Ко је добио, ако изгубио гласове: Изборна рачуница показује велики пад појединих странака

 

Док се након избора у Републици Српској политичке партије углавном хвале оствареним резултатима, поређење са изборима из 2022. године показује да слика није иста за све.

Неке странке имају мање гласова, али већи проценат и више мандата, док су поједине коалиције освојиле знатно мање него што су њихове чланице имале када су наступале одвојено, пише Српскаинфо.

На основу обрађених 94 одсто бирачких мјеста већ се може направити прилично јасна изборна рачуница, посебно када је ријеч о странкама које чине власт у Републици Српској.

Прије свега, треба имати у виду да је излазност ове године била знатно мања него прије четири године. На изборе је изашло 571.116 бирача или 47,03 одсто, док је 2022. године гласало 676.982 бирача, односно 53,8 одсто.

То значи да је ове године гласало 100.000 људи мање, па се резултати не могу посматрати само кроз број освојених гласова, већ и кроз проценат и број мандата.

А управо ту се крију неке од најзанимљивијих изборних прича.

СНСД мање гласова, већи проценат

СНСД је и на овим изборима остао убједљиво најјача политичка странка у Републици Српској.

На изборима 2022. године освојио је 221.549 гласова, односно 34,6 одсто, што му је тада донијело 27 мандата у Народној скупштини Републике Српске. Четири године касније СНСД има око 196.000 гласова, али је његов проценат порастао на око 39 одсто, што би према садашњој расподјели требало да му донесе и знатно више посланичких мјеста – 34.

Другим ријечима, странка је освојила око 25.500 гласова мање него 2022., али је, због мање излазности и другачије расподјеле гласова, повећала удио у укупном бирачком тијелу које је изашло на изборе.

Управо тај податак најбоље показује због чега само поређење апсолутног броја гласова може да доведе до погрешног закључка.

Далеко од резултата својих чланица

Много другачија ситуација је када се погледају СП и ДЕМОС. Социјалистичка партија Петра Ђокића је 2022. године освојила 37.881 глас, док је ДЕМОС Недељка Чубриловића имао 34.896 гласова.

Заједно су тада освојили 72.777 гласова и имали десет посланика у Народној скупштини Републике Српске.

Ове године двије странке наступиле су заједно, у коалицији СП-ДЕМОС-НДП, али њихов резултат није ни приближно достигао збир који су оствариле прије четири године. На основу 94 одсто обрађених бирачких мјеста, ова коалиција има око 27.368 гласова, односно 5,45 одсто, што би требало да буде довољно за пет мандата.

Када се упореде два резултата, долази се до податка да су СП и ДЕМОС заједно освојили око 45.409 гласова мање него што су њихове листе имале 2022. године.

Разлика је видљива и када се посматра проценат. СП је тада имао 5,92 одсто, а ДЕМОС 5,46 одсто, односно заједно 11,38 одсто. Овогодишња коалиција има око 5,47 одсто.

Занимљив је и резултат самог Петра Ђокића. Наиме, предсједник СП и носилац листе у Изборној јединици 6, према тренутним резултатима, није успио освојити мандат, док га је по броју личних гласова престигао Зоран Кокановић.

ДНС и НПС изгубили дио подршке

Слична ситуација види се и код ДНС и НПС. ДНС Ненада Нешића је на изборима 2022. године освојио 28.503 гласа, док је НПС Дарка Бањца имао 20.898.

Заједно су тада имали 49.401 глас и седам посланичких мандата. Ове године изашли су као коалиција ДНС–НПС и освојили око 28.093 гласова, односно 5,58 одсто, што би требало да им донесе пет мандата.

То значи да су у односу на збирни резултат из 2022. године остали без око 21.308 гласова, али и два посланичка мандата.

Када се погледа проценат, разлика је такође значајна. ДНС је 2022. године имао 4,46 одсто, а НПС 3,27 одсто гласова, што је заједно износило 7,73 одсто.

Њихова овогодишња коалиција има 5,56 одсто, односно око 2,17 процентних поена мање.

Мање гласова, али више мандата

Уједињена Српска је, с друге стране, примјер како изборни резултат може изгледати боље када се посматра проценат и број мандата, а не само апсолутни број гласова.

Ова странка је 2022. године освојила 32.696 гласова и имала четири посланика. На овим изборима, према тренутно обрађеним бирачким мјестима, УС има око 26.661 гласова, што је приближно 6.035 мање него прије четири године.

Међутим, њен проценат је са око 5,1 порастао на 5,3 одсто.

Уз то, према тренутној расподјели, Уједињена Српска ће имати пет посланика, односно једног више него у претходном сазиву.

То је посебно значајно ако се има у виду да је УС на изборе изашла самостално, без спајања са другим странкама.

