Догодило се на данашњи дан, 4. јануар

 

1494. – Прва српска штампарија на Цетињу штампала прву књигу на српском језику – „Октоих првогласник“ Ђурђа Црнојевића и штампара Макарија, једну од највише коришћених богослужних књига у Српској православној цркви. До 1496. штампарија на Ободу је штампала и „Октоих петогласник“, „Псалтир с посљедовањем“, „Четвороеванђеље“ и „Молитвеник“. „Октоих“ /грчки осмогласник/ састављен је од осам кругова црквених пјесама и осам гласова за појање. Књига је штампана на ћирилици, у црвеној и црној боји, по угледу на старе словенске литургијске књиге, с утиснутим скромним украсима – три заставице, четири иницијала и водени знак ваге.

1710. – Рођен италијански композитор Ђовани Батиста Перголези, који је компоновао у маниру напуљске буфо-опере, свјеже, непосредне и веселе, са животним личностима, занимљивим ситуацијама и мелодиком блиској народној. Дјела: опера „Служавка господарица“, црквена музика „Стабат матер“.

1785. – Рођен њемачки писац Јакоб Грим, оснивач савремене германистике, који је скренуо пажњу на народне умотворине и језик. Изучавао је историју језика и старије књижевности, проблеме мита, бајке и предања, фолклора и права. Засновао је 1852. велики „Њемачки рјечник“ и написао „Историју њемачког језика“. Преводио је српске народне пјесме, а из пријатељства с Вуком Караџићем настао је превод Вукове српске граматике. Са млађим братом Вилхелмом сакупио је и обрадио многе бајке познате дјеци широм свијета.

1797. – Француски генерал Наполеон Бонапарта побиједио Аустријанце код Риволија у Италији.

1809. – Рођен француски учитељ Луј Брај, проналазач азбуке за слијепе, назване Брајов систем. И сам слијеп, изумио је систем испупчених тачака, чије комбинације означавају поједина слова, помоћу којег слијепи могу да читају.

1842. – У дворани Театра на Ђумруку војни капелмајстор Јосиф Шлезингер, капелник кнеза Милоша Обреновића, приредио први јавни музички концерт у Београду.

1890. – Рођен српски политичар и сликар јеврејског поријекла Моша Пијаде, предсједник Скупштине ФНРЈ. Сликарство је учио у Београду, Минхену и Паризу. Послије Првог свјетског рата напустио је идеје југословенског националног револуционара, пришао Комунистичкој партији Југославије и 1921. постао члан њеног Извршног бироа. Због штампања илегалног органа Централног комитета КПЈ „Комунист“ 1925. осуђен је на 20 година робије. У затвору је превео „Капитал“, „Биједу филозофије“ и „Манифест комунистичке партије“ Карла Маркса. У Црној Гори је 1941. у Другом свјетском рату био партијски руководилац и тај период историја није потпуно освијетлила, посебно његову улогу у физичким ликвидацијама политичких противника. Израдио је 1942. прве прописе о раду народноослободилачких одбора, на Другом засједању АВНОЈ-а крајем новембра 1943. у Јајцу био је потпредсједник Предсједништва, а 5. новембра је у том граду основао ТАЊУГ.

1892. – Рођен српски писац и историчар књижевности Милан Богдановић, члан Српске академије наука и умјетности. Уређивао је лист „Република“ и часописе „Данас“, „Српски књижевни гласник“, „Књижевне новине“. Био је управник Српског народног позоришта у Новом Саду и Народног позоришта у Београду и предавач на Филозофском и Факултету ликовних умјетности. Цјелокупна његова дјела објављена су у вишетомној књизи „Стари и нови“.

1932. – Влада британске колоније Индије забранила Индијски национални конгрес и ухапсила њеног вођу Махатму Гандија, који је предводио борбу за независност.

1942. – Нијемци у Другом свјетском рату почели покољ у српским селима Шајкашке, у Новом Саду и Бечеју. У покољу Срба и Јевреја за мјесец дана убијено је око 4.000 људи.

1944. – Савезничке снаге у Другом свјетском рату почеле напад на њемачке положаје на Монте Касину, дуж највишег дијела Апенинског полуострва. У жестоким борбама је разорен градић Касино и најстарији бенедиктински манастир, који је 529. подигао оснивач тог римокатоличког реда Свети Бенедикт од Нурсије.

1948. – Велика Британија признала Бурму као независну републику.

1951. – Сјевернокорејске и кинеске трупе у Корејском рату заузеле Сеул.

1958. – Совјетски „Спутњик 1“, први вјештачки сателит лансиран у октобру 1957, распао се и пао на Земљу.

1960. – У саобраћајној несрећи погинуо француски писац Албер Ками, добитник Нобелове награде за књижевност 1957, чији се књижевни рад темељи на идеји о апсурду /симболика мита о Сизифу/ и револту /симболика мита о Прометеју/. Апсурдности свијета супротставио је стваралаштво, јер, како је написао, „стварати значи двапут живјети“. Дјела: романи „Странац“, „Куга“, „Пад“, позоришни комади „Калигула“, „Праведници“, „Опсадно стање“, „Неспоразум“, есеји „Свадба“, „Мит о Сизифу“, „Писма њемачком пријатељу“, „Побуњени човјек“.

1965. – Умро енглески писац америчког поријекла Томас Стернс Елиот, добитник Нобелове награде за књижевност 1948, чија поезија зрачи побуном против јалове индустријске, материјалистичке цивилизације. Дјела: „Сабране пјесме“, „Сабрани есеји“, поетске драме „Убиство у катедрали“, „Породични састанак“, „Коктел-партија“.

1967. – Погинуо енглески возач брзих аутомобила и чамаца Доналд Малколм Кемпбел, власник свјетског рекорда у вожњи аутомобилом од 648,7 километара на час, који је поставио 1964. Возећи чамац „Плава птица“ с млазним мотором на језеру Конистон у Великој Британији, покушао је да још једном помјери границу брзине. Чамац је достигао брзину новог свјетског рекорда на води од 527,9 километара на час, али је рекордер то платио животом.1972. – Пакистан затражио разговоре с Индијом послије рата у којем је поражен, а дотадашњи Источни Пакистан постао независна држава Бангладеш.

1975. – Умро италијански писац Карло Леви, аутор романа „Христос се зауставио у Еболију“, у којем је описао тежак живот италијанских сељака под фашистима. У вријеме фашистичке владавине био је интерниран у јужну Италију.

1989. – У међународним водама Средоземног мора наспрам либијске обале, амерички војни авиони оборили два либијска ловца који су наводно запријетили носачу авиона „Џон Ф. Кенеди“.

1998. – Шеф израелске дипломатије Давид Леви поднио оставку, рекавши да не жели више да се једини брине о питањима мира и социјалне заштите.

2004. – На предсједничким изборима у Грузији побиједио Михаил Сакашвили.

2006. – Русија и Украјина постигле споразум о петогодишњој испоруци гаса након несугласица због којих су биле смањене испоруке овог енергента у остале земље Европе.

2006. – У нападима бомбаша самоубица у Ираку убијено 67, а рањено на десетине људи.

2018. – Умро Ахарон Апелфелд, израелски књижевник, жртва Холокауста.

(Агенције)

ФОТО: Илустрација, Октоих