Празник се везује за Богојављење и крштење Исуса Христоса, као и за дан посвећен Светом Јовану Крститељу, који је и крстио сина Божијег у ријеци Јордану.

Јесењи Крстовдан, 27. септембра по новом календару, обиљежава успомену на проналажење Часног Крста на Голготи на којем је разапет син Божији.

На овај дан, послије литургије, у храмовима се обавља и чин водоосвећења, сутра на Богојављење, вода се освећује и ван храма, на ријекама и другим отвореним мјестима.

Од Божића до Богојављења мрсни су сви дани, али се на Крстовдан, ма који дан од понедељак до петка био, строго пости, на води. Уколико падне у суботу и недјељу, пост је разријешен на уље.

Овим постом се припремамо за празник Богојављења и за пијење богојављенске водице.

У нашем народу вјерује се да се вечерас у поноћ, пред Богојављење, отвара небо и Бог јавља људима. Чека се поноћ, а тада уз молитву треба изговорити жељу.

Вjеровања и обичаји 

Према народним обичајима у неким дијеловима Србије на Крстовдан ваља да се опере сав веш и очисти кућа.

Пости се строго, први пут послије Божића, јер је до овог дана било разрјешење због великог празника. Зато је у српском народу остала изрека: „Ко се крстом крсти, тај Крстовдан пости“.

По народном предсказивању времена, који вјетар дува на Крстовдан, тај вјетар ће најчешће дувати током године.

У Срему се говорило да се овога дана вјетрови крсте (тј. укрштају, дувају један другоме у сусрет), па који надјача.

У дванаест дана, почевши од Божића, а закључно с Крстовданом, огледа се дванаест мјесеци године која долази, па какво је вријеме ког дана такво ће бити у мјесецу који том дану одговара по редосљеду.

(Извор: РТС)