Предсједник Уједињене Српске Ненад Стевандић управо је након избора истакао задовољство резултатом своје странке, али је у својој оцјени изборног резултата посебно издвојио Игора Додика као, како је навео, највећег побједника избора.

СПС направила оно што друге партије нису

Када се пореде апсолутни резултати, једна од ријетких политичких опција из овог блока која је повећала број гласова јесте СПС.

Странка Горана Селака је 2022. године освојила 19.893 гласа и добила три мандата. Ове године листа СПС-Горан Селак-Покрет Јединствена Српска има 23.232 гласова, односно 4,61 одсто.

То је око 3.339 гласова више него прије четири године, а резултат би требало да им донесе и један мандат више.

СПС је тако, барем када је ријеч о поређењу ових резултата, једина од наведених политичких опција која је повећала и апсолутни број гласова.

Занимљива рачуница

Ако се саберу резултати СНСД, СП-ДЕМОС, ДНС-НПС и Уједињене Српске и упореде са резултатима њихових листа из 2022. године, долази се до укупног минуса од око 98.252 гласова.

Највећи пад има СП–ДЕМОС, око 45.409 гласова, СНСД има око 25.500 мање, ДНС-НПС су у минусу за око 21.308, док је Уједињена Српска изгубила око 6.035 гласова.

С друге стране, СПС је у плусу око 3.300 гласова.

Наравно, ова рачуница не може се посматрати без податка о излазности, јер је ове године на изборе изашло око 106.000 људи мање него 2022.

ПСС направио највећи помак у опозицији

Велика промјена догодила се и на опозиционој сцени.

Покрет сигурна Српска, чија је окосница ПДП, према тренутним резултатима освојио 70.757 гласова што је око 14,07 одсто. Поређења ради, ПДП је 2022. године самостално освојила 65.861 гласова или око 10,3 одсто.

То значи да је политички блок окупљен око Драшка Станивуковића повећао проценат за око 3,77 одсто.

Тиме је ПСС постао друга политичка опција по снази у Републици Српској када је ријеч о изборима за Народну скупштину, иза СНСД.

Истовремено, СДС је са око 15 одсто из 2022. године пао на око 12,1 одсто.

Тако је дошло до промјене односа снага на опозиционој сцени, јер је ПСС према тренутним резултатима преузео позицију главног опозиционог блока у Народној скупштини.

СДС међу највећим губитницима

Пад СДС посебно је значајан јер се догодио у години у којој је ова странка доживјела поразе и у другим изборним тркама.

Са око 15 одсто (95.640 гласова) колико је имала 2022. године, СДС је сада на нешто више од 12 одсто (61.197 гласова), односно на око 2,8 процентних поена мање. Због тога се питање будућег односа снага унутар опозиције намеће као једно од кључних питања након избора.

ПСС је направио корак напријед, док је СДС ослабио.

Од 29.000 до 2.406 гласова

Међу резултатима појединаца посебно пажњу привлачи Владо Ђајић.

На изборима 2022. године Ђајић је као кандидат СНСД освојио 29.038 личних гласова. Ове године, као носилац листе Воља народа Српске, добио је 2.408 гласова, док његова листа није прешла изборни праг. И Јелена Тривић завршила је изборе испод цензуса. Њен резултат на листи Народног фронта износио је 1.498 гласова. Пад је доживио и Небојша Вукановић који је изгубио трку за српског члана Предсједништва БиХ.

Његова листа за Народну скупштину РС у коалицији са ПДП Републике Српске освојила је 23.144 гласова или 4,6 одсто. Та листа је 2022. године имала 4,93 одсто или 31.551 гласова, што представља пад од око 0,32 процентна поена.

Шта се промијенило у четири године?

Када се сви ови резултати ставе у исти контекст, избори су донијели много сложенију слику од оне која се може видјети из самих побједничких порука.

СНСД је остао убједљиво најјача странка и повећао проценат, али има мање гласова него 2022. године.

Уједињена Српска има мање гласова, али већи проценат и један мандат више, док је СПС једини међу посматраним партијама повећао и број гласова и број мандата.

Истовремено, двије велике коалиције, СП-ДЕМОС и ДНС-НПС, нису успјеле да понове збирне резултате које су њихове чланице имале када су прије четири године наступале одвојено.

На опозиционој страни, ПСС је направио значајан искорак, док је СДС ослабио.

Због свега тога, изборна рачуница из 2026. године не говори само о томе ко је побиједио, а ко изгубио.

Она показује и колико су се промијениле навике бирача, колико гласова су поједине странке изгубиле преласком у коалиције и, можда најважније, гдје су завршили гласови партија које су прије четири године биле много јаче него данас.

А одговор на то питање могао би бити важнији за будуће односе на политичкој сцени Републике Српске него сама расподјела мандата.

(Извор: Српскаинфо)