Догодило се на данашњи дан, 1. фебруар

1328. – Умро француски краљ Шарл Четврти, посљедњи директни потомак династије Капет на пријестолу Француске, који је уједно био и краљ Наваре, као Шарл Први. Током владавине од 1322. реформисао је администрацију у настојању да ојача монархију, а 1327. је склопио мир са Енглеском.

1650. – Умро француски филозоф, математичар и физичар Рене Декарт, оснивач нововјековне европске филозофије, посебно модерног рационализма. Тврдио је да су у основи свега двије супстанце, једна основа мишљења и свијести Рес цогитанс /мислећа ствар/, а друга тјелесности Рес еxтенса /простирућа ствар/. Вјеродостојност њиховог постојања постиже се само помоћу онтолошког аксиома Цогито, ерго сум /мислим, дакле јесам/. Разлог и сврху постојања тих супстанци чини трећа апсолутна супстанца – Бог. У математику је увео промјенљиву величину и функцију, што је била преломна тачка у развоју те науке. Дјела: „Расправа о методи“, „Правила за руковођење умом“, „Медитације о првој филозофији“, „Расправа о страстима душе“, „Принципи филозофије“, „Геометрија“.

1748. – Указом аустријске царице Марије Терезије Рацка Варош /Српски Град/ добила назив Неопланта и статус слободног краљевског града. Срби су га назвали Нови Сад, а град је, захваљујући привилегијама и економским повластицама, убрзо испредњачио у односу на остале у Војводини. Основане су многе школе, покренути часописи, дјеловала је Матица српска и постао је снажан српски центар културе – „српска Атина“ – како су га назвали – и индустријски, научни и трговински центар Војводине и Србије.

1790. – Први пут засједао Врховни суд САД, годину дана након оснивања.

1793. – Револуционарна Француска, непуне двије седмице послије погубљења краља Луја Шеснаестог, објавила рат Великој Британији и Холандији.

1805. – Рођен француски револуционар Луј Огист Бланки, оснивач више тајних револуционарних удружења. Двапут је осуђиван на смрт и добио је надимак „Оковани Прометеј“, јер је у тамницама провео 36 година и пет мјесеци. Конспиративан рад, завјереничке групе и оружани устанак сматрао је једином тактиком пролетаријата. Диктатуру пролетаријата је замишљао као диктатуру мале групе професионалних револуционара.

1840. – У америчком граду Балтимор отворен први стоматолошки факултет у свијету.

1860. – Рођен српски филолог Милан Решетар, универзитетски професор словенске филологије у Бечу и Загребу. Проучавао је језик старих споменика, дијалеката и акцената, посебно књижевну и културну историју родног Дубровника и био је најбољи познавалац дубровачког новца. Дјела: на српском – издање „Горског вијенца“, „Дубровачка нумизматика 1 и 2“, „Нове дубровачке повеље Стојановићева зборника“, „Никша Звијездић, дубровачки канцелар 15. вијека“, „Најстарији дубровачки говор“, „Најстарија дубровачка проза“, „Дубровачки зборник од године 1520.“, „Језик Марина Држића“, на њемачком језику – „Чакавштина и њене некадашње и садашње границе“, „Штокавски дијалект“, „Дубровачки споменици 13-15. вијека“.

1861. – Тексас се отцијепио од Уније и прикључио Конфедерацији јужних америчких држава.

1874. – Рођен аустријски писац Хуго фон Хофманштал, чији су стихови и прозна дјела натопљени меланхолијом и резигнацијом, сазнањем о пролазности и смрти. Већ са 17 година писао је пјесме највишег умјетничког домета, чија сугествност лежи у тананим осјећањима, језичкој прецизности и готово непоновљивој музикалности. Сарађивао је с Рихардом Штраусом, за чије је композиције писао либрета. Дјела: драме „Тицијанова смрт“, „Луда и смрт“, „Мало свјетско позорје“, „Бијела лепеза“, „Електра“, „Едип и Сфинга“, „Човјек“, „Салцбуршко велико свјетско позорје“, „Кула“, „Ћудљив господин“, либрета „Кавалир с ружом“, „Аријадна на Наксу“, „Жена без сенке“, приповијетка „Бајка 672. ноћи“, есеј „Писмо лорда Чендоса“.

1893. – Томас Едисон у Вест Оринџу у Њу Џерсију отворио први филмски студио у свијету.

1901. – Рођен амерички филмски глумац Клерк Вилијем Гебл, који је играо у више од 70 филмова, зрачећи несвакидашњим магнетизмом, посебно на женску публику. Филмови: „Источни пут“, „Слободна душа“, „Догодило се једне ноћи“ /награда „Оскар“/, „Побуна на броду ‘Баунти’“, „Кинеско море“, „Прохујало са вихором“, „Сан Франциско“, „Могамбо“, „Пробни пилот“, „Учитељево мезимче“, „Неприлагођени“, „Људи у бијелом“.

1908. – Одговарајући на терор режима, републикански завјереници у Лисабону убили португалског краља Карлоса Првог и његовог сина, који је требало на наслиједи пријесто.

