Рок за изградњу дионице ауто-пута Бијељина – Рача до септембра наредне године

 

Рок за изградњу дионице ауто-пута Бијељина-Рача биће до септембра наредне године.

Мост преко Саве код Сремске Раче завршен је у конструктивном смислу.

Дужине 1.320 метара, састоји се од три цјелине: двије прилазне бетонске конструкције и челичне преко ријеке Саве дуге 330 метара. У току је испитивање пробним оптерећењем моста.

Испитивање се врши у шест фаза, посебно за сваку конструкцију.

Турска компанија Ташјапи и инжењери из Србије уз финасијску подршку Владе Србије, завршили су мост на Сави у Рачи. Направљена у Турској, конструкција моста тешка 5.500 тона у дијеловима је стигла у Србију.

Након Сремске Раче испитивање пробним оптерећењем моста, почело је и у Републици Српској.

– Исто са шест камиона 35 тона и наравно ти камиони заузимају одређене положаје, угибе и моста и параметре који су нам неопходни да би доказали да се мост понаша онако како смо очекивали, односно у складу са техничко-пројектном документацијом – навела је Јасмина Ђорђевић, надзорни орган „Путева Србије“.

Техничко-пројектна документација за ауто-пут Рача-Бијељина биће промијењена, јер ће се градити приступна саобраћајница за мост.

– Тражи да се проблем једне половине моста одводње ријеши на страни Републике Српске тако да ћемо морати да искоригујемо техничко-ремонтну документацију, да прихавтимо ту одводњу са једне половине моста – рекао је Радован Вишковић, в.д. директора Аутопутеви Републике Српске

Планирано је и измјештање 400 киловолтног далековода од Угљевика према Сремској Митровици.

– Скоро 11 стубова тог далековода мора бити измјештено због укрштања са аутопутем, а појавио се и захтјев мјештана да се уради још једна петља на аутопуту – навео је Вишковић.

Први мост на Сави направљен је 1934. године, када је убијен краљ Александар. Скелом преко Саве, Аустроугарска је извозила суве шљиве и угаљ. Отварању моста присуствовала је краљица Марија.

– 1941. године је оштећен у бомбардовању. 1945. године су га поново градили њемачки заробљеници. Па има легенда да су ту негдје бачени остаци споменика краља Петра И Карађорђевића када су га Нијемци срушили, односно када су натјерали бијељинске Србе да га сруше помоћу сајле – напоменуо је Зоран Мидановић, кустос Музеја Семберије.

Преко жељезног моста на Сави прешли су сви терети прошлости, али и садашњости.

Од Нијемаца из доба окупације, до избјегличких колона у Олуји и миграната на Балканској рути.

Трећи мост на Сави, као и претходна два, повезује народ који дијели историју.

(Извор: РТРС)