Професионални возачи из БиХ одлазе у ЕУ
Проблеми професионалних возача из БиХ са правилом 90/180, административним процедурама и високим трошковима све више угрожавају пословање домаћих транспортних компанија, пишу Независне.
Одлив из БиХ
Наиме, из Конзорцијума „Логистика БиХ“ упозоравају да је у посљедње четири године око 11.700 радних мјеста повезаних са овим сектором отворено или попуњено ван земље, првенствено у Словенији и Хрватској.
Како наводе, овај податак захтијева институционалну провјеру, али указује на проблем одласка професионалних возача и пресељења транспортних капацитета из БиХ.
Из Конзорцијума од Министарства комуникација и транспорта БиХ траже да јавности представи резултате рада на рјешавању проблема професионалних возача, наводећи да не траже извјештаје о састанцима, већ конкретне резултате.
Економске посљедице
„Не говоримо о политичким опредјељењима. Говоримо о економским посљедицама, радним мјестима, конкурентности транспортних компанија и опстанку међународних ланаца снабдијевања“, наводе из Конзорцијума.
Како истичу, један од кључних проблема је правило 90/180, односно ограничење боравка држављана трећих земаља у шенгенском простору.
Из Конзорцијума наводе да располажу дописом њемачког Бундестага и одговорима европских институција на упите транспортних компанија из БиХ, који, према њиховим ријечима, потврђују да је проблем познат и да се траже могућа рјешења.
Због тога питају да ли је Министарство комуникација и транспорта БиХ од 2022. до 2026. године формално покренуло поступак кроз механизме Споразума о стабилизацији и придруживању, да ли је Европској комисији упућен захтјев за посебно регулисање положаја професионалних возача и да ли је затражено правно тумачење могућности посебног режима.
Такође питају да ли су Министарство иностраних послова БиХ и дипломатска представништва упућивали формалне захтјеве или протесте због проблема са уласком и боравком професионалних возача.
„Ако јесу, гдје су документи, бројеви протокола, датуми и одговори? Ако нису, зашто нису?“, питају из Конзорцијума.
Хрватска Д виза
Из Конзорцијума захваљују Хрватској и хрватској привреди на иницијативама за рјешавање проблема професионалних возача.
Према њиховим процјенама, хрватско рјешење са дуготрајним визама типа Д могло би обухватити између седам и 10 одсто потреба транспортног сектора БиХ, али, како упозоравају, не представља аутоматско изузеће од шенгенских ограничења у другим државама чланицама ЕУ.
Истовремено упозоравају на ризик од пресељења транспортних компанија и радне снаге у сусједне земље.
„Сваки транспортни капацитет који се трајно пресели из БиХ представља потенцијални губитак домаће економске активности, запослености и пореске основице“, наводе из Конзорцијума.
Од Министарства траже податке о томе колико је компанија отворило пословне јединице у Хрватској и Словенији, колико је возача промијенило државу запослења и да ли је урађена анализа економских посљедица таквог тренда.
ЦЕМТ дозволе и професионалне исказнице
Конзорцијум указује и на накнаде за ЦЕМТ дозволе, наводећи да је раније било најављено смањење са 500 на 50 КМ, док се сада говори о износу од 100 КМ.
Траже објашњење због чега раније најављено смањење није реализовано, каква је структура трошкова издавања е-ЦЕМТ дозволе и када ће нови износ бити формално утврђен.
Од надлежних траже и децентрализацију система преузимања професионалних исказница, како би возачи документе могли преузимати у својим локалним срединама.
Како наводе, о овом моделу разговарали су са представницима Министарства и добили начелну подршку, али систем није реализован. Посебно указују на додатне трошкове које, према њиховим тврдњама, имају поједини професионални возачи.
18 иницијатива
Конзорцијум наводи да је у претходном периоду представио 18 захтјева и приједлога за унапређење међународног друмског транспорта, због чега од Министарства тражи документован преглед њихове реализације.
„Не тражимо извјештаје о одржаним састанцима. Тражимо резултате који се могу провјерити“, поручују.
Истичу да правило 90/180, административне препреке, додатне накнаде и компликоване процедуре повећавају трошкове транспорта и смањују конкурентност домаћих компанија.
(Извор: Независне)