1918. – У аустроугарској флоти у Боки Которској избила једна од највећих побуна морнара у Првом свјетском рату. Топовски хитац с крстарице „Санкт Георг“ означио је почетак побуне више од 8.000 морнара са око 400 бродова у Јадрану. Побуњеници су тражили неодложно закључење мира, демобилизацију, право свих народа у Аустро-Угарској на самоопредјељење, побољшање услова рада на бродовима и амнестију учесника побуне. Побуна је угушена у крви.

1922. – Рођена италијанска оперска пјевачица Рената Тебалди, несумњиво један од највећих лирских сопрана 20. вијека, која је бриљантно интерпретирала велике роле, посебно у операма Ђузепа Вердија и Ђакома Пучинија.

1924. – Прва лабуристичка влада Велике Британије признала СССР, што је допринијело сламању дипломатске изолације те земље.

1935. – Почео штрајк солидарности студената Београдског универзитета с друговима у концентрационом логору у Вишеграду, а у сукобу с полицијом је погинуо студент права Мирко Срзентић. Студенти су тражили пуштање колега из логора, одлазак полиције из зграде Универзитета и омогућавање Срзентићеве сахране. Ухапшено је више од 300 студената, а тридесетак послато у Вишеград.

1942. – Вођа норвешких нациста Видкун Квислинг у Другом свјетском рату у окупираној Норвешкој постао предсједник марионетске владе.

1946. – Норвешки дипломата Тригве Ли изабран за првог генералног секретара УН.

1946. – Мађарска проглашена републиком, с предсједником Золтаном Тилдијем и премијером Ференцом Нађом.

1950. – У Београду основан Жељезнички музеј, први такав у Југославији, који је отворен за јавност у априлу 1953.

1958. – Проглашено уједињење Египта и Сирије и заједничка држава названа је Уједињена Арапска Република.

1966. – Умро амерички филмски глумац и режисер Бастер Китон, који је увијек глумио усамљеног човјека, предодређеног судбином да се бори против свих. Чинио је то виртуозно, каменог лица, доводећи до савршенства јединство геста, мимике и ситуације. Појавом звучног филма публика му је окренула леђа, али је поново постао популаран кад су његови нијеми филмови озвучени. Филмови: „Генерал“, „Наше гостопримство“, „Навигатор“, „Шерлок Млађи“, „Сниматељ“, „Булевар сумрака“, „Свјетла позорнице“.

1974. – У пожару који је захватио новоизграђени солитер у бразилском граду Сао Паоло погинуло више од 220 људи.

1979. – Ирански вјерски вођа ајатотах Рухолах Хомеини вратио се у земљу из Париза послије 15 година изгнанства, махом у Ираку. Тиме је наступила нова фаза исламске револуције, којом је у Ирану успостављена исламска теократија.

1982. – Проглашена конфедерација Сенегамбија, настала удруживањем афричких држава Сенегал и Гамбија.

1991. – У земљотресу који је погодио пограничне области Авганистана и Пакистана погинуло више од 1.200 људи.

1992. – Објављен Меморандум југословенске владе о злочину геноцида у Хрватској и скрнављењу спомен-подручја „Јасеновац“. У Меморандуму је предложено да УН утврде чињенице и на основу тога предузму мјере према хрватским властима, али је захтјев игнорисан.

1992. – Влада Републике Српске Крајине /РСК/ одбацила план Сајруса Венса и остала при захтјеву да мировне снаге УН буду ангажоване само на линији сукоба. Сљедећег дана Предсједништво СФРЈ је прихватило Венсов план, а потписао га је и предсједник Скупштине РСК, што је двије седмице касније потврдила Скупштина РСК.

1995. – Поплаве у Холандији натјерале скоро 250.000 људи да напусти домове, што је највећи егзодус у историји те земље.

1996. – Предсједник Жак Ширак објавио да је Француска окончала нуклеарне пробе „једном заувијек“.

2001. – Анкетна комисија скупштине Републике Српске за испитивање посљедица на околину и становништво дејства муниције са осиромашеним уранијумом одлучила да се обрате циркуларним писмом свим релевантним институцијама и појединцима у Републици Српској, ФБиХ и свијету који могу пружити податке о штетном дјеловању ове муниције.

2003. – Свих седам астронаута у америчком спејс шатлу „Колумбија“ изгубило живот приликом распадања космичке летјелице.

2004. – Најмање 200 људи погинуло или повријеђено у току два симултана самоубилачка напада на просторије двије курдске политичке партије у граду Арбилу, на сјеверу Ирака.

2009. – Устоличење митрополита Кирила на мјесто 16. патријарха Москве и цијеле Русије обављено у московској цркви Христа Спаситеља.

2012. – Умрла Вислава Шимборска, пољска књижевница и преводилац, добитиник Нобелове награде.

2019. – Ступио на снагу Споразум ЕУ и Јапана о слободној трговини о којем се преговарало шест година и који обухвата више од 630 милиона људи и готово трећину свјетског бруто производа.

2020. – Велика Британија изашла из састава ЕУ.

(Агенције)

На фотографији: Милан Решетар