Више од 635.000 грађана БиХ користе дозвољено прекорачење по текућем рачуну – од плате не може да се живи

 

Више од 635.000 грађана БиХ користе дозвољено прекорачење по текућем рачуну, званични су подаци Централне банке, пише РТРС.

На овај начин код банака смо се задужили за готово 302 милиона марака.

Ријеч је о најскупљим банкарским производима, али већина грађана признаје – од плате до плате не могу без минуса.

Прегурати мјесец без прекорачења црвене линије на картици – тешко или никако.

Према подацима Централне банке БиХ, више од 630.000 грађана БиХ банкама дугује 302 милиона марака. Томе треба додати и већ годинама све популарније кредитне картице.

– Према подацима на крају новембра 2022. године, укупно задужење становништва код банака по картичном пословању износило је 268 милиона КМ. Каматне стопе на кредите по кредитним картицама се крећу у распону од 13,7 одсто у новембру 2021. године до 14,7 одсто у новембру 2022. године – наводе у Централној банци.

Зашто тако често посежемо за овом врстом кредита, без обзира на изузетно високу цијену?

– Зато што је по карактеристикама врло једноставно да добијемо такву врсту кредита – навео је Александар Љубоја, економиста.

Додатни разлог су и поскупљења која не престају.

– Управо је проблем те стагфлације, гдје имамо стагнацију економску, гдје је немогуће да примања прате. Гдје БДП стагнира или се смањује и имамо инфлаторне притиске, тако да имамо једно генерално осиромашење и апсолутно није зачуђујућа та цифра од 300 и нешто милиона гдје су грађани принуђени да уђу у црвено да би покрили основне животне потрепштине – истакао је Мухарем Карамујић, са Економског факултета, Универзитета у Сарајеву.

Посљедњи, новембарски подаци о потрошачкој корпи у Српској показују да просјечне потребе домаћинства коштају 2.370 марака, а плата их покрива тек 51 одсто.

Само за храну било је потребно 1.044 марке, па многи немају избора, осим минуса по текућем рачуну.

С друге стране, мало је оних који се запитају колико кошта новац позајмљен из минуса по текућем рачуну, а ријеч је о производу који банке наплаћују по камати и до 15 одсто.

– У комбинацији свих тих фактора, и цијене коштања капитала, степена ризика који се мјери, дођемо у позицију да банка нуди робу која је доступна, ефикасна и у том случају цијена је мало виша – појаснио је Љубоја.

Додатна невоља, сагласни су наши саговорници, је то што се за скупим минусом много лакше посегне него за и до три пута јефтинијим кредитом, а много теже се затвара.

(Извор: РТРС)