршили 10. националну кампању “Купујмо домаће – Поносни на своје”, али разочаравајуће је да још никад у њој није учествовала ниједна пунионица воде из БиХ. Фирме које подржавају и које су учесници кампање, оне су сваке године ту, а убијеђен сам – да немају резултате не би ни биле присутне – додаје Капо.

Производе из комшилука третирамо као домаће

Полице трговина преплављене су храном и пићем из земаља региона, највише Србије и Хрватске. Муриса Марић из Удружења грађана “Дон” Приједор истиче да ми махом производе из сусједних земаља не доживљавамо као стране, док овдашњи производи, који су се изборили за мјесто на полици по великим трговачким центрима, нису декларисани као домаћи, па грађани и не знају шта купују.

– Такође, грађани не гледају да ли је производ наш или страни, узимају оно што је јефтиније. Увијек је тако било, а поготово сада када је инфлација двоцифрена – илуструје Марићева.

(Извор: Српскаинфо)