„Вршњачко насиље тражи заједнички одговор“ – шта кажу из полиције, каква су искуства стручњака

 

Вршњачко насиље један је од озбиљних проблема са којима се дјеца данас сусрећу, а његови облици све чешће превазилазе школско двориште и учионицу. Поред физичког, социјалног, сексуалног, психичког и емоционалног, све је присутније и дигитално насиље, чији нови облици се развијају упоредо са развојем технологије и вјештачке интелигенције.

Иако се овакве ситуације понекад могу чинити као „дјечија посла“ или обична свађа међу вршњацима, важно је на вријеме препознати понашање које прелази границу прихватљивог, посебно када се понавља или траје дуже вријеме и када је дјетету потребна помоћ и подршка одраслих.

Полиција: Важно је насиље пријавити на вријеме

Из Полицијске управе Зворник поручују да је један од најважнијих корака у борби против вршњачког насиља његово благовремено препознавање и пријављивање.

„Вршњачко насиље није проблем који можемо посматрати као обичан дјечији сукоб. Оно може оставити озбиљне посљедице на дијете, а посебно је важно да дијете зна да препозна уколико је жртва насиља, али и да пријави ако примијети да је неко други изложен насиљу“, наводе из Полицијске управе.

Истичу да Полицијска управа Зворник, кроз ангажовање полицијских службеника који су чланови школских мултисекторских тимова формираних у оквиру програма „Брига о дјеци – заједничка одговорност и обавеза“, чији је иницијатор Републички педагошки завод Републике Српске, као и кроз реализацију дугогодишњих превентивних кампања Министарства унутрашњих послова Републике Српске и ангажовање и обуку школских полицајаца, континуирано предузима активности усмјерене на превенцију и спречавање ескалације вршњачког насиља.

„Наш циљ је да дјецу охрабримо да насиље не трпе и не прећуткују, али и да не окрећу главу ако примијете да је неко други жртва. Свака информација о могућем насиљу треба да буде пријављена родитељима, школи или надлежним институцијама, како би се могло реаговати на вријеме.“

Поступајући у складу са Протоколом о поступању у случајевима вршњачког насиља међу дјецом и младима у васпитно-образовном систему Републике Српске, којим су дефинисане процедуре и поступање надлежних институција у случају пријаве вршњачког насиља, полицијски службеници ове Управе су, од укупно седам случајева вршњачког насиља евидентираних током 2026. године, надлежним тужилаштвима доставили један извјештај о почињеним кривичним дјелима, и то „Тјелесна повреда“ из члана 131. Кривичног законика Републике Српске, „Неовлаштено фотографисање“ из члана 156. КЗ РС и „Неовлаштено објављивање и приказивање туђег списа, портрета и снимка“ из члана 156а КЗ РС, против два малољетна лица, те четири извјештаја о предузетим мјерама и радњама. У два случаја поступање је окончано у оквиру надлежности васпитно-образовних установа, од стране овлаштених стручних лица.

Вршњачко насиље, истичу из полиције, тражи заједнички одговор. Неопходна је сарадња школе, родитеља, центра за социјални рад, полиције и других надлежних институција.
„Најважније је да дјеца знају да нису сама, да имају коме да се обрате и да ће њихов проблем бити схваћен озбиљно.“

Специјални педагог: Дијете мора бити у центру пажње

Из перспективе система социјалне заштите, сваки случај насиља захтијева пажљив приступ и сагледавање околности у којима се дијете налази. Стручни радници центра за социјални рад имају важну улогу у процјени потреба дјетета и породице, пружању подршке и повезивању са другим институцијама када је то потребно.

Никола Дробњак, специјални педагог истиче да је у случајевима вршњачког насиља најважније да се оно примијети или пријави на вријеме како би се одмах реаговалао.

 – Вршњачко насиље је „еволуирало“ посљедњих година, те осим психичког и физичког, све чешће имамо облике дигиталног, сексуалног и социјалног насиља. Социјално насиље се у посљедње вријеме повећало, а оно представља искључење појединца из вршњачких група са чиме се стручњаци јако тешко носе. Највећи терет у овим случајевима је на школама јер ту дјеца проводе највише времена у току дана на једном мјесту. Стога је велико оптерећење на наставницима и педагошко-психолошким службама које треба да примијете такве случајеве, да процијене врсту насиља и донесу адекватну мјеру. Моја препорука наставницима, који имају прву додирну тачку са случајевима вршњачког насиља, је да се у овим случајевима не понашају према таквим ученицима као према одраслим особама већ да се ставе у њихову улогу. Често је у самој дјеци одговор како ријешити случај вршњачког насиља, те их треба саслушати, пружити им подршку и показати да нису сами – сматра Дробњак. 

Школски педагог

Школа је мјесто у којем се промјене у понашању дјетета често могу прве примијетити. Због тога педагози и други стручни сарадници имају значајну улогу у превенцији, препознавању и реаговању на вршњачко насиље.

Према ријечима школског педагога Снежане Бошковић, важно је бити пажљив према промјенама које се дешавају у понашању ученика, јер оне понекад могу бити први знак да дијете пролази кроз неку тешкоћу.

 – У свакодневном раду са ученицима често можемо примијетити да се нешто промијенило и прије него што нам дијете то само каже. Некада је то повлачење, промјена расположења, страх од одласка у школу, избјегавање одређених вршњака, пад интересовања за наставу или једноставно осјећај да дијете више није онакво какво смо навикли да гледамо. Зато је важно да будемо пажљиви, да слушамо и оно што дијете говори, али и оно што нам показује својим понашањем. Настојимо да ученици од самог доласка у школу знају да имају право да кажу ако им нешто смета, ако их неко повређује или ако се осјећају несигурно. Упознајемо их са Протоколом о поступању у случајевима вршњачког насиља и, што је још важније, настојимо да знају коме могу да се обрате и да ће бити саслушани и схваћени озбиљно. Током школске године са ученицима разговарамо о вршњачким односима, поштовању, прихватању различитости, емпатији и ненасилном рјешавању сукоба кроз радионице, предавања и друге превентивне активности. У те активности настојимо укључити и родитеље, јер дијете највише добија када школа и породица заједно брину о његовом развоју и сигурности. Посебно је важно да дјеца знају да није срамота потражити помоћ. Рећи да те нешто боли, плаши или повређује није знак слабости, већ важан корак ка рјешавању проблема. Исто тако, ако ученик примијети да неко други трпи насиље, важно је да не остане нијем посматрач, већ да се обрати одраслој особи којој вјерује. Пријава није тужакање, већ начин да помогнемо себи или неком другом. Свако дијете заслужује да се у школи осјећа сигурно, прихваћено и уважено. Зато је наша улога да будемо ту, да препознамо када је дјетету потребна подршка, да га саслушамо без осуђивања и да заједно тражимо рјешење. Понекад један разговор, једна реакција на вријеме и једно једноставно ’Ту сам, можеш ми рећи‘ могу много значити дјетету. Управо зато је важно да ниједан знак не занемаримо и да ниједну пријаву не схватимо олако – рекла је Бошковићева.

Одговорност постоји и у дигиталном простору

Из полиције поручују да посебну пажњу треба посветити одговорном понашању на интернету и друштвеним мрежама, посебно када је ријеч о неовлаштеном снимању, објављивању и дијељењу фотографија, видео-записа и другог садржаја. Такво поступање, у зависности од природе садржаја и околности конкретног случаја, може имати и кривичноправне посљедице, односно садржати обиљежја неког од кривичних дјела.

(Инфо Бирач)